Словенија деценијама одбија да врати земљиште СПЦ

Словеначко министарство спољних послова још од 2015. године тражи 313 уметничких дела и историјских предмета из збирки српских музеја, званичних резиденција и државних установа.

Тражећи вредне предмете, на које наводно полажу право, ни не размишљају о томе да коначно реше статус Српске православне цркве у Словенији.

Само у цељској и мариборској епарихији српској цркви припада више од три хиљаде квадрата, а за то време свештеници и православни верници већ деценијама немају одговарајући простор за богослужење. Осим тога, отуђене су и иконе, дела Уроша Предића, које се данас налазе у Цељском музеју.

Према речима Милана Дудуковића, свештеника цељске парохије, са надлежнима у словеначким институцијама од 2003. године разговара се о решењу проблема, али безуспешно. Деценију и по надлежност и одговорност пребацује се са општине на државу и са државе на општину.

- Српска православна црква у Цељу, посвећена спаљивању моштију Светог Саве, изграђена је 1932. године, а према наређењу Хитлера, до темеља је порушена 1941. године. Парохија је поново успостављена 1979. године. Четири године касније, црквена општина Цеље упутила је Верској комисији молбу за поврат земљшта али је одговор био негативан – каже Дудуковић.

Обраћали су се потом 1986. тадашњим социјалистичким властима, одговора није било, а затим и Комисији за односе са верским заједницама Извршног већа Социјалистичке Републике Словеније, а крајем јуна 1988. и Општини Цеље.

- Уместо повраћаја земље, где је била наша црква и простор за црквену општину, додељена нам је просторија од 30 квадрата у најам. Ту смо обављали богослужења све до 1994. године кад смо добили отказ, јер је у тој згради направљен факултет. Последњих година служимо у Катедралној цркви која нам је дата на услугу - објашњава отац Дудуковић.

Напори српске цркве да се врати имовина цељској парохији, поново су стопирани почетком грађанског рата у Југославији, кад су у Загребу Хрвати минирали и срушили седиште митрополије СПЦ.

- Словенија је 1992-1993 године објавила Закон о денационализацији, али је наша документација остала у порушеној митрополијји. Зато тадашњи митрополит Јован није упутио молбу за поврат земљишта на коме је била изграђена Црква спаљивања моштију Светог Саве у Цељу. После стишавања ситуације, почетком 2003. године, почели су разговори и са властима државе Словеније – каже Дудуковић.

Већ 15 година, према његовим речима, безуспешно се са словеначким властима разговара о повраћају, а њихов главни аргумент за нерешавање проблема је да нема могућности за ретроактивно враћање имовине према Закону о денационализацији, који није важећи још од 1994. године. Последњи пут, молба је послата Министарству правде октобра 2016. године али одговор још није стигао.

- Разговори нису уродили плодом, па нам је још преостало да наш митрополит загребачко-љубљански Порфирије, уз посредовање Владе Србије, покуша да се враћање нашег земљишта реши на обострано задовољство. Уколико и то не уроди плодом, искористићемо правне лекове, јер Црквена општина Цеље поседује тапију да је на Вразовом тргу, сада Гледалишком тргу, у земљишне књиге уписано 2.190 квадрата на име СПЦ у општини Цеље – каже Дудуковић.

И црква у Марибору, саграђена 1938, порушена је према Хитлеровом наређењу 1941, а хиљаду квадрата земљишта је национализовано.

Богослужење се од 2006. обавља у преуређеној згради некадашњег водовода поред које је пре девет година купљен плац за изградњу новог храма. Намера је да се на ових 2.500 квадрата подигне храм посвећен светим Ћирилу и Методију. Док у цељској парохији има око 3.500 верника, мариборска окупља око 8.000 православаца.

Црквена општина Цеље, чекајући да се реши проблем реституције, покушала је да до плаца за нову цркву дође откупом земљишта.

- Ти разговори су трајали од 2010. до 2017. године и понуђено нам је земљиште на месту старе фабрике цинка. Пошто је земљиште око "Цинкарне Цеље" загађено тешким металима, обавестили су нас да га сами морамо очистити. То је нечувено да општина продаје загађено земљиште, кад се зна да је за чишћење потребно много новца – каже Дудуковић.