Дисово ПРОКЛЕТСТВО и прича о песнику ТРАГЕДИЈЕ: Предвидео је своју СМРТ, а оба детета су му трагично окончала
Прича о легендарном књижевнику који је дао живот за своју земљу
Владислав Петковић Дис један је од најпознатијих и најпрепознатљивијих српских књижевника. Његове песме данас знају сви, а деца их уче у школи.Међутим, колико нас зна о чињеницама из живота овог великана? Познаваоци историје и српске књижевности добро су упућени у родољубље и лепу реч које је Владислав Петковић Дис неговао и стварао. Владислав Петковић Дис рођен је у Заблаћу код Чачка 10. марта 1880.године, а трагично окончао свој живот на Јонском мору 30.маја 1917. године.
У Заблаћу и данас постоји његова кућа, а био је учитељ и царински службеник. У току Балканских ратова био је ратни извештач, а отаџбини је увек давао све, па је тако и његов живот окончан на Јонском мору, када је немачка подморница пресрела грчки брод на коме се наш књижевник са осталим борцима и налазило. Брод је потонуо, а Дис је трагично изгубио живот.
Са српском војском је прешао Албанију и дошао на Крф. У том периоду написао је последњу збирку песама под називом „Недовршене песме“.
Постоји занимљивост да у току школовања није био одличан ђак, већ осредњи. Тако је 2 пута безуспешно полагао матуру, а када је други пут изашао пред комисију није положио. Тада је председника комисије Вукашина Веизовића у Зајечару где је и други пут полагао матуру, после неположене матуре позвао „на част“.
ИСТИНА ЈЕ! Био је СРБИН православац и писао ћирилицом, себе називао - УСТАШОМ, а никакав злочинац није у питању!
Прича о ЗМАЈЕВИМА који су живели у Србији: Тајна деспота Стефана и зашто српски змајеви нису били као остали
ХЕРОЈИ ПОСТОЈЕ! Диана Будисављевић спасила је сигурне СМРТИ 15.000 ДЕЦЕ - На данашњи дан је рођена, а ОВО је њена прича
Остало је забележено да му је рекао: „ Дозволите да попијемо по чашу пива. Ја се не љутим, праведно сте ме оборили. Али то нас не чини непријатељима. Ја чашћавам...“
Касније, тамо где је и рођен и живео, у Заблаћу, основна школа добиће назив по њему и у његову част, одужујући му се тако за сву љубав и посвећеност према свом послу, раду и љубави према отаџбини.
Стихови једне од његових најпознатијих и најлепших песама гласи:
„Заборавио сам јутрос песму једну ја.
Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
Да је чујем узалуд сам данас кушао,
Као да је песма била срећа моја сва.
Заборавио сам јутрос песму једну ја.“
„Можда спава са очима изван сваког зла,
Изван ствари, илузија, изван живота,
И с њом спава, невиђена, њена лепота;
Можда живи и доћи ће после овог сна.
Можда спава са очима изван сваког зла.“
Управо ове речи ће нас увести у причу о његовом приватном животу. Иако је учествовао у ратовима и зајдно са српском војском прешао Албанију, Владислав Петковић Дис није служио војску, због ускогрудости. По препоруци пријатеља постао је привремени учитељ у Прлити код Вршке Чуке. Оженио се из љубави Христином-Тинком, а забележена је и анегдота са њиховог венчања. Ево шта је она сведочила:
„ Венчање? Било је за анегдоту, мада се претерује, нарочито оно са прстеном. Ја сам прстен била заборавила, а без њега се није могло, па је Дисова сестра отрчала да га донесе. Додуше, кум је нудио алку од кишобрана, али је поп објаснио да прстена мора бити...“
Живео је са својом женом Христином-Тинком живот о коме сваки човек који воли своју жену сања, али ево још једне анегдоте која је остала забележена о његовом животу: „За четири године брака нисмо четири пута сами, без гостију, ни ручали ни вечерали.“
Он и његова супруга Тинка имали су двоје деце, Гордану и Мутимира. Мутимир је завршио Правни факултет, а касније био у војсци генарала Драже Михаиловића на Равној гори. После рата, комунистичка власт га је стрељала. Ћерка Гордана је трагично страдала у пожару 1918.године.
Неке од његових најпшознатијих песама су: „Тамница“, „Можда спава“, „Нирвана“, као и књига „Утопљене душе“, збирка песма „Ми чекамо цара“.
Владислав Петковић Дис као да је пророчки написао своју збирку песама „Утопљене душе“. Ово је његова прва издата збирка песма, а издао ју је 1911.године. Ова збирка садржи и три антологијске песме „Тамница“, „Можда спава“, „Нирвана“.
Живот му је угашен трагично. Можда и пророчки, због назива збирке песма „Утопљене душе“ страдао је 30.маја 1917.године, када је немачка подморница потопила брод на коме се налазио.
Сваке године, у његову част одржава се чувено „Дисово пролеће“ које почиње 10.марта мна дан његовог рођендана, а та манифестације мотивише и афирмише младе писце у свом стваралаштву.