КО ЈЕ БИО КАПЕТАН МИША? Човек који се обогатио тргујући само једном намирницом

Уколико сте студирали у Београду сигурно вам је добро позната зграда на адреси Студентски трг 1. Већина вас је зна као Капетан-Мишино здање, а мало ко зна ко је заиста био “капетан Миша”?

Његово право име је Миша Анастасијевић. Рођен је 1803. године, а мајка му је преминула на порођају.

Његов отац Анастас, земљорадник и ситан трговац из Пореча бринуо је о њему, али само до његове треће године, јер је и он преминуо. О Миши је бринула удовица Миља цео живот.  

Миша је и поред свих недаћа ипак био одлучан да постане моћан трговац и један од најбогатијих људи оног времена. У томе је и успео. Трговао је, свим и свачим – сапуном, стоком, а обогатио се као трговац сољу. Постао је један од највећих трговаца сољу на Балкану.  Имао је монопол на извоз соли из кнежевине Влашке и Молдавије, а касније и на увоз соли из Аустроугарске. 

За њега је радило око десет хиљада људи. Поседовао је 23 стоваришта у разним крајевима и најмање 74 бродова за превоз.  Имао је одличне односе са кнезом Милошем, тадашњим владарем Србије, али и највећим трговцем, што му је помогло у каријери. 

Миша Анастасијевић је био велики добротвор и важио је за човека који је помагао свима који би му помоћ затражили – био је мецена писаца и заштитник сликара… опраштао је дугове, финансирао библиотеке и школе, поклањао гардеробу женама и мираз сиромашним девојкама.

Капетан – Мишино здање

Изградња капетан-Мишиног здања започета је 1857. године према плановима чешког архитекте Јана Неволе и требало је да буде свадбени поклон за Мишину ћерку Сару и принца Ђорђа Карађорђевића, сина Алексе Карађорђевића, рођеног брата кнеза Александра. 

Капетан Миша је зграду завештао “отечеству“ за смештај више културних и просветних установа тадашње Кнежевине Србије. У њу се одмах након изградње уселила Велика школа, затим Гимназија, па Министарство просвете, Народна библиотека, Народни музеј и на крају Ректорат Београдског универзитета. Данас се тамо налази и Катедра за српски језик Филолошког факултета и семинар за византијски грчки Одељења класичних језика Филозофског факултета.

Умро је 27. јануара 1885. у 81. години живота.