"Тата, била сам брза.." Отац ученице основне школе из Загреба у којој се догодио масакр открива потресне детаље напада: Учитељица животно угрожена, лекари се боре за њен живот

У нападу који се догодио у основној школи Пречко, учитељица је задобила тешке повреде и тренутно се налази у животној опасности. 

Према информацијама из Министарства здравља Републике Хрватске, нападач је 19-годишњак који је напао учитељицу и присутне ученике, а лекари у КБЦ-у Свети Дух улажу све напоре како би спасили њен живот.

Трагичне последице овог напада потврђене су из болнице, где је, нажалост, једно дете преминуло, док је седморо особа повређено. 

Повређени су превезени у неколико загребачких болница, међу којима је двоје одраслих и петоро деце. Према информацијама из болнице, учитељица је тренутно у животној опасности, а још једна повређена особа пребачена је у болницу, наводе хрватски медији. 

Отац једне од девојчица која похађа школу у којој се напад догодио, описао је хаотичну ситуацију:

- Било је хаотично, полиција је била у школи, нападач је побегао из школе у амбуланту, 30-40 метара. Био је сав крвав, наводно има 19 година, мајица кратких рукава. Моје дете је трећи разред, она није знала што се догодило. А деца која су била у првом разреду су причала да је он ушао унутра и све редом нападао - испричао је отац.

Полиција наставља истраживање, а мотиви напада још увек нису познати. 

- Ја сам дошао касније, још није било ни траке, могао је било ко да уђе у школу, било је пар полицајаца. Након пола сата што сам ја дошао ставили су траку, дошла је интервентна… Прича се да је нападач ухапшен у амбуланти. Ту је била интервентна, а није била у школи - рекао је сведок, па додаје:

- Никакву информацију ми нису рекли, дете ми плаче, каже "тата била сам брза", па тужићу ову државу. Целом разреду је сада потребна доживотна психолошка помоћ. Сви су причали да је држава сигурна, о чему ми причамо? Избацили су ме из школе, рекао сам да ме приведу, изнад овога нема, деца први разред основне школе, што треба неко, да уђе у вртић? Срећан сам када сам дете нашао, када сам га загрлио, не занимају ме Пленковић ни Томашевић, ја радим у систему техничке зашите 18 година, говорим да је сигурност лоша, ограде морамо имати, данас имамо радаре, камере, аналитику, а што ми имамо? Уђе нам у школу, отворену. И онда ми министар каже колико би требало да деца уђу у школу када би ставили детекторе метала - рекао је представник родитеља тог разреда.