НА ДАНАШЊИ ДАН ДОНЕТ ЈЕ ПРВИ УСТАВ СРБИЈЕ: Зашто је трајао само месец дана и који је разлог његовог доношења? (ВИДЕО)
Узроци доношења Устава од 1835. године су пре свега изложени у карактеру владавине тадашњег кнеза Милоша Обреновића
Сретењски устав први је устав у историји Србије, и на простору бивше Југославије и један од модернијих, демократскијих и либералнијих устава свог доба, иако је веома кратко трајао.
СРПСКА ХЕРОИНА: Немци су је обесили када је имала само 17 година, а њене речи пред смрт и данас леде крв у жилама (ВИДЕО)
УВАЖАВАО ГА ЦЕО СВЕТ: Тито се дружио са звездама Холивуда, а неке од њих су му биле и у посети
"ЗРЕО ЗА СЕКИРУ": Овај израз потиче од обичаја у Србији од којег се данас леди крв у жилама
Укинут је под притисцима Турске, Русије и Аустрије 17. марта 1835. године, само месец дана од доношења, а његов творац, Димитрије Давидовић, је истеран из службе. Нагађа се да је његовом усвајању присуствовало чак неколико хиљада посланика.
Устав је 14. фебруара 1835. године донет на скупштини на Сретење, те се назива и „Сретењски устав“, а 15. фебруар, дан када је 1835. године усвојен Сретењски устав, се обележава као Дан државности Србије.
Узроци доношења Устава од 1835. године су пре свега изложени у карактеру владавине тадашњег кнеза Милоша Обреновића. Незадовољство Милошевим апсолутизмом је довело до дизања многобројних буна. Њихов циљ је био ограничити Милошеву власт. Милетина буна је била непосредан повод за доношење устава.
Права и слободе грађана прокламоване Сретењским уставом су: неприкосновеност личности, право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања.
Устав проглашава начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску. Но, ово начело није доследно спроведено. Централни органи власти су: кнез, државни совјет и народна скупштина, док „власти српске“ чине само кнез и савет.
Кнез је неприкосновена и неодговорна личност. Шеф је државе. Послушавши Државни совјет даје законе и уредбе.
Његово достојанство је наследно. Наслеђују га мушки потомци, ако их нема мушки потомци кнежевог брата, ако ни њих нема мушки потомци кнежевих кћерки.
Државни совјет је тело којим су српски великаши настојали ограничити кнежеву власт. То је својеврстан олигархијски орган. Чланови совјета су председник, секретар, неодређен број саветника и попечитељи (министри).
Право законодавне иницијативе имају кнез и Државни совјет. Законодавни органи су кнез и совјет чије чланове именује кнез. Кнез има право да два пута одбије законски предлог. Трећи пут га усваја ако не иде на „пагубу“ народа, устава или државе.
Извршну власт деле кнез и Државни совјет. Совјет у свом саставу има шест попечитељстава: спољашњи послови, унутрашњи послови, правосуђе, финансије, војска и просвета. Попечитељи не образују колегијално тело – владу. За свој су одговорни кнезу који их може сменити, али они и даље остају у Совјету као саветници. Саветник је одговоран за оно што чини и не чини. Нису политички одговорни, али одговарају за кршење устава, права грађана, повреду султанове и кнежеве личности.
Народна скупштина нема право законодавне иницијативе нити може да позива попечитеље на одговорност, али може да изрази жељу за доношењем закона или преиспитивањем рада одређеног попечитеља. Народна скупштина је учествовала у промени устава. Кворум је био 3/4 чланова, док је за промену устава требало да гласа 2/3 од броја присутних. Сходно томе овај устав спада у категорију чврстих.
Права и слободе грађана прокламоване уставом су: неприкосновеност личности, право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања.
Чиновници су на положају доживотно. Њихов положај је ненаследан. Могу бити отпуштени само уз судску кривицу. Имају право на пензију. Не смеју се бавити трговином ни занатством. Чиновници су били ретко писмено становништво.
Сретењски устав замењен је Турским уставом, наметнутим 1838. године.
