НА НОЖ! Српска јединица јуришала ГРУДИМА НА НЕПРИЈАТЕЉСКЕ РОВОВЕ: Легенда о "Вуковима са Вучијака" (ВИДЕО)
Међу првима на бранику Срба и Босни, у рату деведесетих година прошлог века била је јединица из Прњавора "Вукови са Вучијака", коју је 1991. године у битку за слободу српског народа повео командант Вељко Миланковић
Командант Вељко Миланковић (1955 - 1993) завршио је обуку код Капетана Драгана и одмах после обуке добио чин поручника, а његови "Вукови" били су на више фронтова у РС и РСК на којима се ратовало.
"Вукови" су у августу 1991. године заузели спомен парк Јасеновац. У току борбе на Брончицама, јединица "Вукови са Вучјака" која је бројала 47 војника, убила је 37 непријатељских војника, а више десетина је рањено. Том приликом заробљена су два тенка М-84, један оклопни транспортер, веће количине оружја и муниције.
Ако маштате да постанете милионер, ОБАВЕЗНО будите на Новом Београду 5. новембра!
Крајем фебруара 1992. године поручник Вељко је био рањен током борби код села Смртић у Западној Славонији, одакле је пребачен у Бању Луку где је оперисан и потом превезен на ВМА, ради даљег лечења.
Веома значајну улогу "Вукови" су имали у пробијању "Коридора Живота". Поручник Вељко је имао гипс на нози али је одбијао да оде из борбе и са својим "Вучјацима" је био први у пробијању коридора. Водили су борбе које су имале значајну улогу у пробијању коридора: код Добар Куле (1. јул 1992), Бијелог Брда, Јакеша, Чардака, Цера, Модриче (26. јун 1992) и Оџака (12. јул 1992).
"Вукови са Вучијака" ће остати запамћени по томе што су извели јуриш "на нож" 1992. године. Крећући у напад на забункерисано брдо Јакеш развили су се у стрелце, изнели заставу у прве редове и после команде "НОЖ НА ПУШКЕ" полетели грудима на непријатељске ровове! Девет их је погинуло, двадесетак рањено, а Јакеш је освојен.
Поручник Вељко Миланковић је тешко је рањен у уличним борбама у селу Кашић (општина Бенковац) 4. фебруара 1993. године, када је током операције погођен у десну страну груди. Умро је 14. фебруара на ВМА у Београду. Три дана касније сахрањен је на родној Кремни. Посмртно је одликован орденом Милоша Обилића јуна 1993.
