Срећко је сву ТУГУ света спаковао у 20 секунди: Отац троје деце објавио ВИДЕО који шерује ЦЕО РЕГИОН

Ратни ветеран из Славонског Брода Срећко Кавка, иначе отац троје деце, недавно је на Фејсбуку објавио кратки видео, којим се директно обратио хрватском премијеру Андреју Пленковићу.

Наиме, Срећко је на аутобуској станици у Славонском Броду снимио одлазак своје супруге, коју је са двоје деце испратио на сезонски рад у иностранство. Треће, најстарије дете, било је у школи.

Написао је да тугу коју проживљава његова породица, погађа много људи у Хрватској који се налазе у истој ситуацији. Због тога је одлучио да се путем Фејсбука обрати директно премијеру Пленковићу и скрене пажњу на проблеме које проживљавају бројне породице.

- Отворено писмо Г. Пленковићу (писмо које вероватно никад неће до њега доћи, али до некога хоће), мало проширено због доле наведеног кратког видеа. Разлог јављања је личног карактера једног бранитеља али не бранитеља с лажним стажом или стажом од једног дана већ бранитеља који је био припадник 3. ГБР од 1991 - 2004 и то непрекидно, а пре тога једну годину у причувном саставу полиције РХ.

Филмић траје неких 20 секунди али 20 секунди због којих ово пишем је у том што је за нас врло стресан, а за мене и врло мучан.

У аутобусу који одлази налази се једна жена, моја супруга и мајка троје деце, двоје мањих су после школе дошли на испраћај а старија је у школи. Она, њихова мама први пут у животу одлази од њих на сезонски рад. Удаљеност 450 км од куће, време уговора од 1-5 месеци, слободан један дан у недељи. Уговор није споран и зато га је прихватила. Али деца знају, ако издржи пет месеци онда је толико неће ни видети. Кад сам снимао мало сам их погледао и видео тај њихов очај, не знају шта би, или плакали или махали... Не знам шта је горе, тај дан кад смо дошли кући или дан после.

Први пут у њиховом животу иду да спавају а да им мама није ту. Сутрадан ујутро први пут у животу устајање и спремање у школу а опет мама није ту. Мало делују изгубљено, ћутљиво, дезоријентисано, а вероватно сам и ја тако изгледао. Овакве ствари проживљавају многе породице и то је разлог што млади одлазе из ове државе, знајући да једино ако хоће наћи посао а остати заједно као породица, морају отићи и напустити свој дом и све оне које познају и то заувек.

Знам и то да Ви и сви око Вас то баш и не разумеју и није Вам баш ни до тога стало, мирно спавате и све олако схватате и стварате атмосферу "лако ћемо или добро да није и горе" итд. Вама сигурно није горе, јер за изгласаних ваших 15 плаћених слободних дана 5 ваших радних нерадни викенди, она и сви слични морају радити 150 радних дана.

И још нешто да Вам кажем, у среду на четвртак била је најхладнија ноћ, и сви они који су тај дан дошли преспавали су у собама у којим нема грејања. Сутрадан после посла кад су се вратили у своје собе, јел' знате како су се грејали, немате појма---напуне пластичне флаше врућом водом и онда ставе ноге на њих и тако се мало угреју.

Г.Председниче, е сад ви реците "Лако ћемо"...

Сад није битно на које послове иде супруга али није ми јасно да неко ко има стручну спрему већу од половине наших посланика и неких министара не може наћи посао у рангу своје стручне спреме, а не може ни у неком нижем рангу. Има једно 100 одбијеница, плус оне што само јаве СМС-ом или уопште не јаве. Упознати смо ко све добије и како неке послове. Једне запошљава СДП друге ХДЗ а треће у договору СДП и ХДЗ заједно под паролом "Ја теби ти мени".... Ако ниси подобан има напољу посла колико хоћеш. То је њихова парола.

Погледајте г. Пленковићу како се деца опраштају, остатак снимка боље да не покажем... Жеља ми је да таквих призора у Хрватској буде све мање, а Вама???? (мислим на комплетну владу и сабор РХ).