Тужна судбина брачног пара: Живе од 4.000 динара, болесни и гладни чекају КРАЈ (ВИДЕО)
Потресно
У тешкој беди и сиромаштву живе супружници Бесим и Михане Селманоски у Охриду. Без струје, огрева и хране, са једва 2.000 денара (око 35 евра, 4.000 динара) социјалне помоћи, једва везују крај са крајем. Живе у тесној и хланој собици.
Прочитајте и:
- Мали Павле ВРИШТАО ОД БОЛОВА, мајка укључила УСИСИВАЧ да нико не би чуо како детету ЛОМЕ КОСТИ
- Мештани у страху: МРТВИ голубови падају по улици, призори који ЛЕДЕ КРВ У ЖИЛАМА (ФОТО) (ВИДЕО)
- "Нико да није умро док поплава не прође": Црква и гробље под водом, мештани моле Бога да се вода што пре повуче
Бесим, који болује од атеросклерозе, тешке болести која погађа и бубреге, ноге, очи, а због које настају мождани и срчани удари, до сада је имао 10 оперативних захвата, а због болова у ногама и леђима, његова супруга Михане је везана за кревет.
Сами и беспомоћни живе у крајњој беди. Због тешких болести нису способни да раде, а оно мало новца од социјалне помоћи троше на гомилу лекова које свакдоневно морају да пију. Али ни за њих немају довољно пара, па често прескачу терапију. Лекове пију тек ако им их купи неки од хуманих комшија или грађана Охрида.
Највећи проблем им је, ипак, храна које немају довољно, па су више гладни него сити.
- Пре два месеца сам се вратио са операције срца у собицу без струје. Без струје смо живели годину дана. Срећом, нашли су се хумани људи и помогли нам да нам поново пусте струју. Зими нам је најтеже. У собици је хладно, а грејемо се на даске, картоне, на све оно шта нађем, ако нађем.
- Запалим ватру само колико да се мало угрејемо, али највећи проблем нам је што буквално немамо шта да једемо. Из народне кухиње нам понекад дају по парче хлеба, нешто нам донесу комшије, али не увек, тако да смо чешће гладни него сити - каже за скопску телевизију Сител, Бесим Селманоски, који се може кретати само уз помоћ штапа.
Прикована за кревет, његова супруга Михане са сузама у очима не види излаз из ситуације у којој се налазе. Прегладнела, моли за помоћ.
- Бога молим да нас узме. Овако се више не може живети. Динара немамо у џепу, немамо шта да једемо, немамо дрва да се мало огрејемо - плачљивим гласом каже Михане.