"MOGUĆE, ALI VRLO KOMPLIKOVANO" Milanović progovorio o uvođenju obaveznog vojnog roka: Odluka nije jednostavna
Hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio je danas u Splitu da je pitanje uvođenja obaveznog vojnog roka tema o kojoj treba razgovarati.
"O vojnom roku treba razgovarati. To nije jednostavna odluka. Ne samo politički nego organizaciono. Koliko bi bilo ljudi, jesu li to samo muškarci, gde bi ih smestili. To je moguće, ali vrlo komplikovano. Šta se postiže. Je li to rok od dva meseca ili onakav kakav je bio u Jugoslaviji. To je legitimna tema", rekao je Milanović odgovarajući na pitanja novinara, preneli su hrvatski mediji.
I HRVATI BI DA VRATE OBAVEZNI VOJNI ROK Inicijativa Srbija uzdramala komšije: "Moraćemo i mi kad-tad" (VIDEO)
Inicijativu o vraćanju vojnog roka u Hrvatskoj pokrenuo je poslanik opozicionog Domovinskog pokreta Mario Radin. Radin je rekao da bi vojni rok trebalo vratiti, ali da bi prethodno u škole trebalo vratiti predmet odbrane.
Interesovanje za vojsku se prepolovilo
Dugogodišnji novinar i kolumnista "Večernjeg lista" Davor Ivanković izjavio je da se poslednjih godina interesovanje za dobrovoljno služenje vojnog roka u Hrvatskoj prepolovilo.
- S obzirom na to da tamo (u Srbiji) već godinama traju najave i političke pripreme za njegovo uvođenje, a s obzirom na to da je ovoga puta inicijativa potekla od Generalštaba Vojske Srbije, koji to svakako ne bi mogao da uradi bez Aleksandra Vučića, verujem da će ovoga puta će se desiti. Nije to jednostavna procedura – ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Ne znam kako su sa zakonom, ali kod nas, recimo, vojni rok zapravo nikada nije ukinut, nego je, recimo, obustavljen 2008. godine. Učinili su to 2011. godine, ali su vrlo brzo počeli da se bore, jer sa svakom generacijom gubite takozvanu rezervu i sposobnost da na taj način branite zemlju. Izgubili su tri generacije manje od nas, ali su sve vreme govorili da ih treba ponovo uvesti jer imaju 28.000 vojnika. Nije dovoljno. Naš pun broj sa vojnom upravom sada je oko 16 hiljada. Kada se ukloni vojna uprava, to je još hiljadu manje. I onda, kada uklonimo vojnike koji rade neke druge zadatke, druge poslove, voze nešto ili su na drugim zadacima, onda dođemo do nekih 10-12 hiljada pravih vojnika - naveo je Davor Ivanković.
Na pitanje da li je došlo do promene pogleda na obavezni vojni rok usled političkih promena u svetu, Ivanković je istakao da je pre bila drugačija mantra, a da su neke zemlje razmislile bolje o vojsci i njenom položaju nakon rata u Ukrajini.
- To do pre nekoliko godina nije izazivalo podele, jer je opšta mantra bila da sve te vojne napore i vojne troškove, vojsku, treba smanjiti, da nema svrhe, da nema više Varšavskog pakta. Dakle, do dana ruskog napada na Ukrajinu bila je jedna priča. Nakon toga je počela sasvim druga priča i vrlo malo zemalja je uvelo promene pre rata u Ukrajini, ali sada se one uvode ubrzano. Prvo nabavkom novog naoružanja, a potom se odmah razmatra mogućnost vraćanja na obaveznu vojnu službu. Jer mnoge zemlje su se oslobodile te vojne službe, neke su je zadržale, a neke su je vratile, kao baltičke zemlje, poput Švedske. Šveđani su ga vratili, a neke zemlje su ga zadržale, poput Francuske, Austrije. Kako koja zemlja. U mnogim zemljama je vojni rok ukinut i sada to svi smatraju pogrešnom odlukom. Dugo smo o tome razgovarali. Podsetio bih samo na besmrtni autoritet generala Petra Stipetića koji je rekao: "Ja sam vojnik, znam da je 10 do 12 hiljada vojnika premalo. Ali nisam ekonomista, neka ekonomisti nađu novac" - dodao je.
Srbija Danas/Blic
