"ДА НИЈЕ БИЛО БОЖИЋА НА МОЈКОВЦУ, НЕ БИ БИЛО НИ ВАСКРСА НА КАЈМАКЧАЛАНУ" Мојковачка битка симбол очувања традиционалне Црне Горе
У овим божићним данима, Демократски фронт се с поносом сећа и обележава чувену Мојковачку битку, која је била круна Мојковачке операције којом је обезбеђено повлачење војске Краљевине Србије и њен каснији повратак у Отаџбину кораком победника.
Та жртва коју су поднеле славне бригаде под командом дивизијара сердара Јанка Вукотића, омогућила је да несметано са војском Краљевине Србије одступе све друге јединице војске Краљевине Црне Горе.
Нажалост, то се није десило јер је утицај тадашњег међународног фактора пресудно утицао на доносиоце одлука који нису много марили за властити народ, његове тежње и националне циљеве.
Баш на Божић напустио нас је НАЈВЕЋИ СРПСКИ УМ: Прошло је 79 година, али њега нико не заборавља!
ДАНАС ЈЕ 106 ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКЕ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ: Црногорци су чинили невиђена јунаштва да би спасили српску војску
Сећате ли се "ШТАФЕТЕ МЛАДОСТИ": Да са њом у руци трче имали су привилегију само најбољи у свом селу
Од тада па до данашњег дана, Црна Гора се дели на та два међусобно супротстављена мишљења о дефинисању будућности ове земље и овог простора. И данас је многобројним доносиоцима одлука важније шта мисли неки међународни чиновник него шта мисли и жели његов народ. Многима је било битније шта каже аустроугарски амбасадор на Цетињу, барон Хупка, него шта жели читав народ Црне Горе.
Да ли у односу према неком Лајчаку или Ескобару можемо препознати наследнике оних који су беспоговорно следили упутства тадашњег барона Хупке? Верујемо да имамо довољно искуства да знамо како се у коначном завршавају те поданичке приче.
Мојковачка операција је трајала пуна три месеца, а три Божићна дана 1916. године, у народу познати као Мојковачки бој, служе на велику част и славу тој великој генерацији наших предака. Посебно је важно истаћи да се све ово дешавало у времену када је пала наша света планина Ловћен и када се застава црно-жуте монархије већ вијорила са Орловог крша, а краљ са својим двором и владом напустио земљу.
Нажалост, наш краљ Никола је направио погубан избор и уместо да оде са својим унуком Александром у пут славе и победе, отишао је са историјске позорнице тако што се запутио код свог зета, италијанског краља. Војска Краљевине Црне Горе се није повукла зато што њен врховни командант, краљ Никола, није никада издао то наређење које је војни план предвиђао.
Врло брзо је тој војсци осим капитулације нанета и срамота у којој су окупатори одузели оружје свим војницима Краљевине Црне Горе. То је био онај моменат где за великог краља Николу више није могло да буде опроштаја. Уместо да војска Краљевине Црне Горе заједно са војском Краљевине Србије врши пробој Солунског фронта и учествује у највећој победи српског народа у историји, они су завршили разоружани, а војска у којој су били је распуштена.
Срамота какву тадашња Црна Гора није могла отрпети ни једном краљу Николи, појачала је сумње, управо после велике Мојковачке битке, да је водио лажни рат, тајно шуровао са Централним силама и имао опције и комбинације на обема зараћеним странама. Нешто слично Италији која се дуго ломила око одабира стране у рату.
Зато је Мојковачка битка била она тачка која је спасила понос и јуначку војничку традицију Његошеве Црне Горе, онај залог за вечност Српске Спарте који сија као дијамант на круни историје овог простора за који је владика Николај Велимировић рекао: "Да није било Божића на Мојковцу, не би било ни Васкрса на Кајмакчалану"!
А регент Александар Карађорђевић је значај ове битке најбоље описао када је послао сердару Јанку Вукотићу поруку да се та војска својом храброшћу и жртвом "одужила српству и словенству".
Зато сваки Божић, поред саме радости рођења Христовог, подсећа и на Христову војску српских витезова наше државе Краљевине Црне Горе, који су на Мојковцу својом крвљу наложили бадњак и спасили част и славу оружја тадашње Црне Горе.
И сада Црна Гора прави властите изборе и зато је важно да сви имамо пред очима ту велику вододелницу из 1916. године. Тада су чак и миропомазане главе поклекнуле, послушали некога са стране, заборавили властити народ и издали велику идеју слободе којом се Црна Гора дичила међу свим државама и народима. Ми данас, после многих издаја и посртања тражимо поново пут властитог самопоштовања.
Тај пут ћемо наћи ако будемо учили и пратили вертикалу коју су нам осмислили наши велики преци, а не тако што ћемо служити извањцима и беспоговорно слушати оне колонијалне гувернере који су почели већ да издају дрске наредбе. Наша наредба је издата на Божић 1916. године и само њено извршење нас води ка очувању достојанства, части и образа Црне Горе.
