УСПОН И ПАД ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ: Од моћног калифата величине Велике Британије до малог сеоског упоришта (ФОТО)

Настанак и успон Исламске државе

Прича о успону Исламске државе није почела ни 2012, 2013 нити 2014. године већ 19. августа 2003. године када се мањи камионет зауставио испред седишта мисије УН у Багдаду. Уследила је стравична експлозија која је разнела половину зграде у којој је био смештен сам врх мисије УН у Ираку.

Том приликом страдао је и њен шеф Бразилац Серђо Вијера де Мељо. Осам месеци касније у јавност је процурео аудио снимак који је почео речима: "Бог нас је наградио. Жањемо њихове главе и сечемо њихова тела у Багдаду, Карбали и Насирији... Листа градова се наставила а снимак је завршен са једним именом Абу Муса Ал Заркави.

Као што је већ речено, Исламска држава корене вуче од покојног Абуа Мусаба ел Заркавија, јорданског држављанина. Заркави се 2004, годину дана после инвазије на Ирак предвођене Сједињеним Државама, зарекао на верност Осами Бин Ладену и формирао Ал Каиду у Ираку, која је постала носећа сила побуне.

После Заркавијеве смрти 2006. године, Ал Каида је у Ираку створила кишобранску организацију, Исламску државу Ирака. Исламску државу Ирака редовно су ослабљивали напади америчких трупа и стварање савета Сахве ("Буђење") међу сунитима који нису прихватали њену бруталност.

Блиски исток седам година од инвазије САД на Ирак и у последењој години пред повлачење Американаца из ове државе захватио је нови политичко-друштвени, па и социјални феномен познат као "Арапско пролеће". Као куле од карате падале су власти у Тунису, Либији, Египту, а у Сирији власт Башара ал Асада почела је у крви да гуши демонстрације. Уследило је бујање разних милиција и џихадистичких група.

Наредне 2012. испливао је Тајни документ Пентагона који је указивао да САД очекују успон нове терористичке групе под називом "Исламска држава", који припрема и организује група џихадиста који су имали велико искуство у борби у Ираку, Сомалији и Либији и око себе окупљају борце из разних група широм света.

Багдади, бивши затвореник Сједињених Држава, постао је лидер 2010. године и почео да обнавља војну способност Исламске државе Ирака (ИСИ). До 2013. године, она је поново извршавала на десетине напада месечно у Ираку. Придружила се и побуни против председника Башара ел Асада у Сирији, основавши Фронт ел Нусра.

У априлу 2013. године, Багдади је објавио припајање својих снага у Ираку и Сирији, и оснивање "Исламске државе Ирака и Леванта" (ИСИЛ). Лидери Ал Нусре и Ал Каиде одбацили су овај потез, али су се борци лојални Багдадију отцепили од Ал Нусре и помогли да ИСИЛ остане у Сирији.

Арапско пролеће је увелико тресло Блиски исток, посебно Сирију где је већ 2012. букнуо грађански рат кад су салафистичке групе и разне милиције почеле да управљају револуцијом и рушењем Асадове власти. Међу обавештајцима 2013. пронела се вест да је организација Исламска држава променила име у Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ), а њен лидер постао је управо Ал Багдади.

Међутим, групације које су се бориле у Сирији у редовима Ал Нусре, Ал Багдади повлачи у Ирак који је већ тад био растрзан борбама око власти Шиита који су постали доминантни и Сунита који су морали да плате данак подршке владању Садама Хусеина и џихадистима. Корумпирани режим у Ираку почео је да клеца. 

Захваљујући подршци Сунита који су били део власти Садама Хусеина Исламска држава заузела је 10. јуна 2014. Фалуџу, да би четири дана касније пао и двомилионски Мосул, други највећи град у Ираку после Багдада. Мосул је био привредно и политичко седиште севера Ирака, универзитетски град, произвођач великог броја интелектуалаца и научника овог нафтом веома богатог региона, раскрсница култура и религија где је живела бројна хришћанска мањина.

Одједом град је освануо у рукама групе која је практиковала шеријатско право. Пад Мосула и масовна ликвидација шиита и хришћана привукла је пажњу светских медија који су по први пут почели да се интересују за ову организацију. Крајем месеца, након консолидације власти над десетином градова и мањих места, ИСИЛ је објавио стварање калифата и променио име у "Исламска држава".

До краја јула месеца 2014. Исламска држава је заузела скора све градове, насеља и села на западу Ирака. Време је било да се пређе у суседну Сирију где је Ал Нусра већ преузела лидерску позицију међу џихадистичким групама, а по опреми и обученим броцима могла је стане на линију Асадовој војсци која је губила територије и чинила се немоћном.

Борци исламске државе прелазе у флоти Пик апова праћени тенковима и другим возилима границу Сирије и Ирака августа 2014 године.. Већ септембра 2014. ИСИЛ држи територију уз реке Еуфрат и Тигирс површине 210.000 квадратних километара што је било приближна површина Велике Британије. На свом врхунцу, Исламска држава је контролисала територију са 10 милиона становника.

Исламска држава успела је у истом периоду да заузме нове територије од стратешког значаја, укључујући град Рамади у ирачкој покрајини Анбар и град Палмиру у сиријској покрајини Хомс.

Сматра се да је ова милитантна група најбогатија на свету. Испочетка се ослањала на богате приватне донаторе и исламске добротворне организације са Блиског Истока жељне свргавања сиријског председника Асада. Иако се таква средства и даље користе за финансирање путовања страних бораца у Сирију и Ирак, група се сада у великој мери финансира сама.

Америчко министарство финансија процењује да је 2014. године Исламска држава зарађивала чак неколико милиона долара недељно, илити укупно 100 милиона долара, од продаје сирове нафте и нафтних деривата локалним посредницима, који су их потом кријумчарили у Турску и Иран, или их продавали сиријској влади.

Али сада се сматра да су ваздушни напади на нафтну инфраструктуру умањили те приходе.Киднаповање је такође донело најмање 20 милиона долара у откупима током 2014. године, док Исламска држава убире неколико милиона долара месечно од милиона људи који живе у областима под њеном пуном или делимичном контролом, према подацима америчког Министарства финансија.

Сматра се да Исламска држава зарађује неколико милиона долара месечно пљачком, отимањем и изнудом. Новац се убире од оних који ту пролазе, воде посао или напросто живе на територији Исламске државе под привидом пружања услуга или "заштите".

Верске мањине присиљене су да плаћају специјалне намете. Исламска држава зарађује од напада на банке, препродаје старина и крађе или контролисања продаје стоке и усева. Отете девојке и жене у међувремену се продају као сексуално робље.

Када је реч о медијској стратегији - у функцији пропаганде ИД, њене идеологије и циљева којима тежи, могло би се констатовати, да су њени креатори досегли највише нивое професионализма и вештине у коришћењу савремених информационих технологија - интернета и друштвених мрежа.

Парадоксална је чињеница коју су уочили поједини аналитичари да жестина критике и тежина одмазде Запада према исламским терористима, тј ИД, након бестијалних напада терориста на европске градове (Париз, Брисел) и злочина ове терористичке организације на ирачко-сиријском ратишту, подижу значај ИД у очима најшире јавности, посебно у муслиманским заједницама широм света.

Емитовање у медијима (телевизија, штампа, интернет, друштвене мреже) експлицитних сцена масакра људи на улицама западноевропских градова, као и ангажовање готово комплетног безбедносног апарата у потрази за терористима након терористичких напада, затим приказивање уживо разорних (и недовољно учинковитих) војних акција на положаје ИД у Ираку и Сирији и преноси још неделотворнијих састанака и изјава државника и представника међународне заједнице поводом ових акција - све ово управо иде на руку терористима ИСИЛА и представља део њихове брижљиво планиране медијске стратегије која има за циљ, између осталог - изазивање и управљање хаосом ради (лакшег и бржег) остварења коначне визије.

Исламска држава постала је позната по језивим и бруталним снимцима егзекуција како хришћана тако и муслимана. На снимцима су се обично могле видети жртве у наранџастим оделима како мирно чекају своје сопствено смакнуће.

Озлоглашени снимак бруталног погубљења новинара Џејмса Фолија 2014. године послужио  је Исламској држави као улазница у свет изван Сирије и Ирака. Тада су језиви снимци погубљења постали познати читавом свету.

На врхунцу продуктивности, у лето 2015, Исламска држава је успоставила инфраструктуру за напредну пропагандну машинерију, која је обухватала шест централних пунктова за медијску производњу и дистрибуцију и 33 регионална бироа. 

Почетак слома ИСИЛ почео је 30. септембра 2015. године када се у сиријску игру укључила и Русија, која је своје ракете прво усмерила на циљеве ИСИЛ уништавајући прецизним погоцима крстарећеих ракета и авио бомби одабране циљеве на земљи. У наредних годину и по дана територија коју је контролисала исламска држава је преполовљена.

2017. је година у којој је Исламска држава доживела дебакл. Сиријска војска је крајем 2016. заузела Алеп после четири године борбе и добила простор за даље деловање.

Турска је крајем 2016. године ушла у северну Сирију и избацила ИСИЛ из значајног подручја, али прави циљ био је спречавање повезивања курдских кантона као и учвршћивање свог утицаја. С друге стране, Сиријске демократске снаге (СДФ) предвођене Курдима су иако угрожене турском интервенцијом, саме спремале своје офанзиве на североистоку. Саме, односно као продужена рука западне коалиције предвођене САД-ом.

У тим условима, једино логично решење за Сиријску војску био је поход на исток, односно уништење ИСИЛ-а. Сам ИСИЛ у то је време још држао скоро сва своја подручја, а крајем 2016., у јеку Битке за Алеп, опет на препад заузео Палмиру. Обрачун са ИСИЛ-ом био је велики ризик за Сиријску војску, јер ситуација у остатку земље није била решена. Али, у том трену су исламисти видали ране и барем за неко време је та опасност била отклоњена.

Стратешка офензива Сиријске војске на исток текла је у неколико праваца. Један од два главна правца ишао је управо од ослобођеног Aleppa, а водили су га Тигрови.

Други главни правац ишао је према Палмири и аутопутем према Деир ез-Зору. Прво је у марту ослобођена Палмира и то поприлично лако, за разлику од првог пута годину дана раније.  Затим је крајем маја јужно од дела на чијем је врху била Палмира у свега неколико дана ослобођена огромна територија од 2700 км2. То је био први од територијално великих успеха Сиријске војске у борби против ИСИЛ-а.

У лето 2017. је Сиријска војска ослободила град Ал-Сукнах, на аутопуту Палмира - Деир ез-Зор што је довело брзо до распада обране ИСИЛ-а у средишњој Сирији. Брзо су се снаге из Палмире спојиле с Тигровима, а на тај начин ИСИЛ остао заробљен у два велика џепа. Онај пустињски је лако пао, док се онај источно од Хаме одржао још неколико месеци. Главне офанзивне јединице Сиријске војске су наставиле хитати према истоку.

Уз помоћ руске авијације, здружене снаге Сиријске војске приближиле су се Деир ез-Зору да би се коначно почетком септембра спојиле са јединицама одбране града. Била је то огромна победа и почетак краја ИСИЛ-а у Сирији. Сиријска војска наставила је продор десном обалом Еуфрата да би у новембру успела ослободити Ал Букамал, последњи велики град у рукама ИСИЛ-а. 

Велики ударац за Исламску државу био је повратак Мосула под контролу Ирачана у јуну 2017. године, што је значило потпуни крах ИСИС-а у Ираку. Некад моћни калифат сведен је од тада само на ограничено пустињско подручје.

Курдске СДФ снаге у Сирији започеле су 10. марта напад на задњу енклаву под контролом терористичке организације ИСИЛ. Њихов напад долази у тренутку када је амерички председник Доналд Трамп сугерисао да ће већ идуће недеље прогласити "победу над ИСИЛ-ом", очито очекујући да ће до тада курдске снаге у кооперацији с америчком војском елиминисати  последње ИСИЛ-ово упориште у Сирији.

Задња ИСИЛ-ова енклава налази се у близини границе с Ираком. Реч је о два насеља. Мада, технички ово није баш "последње" упориште ИСИЛ-а у Сирији јер терористи још држе неколико мањих џепова на простору где су присутне сиријске владине снаге и њихови савезници.

Иако су курдске СДФ снаге још прије неколико недеља најављивале брзу победу у бици за Багуз, задње упориште ИСИЛ-а у Сирији, чини се како би то могла бити дуга и тешка битка, заправо то већ јесте случај. Током последњих дана положаји терориста поновно су жестоко ударани артиљеријом и (америчким) ваздухопловним снагама, али не чини се да се битка ближи крају.

У исто време поједини неименовани курдски извори с терена наводе како се у Багузу налази пуно више ИСИЛ-ових бораца него се иницијално сматрало, сада се спомињу и хиљаде.

Багуз је простор од неколико мањих насеља и њива уз реку Еуфрат у близини ирачке границе.  Иако је ријеч о релативно малом простору одавде је током последња два месеца, према курдским изборима, побегло више од 60,000 цивила.

Из СДФ-а истичу како је од 9. јануара, када је битка започела, убијено 1,306 терориста. Тврде како су у истом периоду њихове снаге изгубиле 82 борца.