СПЦ има неколико начина да сруши Милов срамни закон: Адвокат открио следећи потез за одбрану СРПСКИХ СВЕТИЊА
Српска правослана црква (СПЦ) има на располагању низ правних мера које може да предузме у одбрани својих права и интереса у Црној Гори, каже правни заступник Синода СПЦ Мирослав Николић.
Он очекује да ће тамошњи Уставни суд утврдити правну неодрживост Закона о слободи вероисповести при чијој изради, како каже, нису усвојене препоруке Венецијанске комисије које се односе, пре свега, на имовинско-правна питања.
О иницијативама за оцену уставности Закона о слободи вероисповести, које су за сада поднели двојица адвоката из Београда и Епархијски савет Митрополије црногорске-приморске, који је апеловао да се овакве иницијативе не подносе самостално, Николић каже да такве механизме може да користи свако, а пре свега ко има правни интерес у овом случају.
СВИ УДАРИЛИ НА СРБЕ! Амерички амбасадор тражио да ВАТИКАН ПРЕУЗМЕ НАШЕ МАНАСТИРЕ, добио је ЖЕСТОК ОДГОВОР
ПАНИКА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ: Обавестићемо СБ УН због тврдњи да је Република Српска држава!
МИРАШЕВОГ РАСПОПА НАПАЛА ЦРНОГОРСКА ЗАСТАВА: Урнебесни снимак се шири интернетом - "МАКНИТЕ МИ ТО!" (ВИДЕО)
- А интерес имају епархије у Црној Гори, које према Уставу СПЦ имају одређену самосталност у деловању, али исто тако и Синод СПЦ, Патријаршија и СПЦ. Одређене правне мере предузимамо сви заједно и до сада смо имали висок степен сарадње. Суштина је одбранити права и интересе наше цркве - каже Николић.
Додаје да осим иницијатива за оцену уставности закона, постоје и друге правне мере које се могу предузети у овом случају, али није желео да их наводи јер, како каже, верује да ће Уставни суд Црне Горе преиспитати усклађеност тог акта са Уставом те државе, али и са међународним уговорима као што је Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода.
- Сигуран сам да ће, када упореде одредбе тог закона са унутрашњим, уставним стандардима, као и са међународно-правним, судије Уставног суда уочити велики број одступања - наводи адвокат.
Говорећи о најспорнијим имовинско-правним одредбама тог закона, Николић указује на чланове 62, 63, 64 и 38 и назива их ''trostrukim маказама'' за СПЦ.
Примећује да у јавности Црне Горе влада мишљење да је Венецијанска комисија подржала закон, иако је то саветодавно тело Савета Европе у јуну прошле године дало своје мишљење и препоруке од којих се, како тврди, многе односе управо на имовинско-правна питања.
- То је далеко од истине, а предлагач закона суштински није отклонио ниједну примедбу на коју је указала Комисија'', наводи адвокат уз оцену да је суштина тог закона ''подржављење црквене имовине - каже Николић.
Према његовим речима, први корак ка томе је утврђивање права државне својине што, примећује Николић, није презентовано у самом закону који у том случају не предвиђа поступак са две супротстављене странке, у овом случају државе Црне Горе и цркве или верске заједнице, као што предвиђа уобичајена пракса свугде у свету.
- Међутим, никакав поступак није прописан што значи да би се то одвијало једносмерно, а то је супротно ономе што је став, мишљење и препорука Венецијанске комисије. Како је то прошло у парламенту, није ми јасно - наводи Николић.
Како каже, осим што нема поступка за утврђивање права на имовину, нема ни права на жалбу.
- Није прописано да СПЦ или било која друга црква или верска заједница учествује у утврђивању права, ту нема ничега осим да службеници министарства задуженог за имовину, утврђују шта би од имовине требало да буде у државној својини - објашњава Николић.