Ако је прошла година обележена ТРИЈУМФОМ Дамаска над ИС, ове креће коначни обрачун са Ал Каидом

Пре годину дана, завршила се Битка за Алеп. Управо је исход ове битке одредио след догађаја у 2017. која није само тек хронолошки низ претходне године, већ део ширег плана сиријске владе и Русије за коначно преузимање иницијативе у рату. 

У том тренутку, сиријска војска држала је још увек мањи део земље, иако највеће урбане центре. Ипак, како је осовина Дамаск – Хомс – Хама - Алеп била осигурана, омогућено је даље деловање. Међутим, ни Руси ни влада Башара ал-Асада нису деловали само по својој вољи. Турска је крајем 2016. године ушла у северну Сирију и избацила ИС из значајног подручја, али прави циљ био је спречавање повезивања курдских кантона као и учвршћивање њиховог утицаја.

Борци калифата су Турску и њене сиријске милиције зауставили на вратима Ал Баба, али у сваком тренутку је одбрана могла да посустане и протурске снаге да заузму још територија. С друге стране, Сиријске демократске снаге (СДФ) предвођене Курдима су иако угрожене турском интервенцијом, саме спремале своје офанзиве на североистоку. Саме, односно као продужена рука западне коалиције предвођене САД-ом. 

Хути ОБОРИЛИ саудијски борбени авион марке ТОРНАДО над северним Јеменом!

У тим условима, једино логично решење за сиријску војску био је поход на исток, односно уништење ИС-а. Сам ИС у то време је још држао скоро сва своја подручја, а крајем 2016., у јеку Битке за Алеп опет на препад заузео Палмиру. Обрачун с ИС-ом био је, дакако, велики ризик за сиријску војску, јер ситуација у остатку земље није била решена, а милитанти из Идлиба свако су мало предузимали велике офанзиве, а ни покушај враћања Алепа није био искључен. Ипак, у том трену су исламисти видали ране и барем за неко време је та опасност отклоњена.

Даље, дипломатски потез Русије додатно је осигурао мирну позадину. У сарадњи са Турском су дефинисане безбедносне зоне, односно примирје с већином милитаната.

Контрола сиријске војске над огромним простором источне Сирије спречила би даље напредовање курдских и протурских снага, али с друге стране, постајала је све реалнија опасност да ИС заузме Деир ез-Зор. У јануарској офанзиви терористи су под црним заставама успели да изолују авио - војну базу од остатка града и базе 137. бригаде. Чинило се тада да је судбина града у црном, али бранитељи Деир ез-Зора су успели да задрже град. Било је потребно зато што пре деблокирати град.

Стратешка офанзива сиријске војске на исток текла је у неколико праваца. Један од два главна правца ишао је управо од ослобођеног Алепа, а водили су га Тигрови. У фебруару су стигли до Ал Баба ког је Турска у то време заузела, и потом продужили до Еуфрата на који су избили 08.марта. Крајем марта сиријске снаге су ушле и у Деир Хафер. Сиријска војска је због напада милитаната на Хаму била приморана да заустави свој даљи поход на Еуфрату. Чинило се да је то крај офанзиве.

ПРЕОКРЕТ У СИРИЈИ: Разбијена одбрана Сиријаца, ИС поново ушла у Палмиру! (ВИДЕО-ФОТО)

Ипак, у мају се почело навелико шушкати о великој офанзиви за деблокаду Деир ез-Зора, а ускоро се то и остварило. Обновљена је офанзива на Еуфрату па је сиријска војска након месец и по дана коначно у потпуности истерала ИС из војне базе Џирах, а затим и из градића Масканах на истоименој висоравни. 

СДФ је у мају закомпликовао ситуацију преласком Еуфрата и освајањем града и истоимене базе Табка. То се чинило као нови ударац сиријско-руској офанзиви на исток, односно барикада даљем напредовању сиријске војске долином велике блискоисточне реке. Курди су у јуну такође кренули на саму Раку, самопроглашену престоницу Исламске државе. Битка је трајала све до средине октобра уз огорчени отпор ИС-а и велико рушење града као последица деловања ваздушних напада западне коалиције. У то доба већ се почело шушкати о подели сфера интереса између САД-а и Русије, односно избегавање сукоба између СДФ-а и сиријске војске. Иако нису у савезу, де фацто су једни другима покривали бокове и омогућавали лакшу борбу против ИС-а, а нарочито су од тога имали корист управо Тигрови.

Руси ИПАК остају у Сирији: Путин потписао закон о ПОМОРСКОЈ БАЗИ код Тартуса

Офанзиве СДФ-а на левој обали Еуфрата нису обесхрабриле сиријску комаду. Тигрови су пристигли до места Ресафа, јужно до градића Табка и тиме зауставили ширење СДФ-а. 

За то време, други главни правац ишао је према Палмири и аутопутем према Деир ез-Зору. Прво је у марту ослобођена Палмира и то поприлично лако, за разлику од првог пута годину дана раније. Затим је крајем маја јужно од избочине на чијем је врху била Палмира у свега неколико дана ослобођена огромна територија од 2.700 км2. То је био први од територијално великих успеха сиријске војске у борби против ИС-а. 

Сиријска војска повратила је у то време и велики део територија према граници са Јорданом, како против ИС-а, тако и проамеричких снага (Maghwar al-Thawra) које су и саме најављивале свој продор према Еуфрату. Главни циљ сиријске владе био је гранични прелаз Ал Танф, а да би то онемогућиле, САД су напале из ваздуха сиријску војску, што је био први такав случај уопште у сиријском рату. Даље ескалације међутим није било, ипак сиријска војска је стала. Свеједно, како су сиријске снаге с временом окружиле цело подручје, Танф је изгубио свој значај па су САД повукле своју мању базу из овог подручја. 

Америчке снаге више неће УЧЕСТВОВАТИ у операцијама против СИРИЈСКЕ ВОЈСКЕ!

Хемијски напад на Кан ШаЈкун почетком априла био је повод за још један напад САД-а на сиријске снаге. Приликом напада гасом сарином убијено је наводно 74 људи, а рањено преко 500. Западне силе одмах су оптужиле сиријску војску, док су сиријска влада и Русија то оповргнуле. Два дана касније је војска САД лансирала 59 крстарећих ракета на сиријску ваздушну базу Шајрат. Ипак, по свему судећи, овај напад је био лични маркетиншки потез природе председника Трампа, јер није било озбиљније штете по сиријску војску.

Током лета је сиријска војска ослободила град Сукну, на аутопуту Палмира – Деир ез-Зор што је довело брзо до распада одбране ИС-а у средишњој Сирији. Брзо су се снаге из Палмире спојиле са Тигровима, а на тај начин ИС остао заробљен у два велика џепа. Онај пустињски је лако пао, док се онај источно од Хаме одржао још неколико месеци. Ипак, главне офанзивне снаге сиријске војске су наставиле продор према истоку. 

Уз свесрдну помоћ руског војног ваздухопловства, здружене снаге сиријске војске приближиле су се Деир ез-Зору да би се коначно почетком септембра спојиле са бранитељима града. Била је то огромна победа, спас за десетине хиљада цивила, али и много више. Био је то почетак краја ИС-а у Сирији. Тим више што је и СДФ, након окончања битке у Раки покренуо своју офанзиву на источној обали Еуфрата. Настала је трка за плодоносним нафтним пољима која су на крају пала у руке Курда. Сиријска војска наставила је продор десном обалом Еуфрата да би у новембру успела да ослободи Ал Букамал, последњи велики град у рукама ИС-а. У борбама код Деир ез-Зора погинуо је генерал Исам Захредин, легендарни заповедник одбране овог града.

Арар ал Шам још увек постоји: Џихадисти ОПАСНО напали сиријску војску на северу Хомса

Некад моћни калифат сведен је од тада само на ограничено пустињско подручје. Изгубио је људство, логистику, чак и снагу за озбиљније противударе, лимитирајући се на нападе по принципу “удари и бежи”. Несумњиво је да ће идуће године њихова присутност нестати у конвенционалном територијалном смислу, а остаје питање хоће ли наставити герилско ратовање. Нестанак ИС-а с позорнице Сирије свакако је највеће достигнуће у 2017. години, а заслуге имају сиријска војска, Хезболах, Иран, СДФ и Русија.

Сиријска команда је осим истока предузимала мало других офанзива. Изузетак је било решавање питања мањих енклава око Дамаска које су ослободиле велики део битних објеката. Почетком године је под контролу вратила енклаву Вади Барада чиме је решила снабдевање водом целог подручја. Затим је договорена мирна предаја милитаната из Забаданије и Мадаје који су отишли у Идлиб. Решено је и вишегодишње питање џихадиста ХТС-а и ИС-а на граници с Либаном, који су се предали након офанзива сиријске, либанске војске и Хезболаха. Пред крај године је након вишенедељне офанзиве дошло и до предаје милитаната у енклави Беит Џин код Голанске висоравни.

Лавров УВЕРЕН: Борцима ИС задат ОДЛУЧУЈУЋИ УДАРАЦ

Једина велика офанзива милитаната у Идлибу била је напад на Хаму у марту, баш као и скоро сваке године. У почетку су снаге ХТС-а и Слободне сиријске војске (Jaysh al-Izza и Jaysh-al Nasser) брзо напредовале и заузеле низ села, приближивши се прилазима Хами, али у пресудној битки код Кумхане били су одбачени. Сиријска војска привремено је обуставила офанзиву на исток и повратила сва подручја, а успут је заузела и Тајбат ал-Имам. Многи су очекивали наставак казненог похода сиријских снага, али је команда вратила елитне јединице натраг на исток. Ова офанзива је међутим показала све мању моћ ХТС-а, водеће формације у Идлибу. Осим што су им нанети велики губици, поготово у опреми, нису успели да постигну никакав успех.

У Источној Готи, источном подручју Дамаска, почетком године активан је био источни фронт, где је САА заузела неколико мањих насеља, али значајно пољопривредно подручје. Крајем године, активирао се урбани, западни фронт. Након што је сиријска влада затражила предају приградског насеља Кабун (тада у примирју), милитанти су покушали да је споје са остатком енклаве. То су привремено и успели. САА је на крају брзо прекинула ту везу и потом присилила милитанте у Кабуну на предају. Крајем године вођене су борбе у урбаном предграђу Џобару, али без значајнијег помака обеју страна. Источна Гота била је и поприште борби међу самим милитантима, између ривала Jaysh ал-Ислама с једне стране те ХТС-а и Faylaq ал Рахмана (ФСА) с друге.

Софија (3) пронађена у Ираку, ВРАЋЕНА у Русију: Родитељи јој ПОГИНУЛИ као џихадисти ИС (ВИДЕО)

Јужна Сирија је видела мало акције, највише између милитаната Јужног Фронта и про племенских снага лојалних ИС-у. Додуше, у пролеће су милитанти Јужног Фронта заузели Маншијах, јужно предграђе града Даре уз саму јорданску границу док је сиријска војска ушла у палестински камп. 

Година 2017. довела је до потпуно нових војних карата територија на истоку. Пре тога, помаци територијом мерили су се у километрима, а сада у десетинама километара, чак и стотинама километара. Истина, не могу се упоредити пустиња или густи рурални пејзаж Хаме и Алепа, али свеједно је то огроман успех за сиријску владу, као и Русију. Оно што је свакако најважније, да сиријска војска сада има више-мање осигурана леђа, поготово кад се реши велики пустињски џеп у троуглу Сукна - долина Еуфрата - Т2 станица. Овде ће остати више дефанзивне формације. Сиријска војска скратила је тако линију фронта за стотине километара, искристалисале су се најбоље снаге, које ће сада предводити офанзиву у Идлибу.

Рат исцрпљивања прешао је такође на страну сиријске војске. Милитанти у Идлибу, Дамаску и на југу остали су без покровитеља Турске и САД-а који су сваки одабрали већ своје штићенике, а упитна је и даља подршка заливских земаља. Председник САД-а је одлучио да прекине програм наоружавања милитаната у Идлибу који је спроводила ЦИА. Неупитно је да ће сва силина сиријске и руске војске која је поразила ИС, сада бити употребљена управо у Идлибу. Први циљ је вероватно сламање ХТС (Ал Нусре), војно најбоље организације која је предводила све велике успехе последњих година. Тренутна владина офанзива већ сада то доказује, а циљ је војна база Абу Духур, као и цела избочина између Хаме и Алепа. Ипак, то неће бити лак посао. Линије фронта већ су годинама успостављене и дебело утврђене. Такође, на мањем простору је концентрација више одбрамбених снага, а и локално становништво још увелико подржава милитантне. Такође, неће бити ни притиска од стране СДФ-а, као и америчких ваздушних напада. 

У сличној ситуацији је Источна Гота код Дамаска, такође без заштите моћних сила. Уз Идлиб је то вероватни циљ сиријске владе. Без заштите су и милитанти у јужној Сирији и у џепу Растан - Талбишех северно од Хомса, али овде су могући и политички договори, јер међу милитантима превладавају много слабије мотивисани борци Слободне сиријске војске. Под политичким и војним притиском могући су компромиси.

Башар ал Асад ШИЈЕ Ал каиду: Сиријска војска освојила три нове територије

За сиријску владу ће за сада подручја под СДФ-ом и Турском бити до даљег зацементирана, осим у случају тектонских помака у односима Русије и Запада, као и Турске с обема суперсила. Пре свега могућ је обрачун протурских снага са Курдима, а често се чују ратоборни покличи и једних и других. Манбиџ и Ефрин под курдском контролом су најугроженија подручја.

Док су претходне године нудиле само очај и наставак рата, 2017. година је крупним корацима скренула дешавања према крају рата.

Вести из Сирије, Ирака и Јемена можете погледати ОВДЕ.