SRPSKA HEROINA: Nemci su je obesili kada je imala samo 17 godina, a njene reči pred smrt i danas lede krv u žilama (VIDEO)

Na današnji dan, 11. februara 1943. godine, pogubljena je Lepa Radić, jedna od najmlađih heroina narodno-oslobodilačke borbe. 

Lepa Radić rođena je 19. decembra 1925. godine u Gašnici kod Bosanske Gradiške, kao drugo dete siromašnog zemljoradnika Svetozara Svete Radića.

Čim je u julu podignut ustanak na Kozari, u partizane su otišli Lepin otac, stričevi Vladeta i Voja, i strina Jovanka. Početkom decembra ustaše su, nakon neuspele ofanzive na kozaračke partizane, upale u Gašnicu i počele da iskaljuju bes na meštanima. 

Ustaše su znale da su Radići u partizanima, pa su pohvatali sve preostale članove porodice i strpale ih u zatvor u Gradiški. U ćeliji su se našle Lepa, njena sestra Dara, baba Darinka, majka sa sinom Milanom i trogodišnjom Milicom, ćerkom strine Jovanke.

U zatvoru su proveli dvadesetak dana, bili su tučeni i zlostavljani, ali su uz pomoć ilegalnih partizanskih saradnika uspeli da se izbave. Nakon što su puštene iz zatvora, Lepa i Dara nisu se vraćale kući, već su sa svojih 16 i 17 godina odmah otišle na Kozaru, pridružile se ostalim Radićima partizanima i stupile u Grbovačku partizansku četu. 

Stupila je u Drugi krajiški partizanski odred, pod komandom doktora Mladena Stojanovića. Najpre je pohađala medicinski kurs i brinula o partizanskim ranjenicima, a potom bila borac u Grbovačkoj partizanskoj četi. Tokom marta i aprila 1942. pohađala je partijski kurs nakon koga je bila primljena u članstvo Komunističke partije (KPJ).

Vatreni govor o bratstvu i jedinstvu

Lepa je pokazivala sklonost ka političkom radu, pa su je u martu sa mesta bolničarke premestili na kratak omladinski partijski kurs u Lamoviti koji je vodila Mica Vrhovec. U maju je već primljena u Komunističku partiju Jugoslavije, a potom su je poslali u Omarsku, tu je bila zadužena za politički rad s omladinom i ženama u selima Gornji i Donji Podgradci. Na tom poslu pokazao se njen pravi talenat, desetine mladih ljudi odlazili su u partizane nakon Lepinih vatrenih govora o bratstvu i jedinstvu, predstojećoj pobedi nad fašizmom i herojstvu narodno-oslobodilačke borbe.

U januaru 1943. godine počela je operacija “Weiss I” u kojoj su učestvovale združene nemačke, italijanske, ustaško-domobranske i četničke vojne formacije. Lepa je organizovala zbegove kao članica Štaba za evakuaciju stanovništva, ranjenika, hrane i stoke. Predvodila je grupu žena, staraca i dece put sleđenog Grmeča. Kada su kolone izbeglica stigle u podnožje Grmeča, do Jasenice, nemačka avijacija je osula bombe po njima.

Neprijatelj se sve više približavao Grmeču, članovi Štaba za evakuaciju podelili su izbeglice u manje grupe, svako je preuzeo po jednu, a Lepa je zadužena da vodi grupu od 150 ljudi, uglavnom staraca, žena i dece. 

Osmog februara predveče Lepinu grupu opkolili su Nemci, ustaše i četnici iz 369. legionarske divizije, poznate i po imenom “vražja divizija”, iznad sela Praštali, blizu Lušci Palanke.

“Ubijte mene, narod nije kriv”

Lepa je bila jedina naoružana u zbegu, pa su joj ljudi dovikivali da skine uniformu i baci pušku, a ona ih je pozivala da se bore golim rukama, jer je bolje poginuti nego neprijatelju pasti u ruke. Ispucala je na Nemce svu municiju, a kad je ostala bez metaka, uhvatila se u koštac s Nemcima, udarala ih kundakom, boreći se prsa u prsa, sve dok je nisu savladali i svezali. Dok su je zajedno sa hiljadama uhvaćenih izbeglica sprovodili put Bosanske Krupe, Lepa se opirala i pokušavala da zaštiti narod kog su esesovci usput zlostavljali. “Ubijte mene, narod nije kriv”, vikala je Lepa, dok su je legionari udarali kundacima pušaka.

Verna otadžbini do kraja

11. februara sprovedena je do bagrema na kom je kasnije obešena. Lepa je bila bosa, bez cipela, samo u vunenim čarapama, ruke su joj bile vezane telefonskim kablom, iscrpljena od mučenja, ali i dalje prkosna i nepokolebljiva, kakva je bila celog svog kratkog života. Na gubilištu su joj još jednom ponudili život, ako otkrije partizane i komuniste. “Ja nisam izdajnik svoga naroda, a oni će se sami otkriti kada budu uništavali zlikovce kao što ste vi, do poslednjeg” – tako je glasio Lepin odgovor mučiteljima.

Posadili su je na postolje, sanduk za municiju od čamovine, stavili joj omču oko vrata. Lepa je pokušala da održi govor okupljenim ljudima, pozvala ih je na borbu i uzvikivala antifašističke parole. Stigla je još samo da kaže: “Smrt fašistima! Živjela Crvena armija…”, a onda joj je dželat naglo izmakao sanduk ispod nogu, zategnuta omča prekinula ju je na pola reči, i Lepino telo se zanjihalo u vazduhu, viseći na grani bagrema.

Ostavili su je da visi još četiri-pet dana pre nego što su je skinuli sa vešala.

Lepa je sa svojih sedamnaest godina najmlađi narodni heroj iz Potkozarja, a do proglašenja Milke Bosnić (1928—1944) za narodnog heroja, 1974. godine, Lepa je uz Boška Buhu (1926—1943) bila jedan on najmlađih narodnih heroja u SFR Jugoslaviji.