ТАЈНА УЛОГА БРИТАНСКИХ СПЕЦИЈАЛАЦА У СРЕБРЕНИЦИ: Све је било део ПАКЛЕНОГ ПЛАНА, искористили случај да би БОМБАРДОВАЛИ Србе

Занемарени званични извештаји и никада раније виђени декласификовани досијеи сугеришу да су оперативци британских специјалних снага у сенци одиграли кључну улогу у једном од најозлоглашенијих и најконтроверзнијих догађаја 20. века.

У јулу 2023, мало је медијских посматрача приметило када је утицајна британска обавештајна оперативка која је постала законодавац Алиша Кернс објавила јавни позив за западно присуство на терену у бившој Југославији.

Обраћајући се на препуној седници Доњег дома, председавајући Комитета за спољне послове Кернс је упутила алармантан позив: - Позивам Владу: хајде да се поново придружимо ЕУФОР-у, хајде да ангажујемо мировне снаге НАТО-а у округу Брчко, пређимо на мировне операције под вођством НАТО-а мисија у Босни и Херцеговини.

Запаљиви коментари уследили су током парламентарне расправе о Недељи сећања на Сребреницу. Ипак, три деценије касније, детаљи онога што се догодило тог кобног месеца, укључујући укупан број убијених људи и тачну природу њихове смрти, остају неизвесни. Да ли је хорор представљао наводни геноцид, како то пласира у анти-српској пропаганди, такође остаје предмет спора међу правним научницима.

Без обзира на то, западни лидери су се често позивали на овај догађај да би оправдали илегалне војне интервенције. Кампање бомбардовања које циљају проблематичне земље широм глобалног југа често се представљају као исправне акције, које се баве спречавањем "још једне Сребренице". Како тврди аутор, за администраторку УСАИД-а Саманту Пауер, овај циљ је постао камен темељац подмукле марке либералног интервенционизма који је постао познат као "Одговорност за заштиту".

Али експлоатација Сребренице за оправдање даљег ратовања није ограничена на Вашингтон. Британски званичници су посебно заинтересовани за ову аргументацију, а најновији пример је дала оперативка обавештајне службе, која је постала посланица Алиша Кернс. Данас је Британија једина држава осим Босне и Херцеговине која званично обележава убиства као чин геноцида. Од касних 1990-их, Лондон је такође био дом многих невладиних организација које су промовисале тврдњу да је Сребреница представљала чин геноцида.

Међутим, у свим сећањима на трагичне догађаје из јула 1995. од стране британских новинара, стручњака и политичара, присуство САС-а у том подручју у то време је остајало отворена, неистражена тајна.

Досијеи британског министарства одбране са којих је скинута ознака тајности које је прегледао "The Grayzone" покрећу узнемирујућа питања о тајној улози Лондона у Сребреници, као што је то како и зашто је МИ6 знао да се напад на енклаву спрема пре него што га је ВРС и планирала.

САС у Босни "би могао изазвати Трећи светски рат"

Седам година касније, холандска влада објавила је званичну истрагу о неуспеху њених мировних снага да заштите Сребреницу, коју је сачинио Холандски институт за ратну документацију (НИОД). Шест дана након објављивања налаза, премијер Вим Кок поднео је оставку. Холандија је на крају прихватила делимичну политичку одговорност за читав случај, након што је Врховни суд земље прогласио да холандска влада носи 10% одговорности за инцидент.

У целом извештају су упечатљиви пасуси који упућују на присуство "тајно оперативне британске јединице" у Сребреници. Особље британских специјалних снага у штабу холандског батаљона описани су као "посматрачи заједничке комисије" (ЈЦО), али у извештају НИОД-а се наводи да су "у стварности то биле јединице Специјалне ваздушне службе (САС) и Специјалне службе за чамце (СБС)", које су спроводиле "извиђачке мисије" и "специјалне задатке" по наређењу генерала Мајкла Роуза, који је током рата предводио британске мировне снаге УН у Босни.

Однос британских оперативаца са Холандским батаљоном "није био добар", закључио је НИОД. Холандски батаљон је очигледно имао мало знања о активностима ЈЦО, чије су операције у Сребреници биле толико тајне да чак ни холандски одбрамбени центар за управљање кризним ситуацијама, који је надгледао операције земље у Босни, "није знао за присуство ЈЦО у енклави". Али Холанђани су сумњали да је главни задатак британских ЈЦО да их шпијунирају. "Примарни основни циљ ЈЦО у Сребреници био је прикупљање обавештајних података о Холандском батаљону и откривање да ли се нешто незаконито дешава између холандских трупа и муслиманских снага", наводи се у извештају.

Оперативци САС-а били су постављени у областима Сребренице које су надгледале скандинавске мировне снаге, које нису биле овлашћене да издају наређења својим британским колегама. Скандинавци су такође били у мраку о природи активности ЈОЦ-а, и било им је дозвољено да знају локације њиховог кретања тек након преговора. Норвешки пуковник који је надгледао батаљон рекао је да су се елитни британски војници некажњено кретали "тамо-овамо" широм источне Босне, а успут су "повремено били ухваћени у окршаје", наводи НИОД.

Иако су детаљи о конкретним операцијама САС-а оскудни, један од ретких конкретних примера активности ЈЦО које су цитирали холандски истражитељи јасно показује да се њихова босанска надлежност протеже далеко од пуког прикупљања обавештајних података. У једној фази, напомињу аутори извештаја, постојала је - специјална операција САС-а која је укључивала возила хитне помоћи, која су носила комуникациону опрему уместо носила.

- Ова "амбулантна возила" су донирала Босни [британске здравствене власти] из хуманитарних разлога, али су се често изненада појавила на најизненађујућим мјестима - наводи се у извештају.

Како тврди аутор, таква обмана је уобичајена за Специјалну ваздушну службу, чије је само име директан производ плана из периода Другог светског рата да се силе Осовине заварају да поверују да Велика Британија има на располагању цео падобрански пук у региону. И мало тога указује на то да се војна одећа променила у времену од тада. Године 2015. појавили су се извештаји о САС-овим рацијама на територији коју је окупирала ИСИС у Ираку и Сирији, који су прерушени у борце групе.

Две године касније, наоружани чланови САС-овог крила за противреволуционарно ратовање наводно су постављени на британске улице, представљајући се као чистачи улица и скитнице у наводним настојањима да спрече терористичке нападе. Како тврди аутор текста, током НАТО окупације Авганистана, одреди смрти САС-а су рутински погубили невине, ненаоружане цивиле, а затим су фалсификовали доказе како би своје жртве лажно осудили као наоружане побуњенике.

У Босни, према анонимном холандском мировњаку којег је консултовао НИОД, припадници Холандског батаљона су се - плашили Британаца и да би могли изазвати Трећи светски рат. Ако су се ЈЦО бавили искључиво прикупљањем обавештајних података, ово се чини прилично чудном проценом.

САС се "претварао" да позива на ваздушне нападе

Када је Сребреница пала 11. јула, у извештају НИОД-а се наводи да су се два ЈЦО-а појавила у локалном штабу војних посматрача УН рано ујутру. Тврдили су да су "тим за контакт са авионима", који је имао задатак да идентификује локације за ваздушне нападе НАТО-а, што би спречило ВРС да заузме то подручје. Веза муслиманске војске прописно је одвела оперативце САС-а до видиковца на брду са којег се пружа јасан поглед на Сребреницу, за који су веровали да ће обезбедити "одличан контакт са летелицом".

Особа за везу је рекла НИОД-у да су ЈЦО "биле у сталном контакту са неким" све ово време. Отприлике пола сата након доласка на брдо, "видели су јасно олакшање на лицима Британаца", из нејасних разлога. Људи из САС-а су тада наводно тврдили да ипак не могу да изазову ваздушне нападе, јер су њихови сателитски телефони били празни.

Када је њихов положај био под ватром ВРС-а, ЈЦО су се заклонили у оближњим рововима које су заузели муслимански војници, "који нису имали појма шта тамо раде". Према извештају, Британци су се ипак "осећали безбедно и опуштено", скинувши кациге и панцирне јакне када су ушли. Занимљиво, њихова веза се присећа да су се - претварали [нагласак додат] да успостављају радио контакт, али су остали да седе и изгледа да нису планирали било какву даљу акцију.

Британци су имали довољно разлога да верују да је уследио напад на Сребреницу претходних недеља. Како се истиче у извештају НИОД-а, муслимански представници су се 8. јуна састали са ЈЦО, пружајући им "детаљне планове непосредног напада" на енклаву. Међутим, "то није довело до алармирања", наводно због учесталости којом су у претходне три године кружиле неосноване гласине о предстојећој инвазији ВРС на Сребреницу.

У извештају НИОД-а се наводи да су ЈЦО-и такође сумњали у "непосредни напад", пошто "нису добили никакве потврдне доказе за план". Холандски званичници тврде да је то показатељ да "британске обавештајне службе нису знале за такве планове". Ипак, ЈЦО су веровали да су ове информације значајне, обавестили су руководство Холанског батаљона. Штавише, декласификовани досијеи британског министарства одбране које је прегледао "The Grayzone" указују на то да су обавештајци МИ6 у то време веровали да ће "Срби напасти Сребреницу".

То нису биле исте информације које су Муслимани дали ЈЦО-има. Декласификовани досијеи показују да је МИ6 делио своје обавештајне податке са Амстердамом, а НИОД је уредно тражио дозволу да то цитира у свом извештају о Сребреници. Али Лондон је одбио, наводећи наводну забринутост због заштите извора и спречавања да се њихов "материјал" користи у "јавним/правним поступцима који нису у Великој Британији".

Исти документи упозоравају да су британски званичници који су сведочили о тадашњој истрази УН о Сребреници морали да ћуте о ономе што знају. "На питање о постојању обавештајних података о догађајима у Сребреници, требало би једноставно да одговоре да нису овлашћени да разговарају о таквим стварима", наводи се у досијеима.

Сребреници дозвољено да падне?

На основу безбројних сати сведочења сведока и мноштва доказа из примарних извора, истражитељи Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) који је створио и финансирао НАТО закључили су да је планирање напада на Сребреницу почело тек 30. јуна.

Ово поставља очигледно питање како су и МИ6 и муслиманске снаге независно раније тог месеца знали да је напад у току, и шта су тачно предвидели. Према МКСЈ, ВРС је првобитно намеравала да једноставно отера муслиманске војне јединице које су деловале око Сребренице, а затим да је опколи како би спречила даље нападе на српску територију.

Са само 2.000 војника ВРС укључених у операцију и око 6.000 муслиманских војника који су их челачи у и око Сребренице, није се очекивало да ће то бити лака победа. Одлука да се енклава заузме донета је 9. или 10. јула, након што ВРС није наишла на готово никакво противљење на путу.

У допису британског министарства одбране од 11. јула наведено је да је "недавни напад ВРС на Сребреницу био подстакнут сталним [муслиманским] нападима у претходна три месеца на руту снабдевања ВРС јужно од енклаве. Акција ВРС је директан одговор на [муслимански] притисак на комуникацијску линију ВРС и ВРС је реаговала присиљавањем [Муслимана] назад према Сребреници... Срби су открили да је било мало отпора па су могли да напредују даље од првобитног циља."

Овај недостатак отпора је очигледно оставио Холандски батаљон запањен. Они су 6. јула обавестили муслиманске снаге да ће им, ако ВРС уђе у Сребреницу, пустити садржај пункта УН за прикупљање оружја у том подручју, који је садржао значајан арсенал, укључујући тешко наоружање. Али када је ВРС стигла, Муслимани "нису искористили ову прилику", према извештају Холандског батаљона.

- Чини се да су војне предности биле у томе што су браниоци барем издржали дуже и нанели су веће губитке [ВРС] него што се веровало - закључује се у одвојеном извештају војног посматрача УН. Међутим, - чини се да је [муслиманско] руководство заправо деловало против сопствених интереса како би извршило успешну одбрану, уз мало координације...и без покушаја да заплени тешко наоружање које држе УН.

Холандски батаљон је био овлашћен да изазове ваздушне нападе НАТО-а, што су они чинили са све већом хитношћу док је ВРС надвладала Сребреницу. Ипак, алијанса није одобрила интервенцију све до касно 11. јула, када је потпуно заузимање енклаве завршено. ,

Џефри Најс, контроверзни британски адвокат који је водио неколико тужилаштава у Хашком трибуналу, открио је тајни споразум склопљен у мају 1995. између Британије, Француске и САД да неће бити бомбардовања за одбрану тог подручја.

Тајне операције САС-а током масакра

Тај споразум би такође могао да објасни бизарно понашање ЈЦО-а током пада Сребренице. Очигледно је да су локалне муслиманске снаге очекивале ваздушне нападе НАТО-а када ВРС стигне, а Британци су им очигледно дали довољно основа да верују да ће до њих доћи. Њихова лажна обећања могу објаснити недостатак отпора муслимана против упада ВРС.

Када је ВРС преузела пуну контролу над Сребреницом, евакуисали су муслиманске жене и децу, док су сакупљали војно способне мушкарце, иако су неки од њихових заробљеника били знатно млађи или старији. Њихова сврха је била да идентификују особе одговорне за нападе на српска подручја. НИОД извештава о овом тренутку, високи холандски војни званичник "направио је разне покушаје" да провери тврдње о "ратним злочинима" у енклави, што је укључивало наређење "некоме" да пита ЈЦО да ли су открили доказе у том смислу.

Оперативци САС-а су наводно извештавали врло мало, упркос редовним дужим одсуствима из штаба Холандског батаљона током и након заузимања Сребренице ВРС-а. НИОД напомиње да су "убрзо након пада" енклаве, представник Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице и њихов преводилац видели како се један од британских војника враћа у базу касно једне ноћи - потпуно обливен блатом "као да је пузио".

Таква активност се чини још сумњивијом, обзиром да су ЈЦО очигледно - из предострожности уништиле своју специјалну комуникациону опрему - 11. или 12. јула. То је наводно резултирало "прекидом комуникације" између њих и радозналог холандског војног званичника неко време након тога — тачно када је наводно почео масакр мушког становништва Сребренице.

Пошто су британске власти забраниле НИОД-у да разговара са оперативцима САС-а, нема информација о њиховим активностима током овог периода, као ни о томе да ли су и како су можда примали наређења. Још један холандски војни званичник који је покушао да уђе у траг оперативцима САС-а преко британске дипломатске мисије у Хагу је одбијен, одлуком за коју су сумњали да је резултат "политичке осетљивости присуства Британаца у Сребреници у време пада".

НИОД је сазнао да су три члана ЈЦО-а одликована британским војним почастима за службу у Сребреници, шта год то било. Са своје тачке гледишта 11. јула, САС је могао пажљиво да прати ситуацију на терену и обавести своје контролоре када је преузимање енклаве завршено. Да ли је обезбеђивање да ово испуне њихова стварна мисија? Да ли су осетили "олакшање" тог мрачног јутра јер су добили потврду да се ваздушни напади које је наредио Холандски батаљон неће остварити док не буде прекасно?

Сребреничка "замка"

Када је Сребреница у априлу 1993. проглашена "заштићеном зоном" УН-а, муслиманско руководство је упозорило да њеном становништву "прети нестанак" и да ће "хиљаде жена, деце и стараца" бити масакриране ако ВРС заузме енклаву. Занимљиво је ипак да су и влада у Сарајеву и локалне муслиманске војне снаге у више наврата блокирале покушаје УН да евакуишу то подручје.

Тог месеца, наоружани борци су опколили масивни конвој УН који је намеравао да превезе хиљаде становника Сребренице на сигурно, што је навело муслиманског команданта Насера ​​Орића да га одбије. Тврдио је да се спасавање не може дозволити, јер би то довело до окупације енклаве од стране ВРС.

Генерал Филип Моријон, који је командовао мировним снагама УН-а у Босни 1992/93, поставио је прилично другачије образложење. Он је тврдио да је председник Сарајева Алија Изетбеговић који подржава Запад саботирао напоре за евакуацију јер - није био у позицији да стратешки добије битку:

- Циљ Председништва Босне од самог почетка је био да осигура интервенцију међународних снага за властиту корист... то је један од разлога зашто никада нису били склони разговорима. - наводи се.

Ова тактика је босанске Муслимане и Србе гурнула у "паклени" круг насиља, тврди Моријон, што значи да су, када је ВРС заузела Сребреницу, "хтели да се освете за све што су приписали Насеру Орићу". У недељама које су претходиле нападу, Орићеве снаге су се провукле поред мировних снага УН-а и у више наврата напале цивилне области босанских Срба у близини енклаве, рушиле куће, крале стоку, убијале становнике и остављале преживеле без крова над главом.

Признање да би такве акције неизбежно изазвале бруталну одмазду могло би да објасни зашто је муслиманска војска упозорила Холандски батаљон да предстоји напад на Сребреницу. Према Моријону, сребреничка трагедија је управо оно што су западне снаге и муслиманско руководство желели.

ВРС је "ушла у заседу у Сребреници, у ствари у замку", а становништво је било "жртва вишег интереса... лоцирано у Сарајеву и Њујорку", објаснио је он. У међувремену, ратни начелник сребреничке полиције више пута је тврдио да му је Изетбеговић рекао да ће то директно довести до интервенције НАТО-а, ако ВРС заузме енклаву и побије 5.000 Муслимана.

Тај извештај поткрепљује извештај генералног секретара УН о заузимању Сребренице. Напомиње се да је члановима муслиманске делегације упућене на мировне преговоре на британском ратном броду у септембру 1993. Изетбеговић отворено рекао: "Интервенција НАТО-а у Босни и Херцеговини била би могућа, али би се могла догодити само ако би Срби провалили у Сребреницу, убивши најмање 5.000 њених људи."

Шта крију Британци?

Како је Изетбеговић очигледно прогнозирао, НАТО интервенција је коначно дошла крајем августа 1995. године, у виду једномесечне кампање бомбардовања ВРС-а, у којој је убијено до 2.000 цивила. Три месеца касније потписан је Дејтонски споразум и рат је приведен крају.

Ниједно од суђења није пружило доказе да је на било ком командном нивоу икада издато наређење да се изврши убијање мушког становништва Сребренице. Када је МКСЈ осудио генерала Радислава Крстића по оптужби за геноцид, Трибунал је признао да командант мултиетничког корпуса ВРС-а који је заузео Сребреницу не само да није знао и није био умешан у наводне ратне злочине, већ је изричито наредио својим војницима да не наносе штету цивилима.

Само једну особу је МКСЈ осудио за директну умешаност у Сребреницу: војник Дражен Ердемовић који је патио од ПТСП-а. У замену за сведочење на више суђења пред Трибуналом — упркос томе што су стручњаци оценили да је ментално неспособан да му се суди — одслужио је само три и по године затвора, а затим је ушао у програм заштите сведока. Током бројних гостовања пред Трибуналом, памћење му је измицало на многе кључне чињенице, укључујући сопствени војни чин, колико је људи лично погубио, када се сам догађај одвио и ко је издао наређење да се извршити то.

Британски обавештајци су одиграли значајну улогу у прикупљању доказа о ратним злочинима у Југославији за МКСЈ. Британске судије и адвокати са добрим везама били су централне личности током целог поступка, који је трајао 23 године. Британске власти — укључујући САС — преузеле су вођство у хватању Срба које је оптужио Трибунал. Један од осуђених за геноцид, Радован Караџић, тренутно је у затвору у Британији. Ипак, ни у једном тренутку током суђења није поменута тајна јединица САС-а која је деловала у Сребреници, а камоли позвана да сведочи.

Тешко је утврдити да ли то имплицира да је њихово сведочење могло да изазове проблеме тужиоцима МКСЈ-а или да имају нешто дубоко злокобно да крију. Али неспорно је да су британски званичници доследно блокирали предлоге да се укине ембарго УН на испоруке оружја муслиманским снагама током рата, очигледно због онога што је тадашњи председник САД Бил Клинтон наводно описао као жељу Лондона за болном, али реалном рестаурацијом хришћанске Европе.

Извор: The Grayzone