"МОГУЋЕ, АЛИ ВРЛО КОМПЛИКОВАНО" Милановић проговорио о увођењу обавезног војног рока: Одлука није једноставна
Хрватски председник Зоран Милановић изјавио је данас у Сплиту да је питање увођења обавезног војног рока тема о којој треба разговарати.
"О војном року треба разговарати. То није једноставна одлука. Не само политички него организационо. Колико би било људи, јесу ли то само мушкарци, где би их сместили. То је могуће, али врло компликовано. Шта се постиже. Је ли то рок од два месеца или онакав какав је био у Југославији. То је легитимна тема", рекао је Милановић одговарајући на питања новинара, пренели су хрватски медији.
И ХРВАТИ БИ ДА ВРАТЕ ОБАВЕЗНИ ВОЈНИ РОК Иницијатива Србија уздрамала комшије: "Мораћемо и ми кад-тад" (ВИДЕО)
Иницијативу о враћању војног рока у Хрватској покренуо је посланик опозиционог Домовинског покрета Марио Радин. Радин је рекао да би војни рок требало вратити, али да би претходно у школе требало вратити предмет одбране.
Интересовање за војску се преполовило
Дугогодишњи новинар и колумниста "Вечерњег листа" Давор Иванковић изјавио је да се последњих година интересовање за добровољно служење војног рока у Хрватској преполовило.
- С обзиром на то да тамо (у Србији) већ годинама трају најаве и политичке припреме за његово увођење, а с обзиром на то да је овога пута иницијатива потекла од Генералштаба Војске Србије, који то свакако не би могао да уради без Александра Вучића, верујем да ће овога пута ће се десити. Није то једноставна процедура – поновно увођење обавезног служења војног рока. Не знам како су са законом, али код нас, рецимо, војни рок заправо никада није укинут, него је, рецимо, обустављен 2008. године. Учинили су то 2011. године, али су врло брзо почели да се боре, јер са сваком генерацијом губите такозвану резерву и способност да на тај начин браните земљу. Изгубили су три генерације мање од нас, али су све време говорили да их треба поново увести јер имају 28.000 војника. Није довољно. Наш пун број са војном управом сада је око 16 хиљада. Када се уклони војна управа, то је још хиљаду мање. И онда, када уклонимо војнике који раде неке друге задатке, друге послове, возе нешто или су на другим задацима, онда дођемо до неких 10-12 хиљада правих војника - навео је Давор Иванковић.
На питање да ли је дошло до промене погледа на обавезни војни рок услед политичких промена у свету, Иванковић је истакао да је пре била другачија мантра, а да су неке земље размислиле боље о војсци и њеном положају након рата у Украјини.
- То до пре неколико година није изазивало поделе, јер је општа мантра била да све те војне напоре и војне трошкове, војску, треба смањити, да нема сврхе, да нема више Варшавског пакта. Дакле, до дана руског напада на Украјину била је једна прича. Након тога је почела сасвим друга прича и врло мало земаља је увело промене пре рата у Украјини, али сада се оне уводе убрзано. Прво набавком новог наоружања, а потом се одмах разматра могућност враћања на обавезну војну службу. Јер многе земље су се ослободиле те војне службе, неке су је задржале, а неке су је вратиле, као балтичке земље, попут Шведске. Швеђани су га вратили, а неке земље су га задржале, попут Француске, Аустрије. Како која земља. У многим земљама је војни рок укинут и сада то сви сматрају погрешном одлуком. Дуго смо о томе разговарали. Подсетио бих само на бесмртни ауторитет генерала Петра Стипетића који је рекао: "Ја сам војник, знам да је 10 до 12 хиљада војника премало. Али нисам економиста, нека економисти нађу новац" - додао је.
Србија Данас/Блиц
