СРАМНА ОДЛУКА ТУЖИЛАШТВА БиХ: Одбачена оптужба за ратни злочин над 39 Срба у Приједору
Злочин се десио 30. маја 1992. године
Тужилаштво БиХ донело је одлуку о неспровођењу истраге у вези са ратним злочином почињеним над 39 особа српске националности на подручју Приједора 30. маја 1992. године.
У Хрватској мање од 25 новозаражених: Преминуле три особе
НАКОН ТОРНАДА, ДАНАС СТИГЛЕ И ПИЈАВИЦЕ: Истра на удару невремена (ВИДЕО)
КРИСТИЈАН ШМИТ СТУПИО НА ДУЖНОСТ: Ко је "верни војник" Меркелове и како је изгледао његов политички пут (ФОТО)
Некадашњи Центар јавне безбједности Бањалука поднио је 28. септембра 2010. године извештај о нападу на Приједор против Асима Мухића, Кемала Алагића, Јасмина Блажевића, Ферида Делкића, Халима Мешића, Едина Чајића, Мерима Чаушевића, Славка Ећимовића, Суада Карагића, Изета Мешића и Неџада Бабића због постојања основа сумње да су починили кривична дела ратни злочин против цивилног становништва, против рањеника и болесника, против ратних заробљеника и кривично дело организовање групе људе и подстрекавање на чињење кривичних дела геноцида, злочина против човечности и ратних злочина.
Извештај је теретио Мухића, Алагића, Ећимовића, Мешића и Карагића да су планирали, покренули, наредили, учинили и подстрекавали чињење кривичног дела ратног злочина над цивилним становништвом, насељима, припадницима Војске Републике Српске и лицима заштићених међународним правом.
Кривична дела извршена су над 39 лица српске националности и то 20 припадника Војске Републике Српске (осам њих је убијено, осам рањено и четири заробљено) и 19 цивила (шест убијено, 13 рањено).
У образложењу Тужилаштва БиХ наводи се да прикупљена обимна документација и саслушан велики број особа, али да резултати проведених анализа, како кажу, неспорно указују да нема основа сумње, јер нема доказа да се заиста десио ратни злочин.
Занимљиво је да је у тадашњем извештају, уз бројну документацију и изјаве свјдока о свим убијањима и заробљавању војника и цивила тог 30. маја 1992, између осталог, задокументован и напад на полицијску станицу и возило санитета што додатно доказује апсурдност образложења Тужилаштва БиХ, које је 11 година анализирало достављену документацију да би на крају донело одлуку о неспровођењу истраге.
