ШТА ЈЕ 2020. ДОНЕЛА ЦРНОЈ ГОРИ: Од корона-фри државе до пада Ђукановића и најгоре туристичке сезоне у историји (ФОТО)
Црна Гора је имала једну од најтурбулентнијих година у 21. веку
Година на измаку била је за Црну Гору једна од најтурбулентнијих у 21. веку, уз прву смену власти од успоставе вишестраначја и коронавирус који је уздрмао темеље црногорског привреде, пре свега туризам који је имао тек осам посто лањских прихода.
КАДА ЋЕ ОСТАТАК РЕГИОНА КРЕНУТИ СА ВАКЦИНАЦИЈОМ? Од земаља бивше Југославије, Србија прва отпочела процес имунизације
КАКВА ПРОЗИВКА ПРЕДСЕДНИЦЕ ВРХОВНОГ СУДА: Меденица славила у Књазу, да ли одлазак у пензију или у Спуж?
ПРЕДЛОГ ГОДИНЕ: Монтенегро ерлајнс да се преда Милу Ђукановићу
Политичке тензије у 2020. најавили су већ последњи дани 2019. и физички сукоб у парламенту између посланика владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) и просрпске опозиције, предвођене Демократским фронтом, приликом усвајања закона о слободи вероисповести, који ће касније довести до првог изборног пораза Мила Ђукановића.
Већ у јануару улицама црногорских градова почеле су протестне шетње због закона о слободи вероисповести којим је актуелна црногорска власт желела да отме СПЦ-у црквену имовину у тој земљи, која броји скоро 700 манастира и цркава.
Протести постају из недеље у недељу све масовнији, да би почетком марта на позив СПЦ на улице скоро свих црногорских градова изашло скоро 100.000 људи, а и многи Ђукановићеви симпатизери окренули су се цркви и подржали њене захтеве.
Доласком пандемије коронавируса познаватељи политичких прилика помислили су да је Мило Ђукановић рођен под сретном звездом и да ће корона, бар привремено, променити политички живот.
Здравствене власти 17. марта уводе прве рестриктивне мере, а већ крајем месеца Црна Гора је закључана, забрањена су јавна окупљања, уведен полицијски час, прекинута настава, затварају се границе, а тиме престају и простести СПЦ.
Два и по месеца локдауна дало је резултате. Уз нешто преко 300 заражених и девет преминулих Црна Гора се већ у првим данима јуна проглашава првом корона-фрее државом у Европи, након што четири недеље није било нових случајева инфекције.
Власт тријумфално најављује да ће на томе градити маркетинг за туристичку сезону и отвара границе према земљама које имају мање од 25 активних случајева на 100 хиљада становника, међу којима није "братска" Србија. Таква одлука црногорских власти изазива револт у Београду, али и у просрпској опозицији у Подгорици.
Уз ново заоштравање дипломатских односа са Србијом поново се активирају црквени протести у Црној Гори, а Мило Ђукановић расписује парламентарне изборе за 30. август.
Али већ средином јуна Covid-19 је почео неконтролисано да се шири. Донели су га Црногорци који су у Београду били на фудбалској утакмици Црвене звезде и Партизана, а затим се, да би избегли карантин, вратили се преко БиХ. Свадба у Рожајама, уз неколико десетина гостију који су илегално прешли границу са Србијом, отворила је нови кластер с хиљдама оболелих.
Власт уводи блаже епидемиолошке мере и покушава да спаси туристичку сезону али безуспешно. Страни туристи избегавају земљу, а црногорски туризам у односу на 2019. бележи пад промета од чак 92 посто.
Црногорска опозиција средином августа тражи због пандемије одгађање парламентарних избора, а здравствене власти уверавају да ће бити предузете све мере заштите. Уочи избора готово свакодневно се окупљају верници СПЦ и њихови политички фаворити.
На изборе 30. августа изишло је 400 хиљада Црногораца или око 80 посто. Близу поноћи знало се да опозиција први пут у последњих 30 година има већину и да Ђукановићев ДПС иде у опозицију. У власт улазе представници три коалиције, просрпска За будућност Црне Горе, Здравка Кривокапића и две грађанске - Мир је наша нација Алексе Бечића и Црно на бијело Дритана Абазовића.
Симпатизери опозиције на улицама црногорских градова славе победу, што у условима неконтролисаног ширења коронавируса представља потенцијалну здравствену катастрофу. Скупове организирају и Ђукановић и његове присталице, а у земљи почиње вртоглави раст броја оболелих и умрлих.
У другом таласу коронавируса заражено је преко 40 хиљада становника или 6 посто популације, а број умрлих достигао је бројку од 600, што је готово 0,1 посто популације.
Током децембра, просек броја активно оболелих је око 10.000 или 1,5 посто, што Црну Гору сврстава међу водеће државе по броју активних случајева заразе на 100.000 становника.
Три месеца од избора Црна Гора је добила нову владу, коју премијер Здравко Кривокапић представља као владу стручњака, у којој је само један политичар, њен потпредседник Дритан Абазовић.
Влада је током скупштинског заседања на којем је изабрана преживела "паљбу критика" и власти и опозиције. По Кривокапићу и његовом тиму "ударали су" заступници Демократског фронта, дела владајуће коалиције, јер њихове политичке вође нису ушли у састав владе, док сада опорзициони Ђукановићев ДПС у својим нападима тврди да није реч о влади експерата.
Ипак, нико новој влади није могао предбацити одустајање од евроатлантског пута, на шта су се обавезале вође три коалиције у постизборном споразуму, као и на то да неће мењати државне симболе и да питање повлачења признања Косова неће бити на њиховом дневном реду.
Кривокапићева влада одмах је добила подршку западних амбасада у Подгорици. Кривокапић је у другој недељи свог мандата већ био у Бриселу, где је вођама ЕУ и НАТО потврдио своју прозападну оријентацију.
Главно питање у 2021. ће бити хоће ли нова влада преживети или ће, како се спекулише, доћи до ванредних избора. Питање је и шта ће бити с планираним пописом становништва, који ће отворити простор за нову политичку борбу, и хоће ли он бити одгођен до завршетка пандемије.
С привредног аспекта, стручњаци предвиђају опоравак црногорске економије, пре свега кроз туризам који би 2021., према проценама, могао забележити резултате из 2019.
