"Сахранили смо татине потколенице" Пацијенти у Црној Гори покопавају делове тела, фетусе и постељице

Породице пацијената којима је ампутиран део тела, ампутиране удове сахрањују сами на гробљима и у породичним гробницама и то чине уз “благослов” црногорских лекара.

Чијим су члановима породице ампутирани екстремитети. Наводе да су им управо лекари казали да сами сахране ампутиране делове тела, те наводе да им није понуђена алтернатива и да нису ни знали да постоји други начин одлагања ампутираних екстремитета, као ни да би, према закону, њихово одлагање требало да преузме болница, односно Клинички центар Црне Горе (KCCG), јер ампутирани екстремитети, као патоанатомски отпад, према дефиницији, спадају у опасан медицински отпад.

- Сахранили смо обе татине потколенице, лекар нам је тако рекао. Како сам ја тада схватила, болница нема где са тим -  казала је једна од саговорница.

Да лекари наводе породице и пацијенте да сами сахрањују ампутиране делове тела, потврђују и из највеће црногорске здравствене установе и, судећи према одговорима надлежних, то је правило. Изузетак су ситуације када пацијент, односно породица, најчешће из материјалних разлога, нису у могућности да то учине сами.

 Горица Соковић, објаснила је да се ампутације, “претежно екстремитета, раде искључиво по медицинским индикацијама, уз сагласност пацијента или члана уже родбине, ако пацијент није у стању да да исту”.

- Лекар је дужан да обавести пацијента о индикацијама оперативног захвата, евентуалним компликацијама, самим тим и могућношћу да пацијент или члан уже родбине преузме и изврши сахрану ампутираног екстремитета у породичну гробницу. Дешава се да у појединим случајевима родбина није у могућности да преузме ампутирани екстремитет - најчешће су у питању материјални и социјални статус породице -  казала је Соковић.

У том случају, ампутирани екстремитет се, како је додала, уз сагласност пацијента, евидентира, одлаже и чува по законски регулисаним стандардима и нормативима у расхладним коморама KCCG до предаје на даље похрањивање подгоричком погребном предузећу.

Подстицање пацијената и њихових породица да сами сахрањују ампутиране делове, на неки начин је подршка веровању у скрнављење тела, што, у црногорском сценарију, директно угрожава сваку причу о донирању органа.

Веровање да ће, ако нечији органи након смрти буду пресађени другоме, тело донора бити оскрнављено, један је од разлога што Црна Гора још нема развијен трансплантациони програм.

- Човек којем је ампутирана нога, жели да та нога буде сахрањена где ће једном и сам бити покопан, како би његово тело било комплетно. Такав однос не помаже у промоцији програма донирања органа, јер из истих разлога, преминули и њихове породице не желе да донирају органе онима којима су потребни - рекло је више саговорника.

Помоћница министра здравља, Весна Мирановић, раније је редакцији казала да је теорија о скрнављењу тела због донирања органа “за дубоку психолошку и културолошку анализу”.