Ово је други страшан масакр на Цетињу: Први је потресао јавност до сржи 2022. године

Крвави покољ у кафићу у Цетињу потресао је Црну Гору на Нову годину, али и суседне државе. Наиме, А. Мартиновић (45) је након свађе из ватреног оружја убио људе и још је увек у бегу. Но, Црногорци из Цетиња сличан су случај већ имали. Сви још памте масакр 12. августа 2022. 

Дана 12. августа 2022. године, око 15.30 часова, Вук Бориловић је на Цетињу, у насељу Медовина, извршио стравичан масакр. Хицима из ватреног оружја убио је жену и двоје деце, подстанаре у његовој кући. Након тога изашао је на улицу и насумично пуцао на пролазнике. Трагедија се одиграла у близини Народног музеја Црне Горе, што је изазвало панику међу грађанима, који су одмах позвали полицију.

Бориловић је одбио да се преда и отворио ватру на полицајце, при чему је ранио једног од њих. Такође, пуцао је на особље хитне помоћи како би их спречио да збрину повређене. Бежећи ка Орловом кршу, наставио је да пружа отпор. Полиција га је ранила, али није могла да му приђе због неприступачног терена и чињенице да је био наоружан.

У међувремену, цивили су од полиције тражили оружје како би сами зауставили нападача. На крају, Бориловића је хицима из пиштоља усмртио други цивил, Ненад Калуђеровић. Нападач Вук Бориловић (34) је на крају убијен. Форензичари су тада саопштили да је смртоносни хитац испаљен из полицијског пиштоља, али да је Бориловић претходно задобио неколико рана из оружја које није припадало полицији.

До 13. августа надлежни органи нису објавили детаље нити мотиве који су навели Бориловића да почини масакр. Према речима његове рођаке, узрок овог злочина наводно су били неплаћени дугови.

- Још смо сви у шоку, не могу да верујем шта је урадио. Начула сам да је дуг био повод за овај језиви масакр. Није био у добрим односима са комшијом, побио их је али чему своју недужну жену и децу - видно потресена испричала је тада за медије рођака убице.

Бориловић их је позвао телефоном да изађу из куће, а потом поубијао.

Рођен је 21. новембра 1988. године на Цетињу, где је завршио основну школу. Средњу бродомашинску школу похађао је у Београду. Био је ожењен и отац троје деце. Вук је био миран и повучен радник Националног парка Ловћен, како су га описале колеге, а мета у походу била му је једна подстанарска обитељ.