На данашњи дан рођен је ХРАБРИ СРПСКИ ВОЈСКОВОЂА: Од расуте чете, направио је ВОЈНУ ФОРМАЦИЈУ - Живојин Мишић
Његов лик и дело овековечени су у многим уметничким делима.
Славни српски војсковођа - војвода Живојин Мишић, командант српске војске приликом пробоја Солунског фронта 1918. године и победник Колубарске битке, рођен је на данашњи дан 1855. године.
НАША ВОЈСКА РАЗБИЛА ТУРСКУ - ПРВИ СУКОБ СРБА И ОСМАНЛИЈА: А он је једини Србин који је добио величанствену почаст
СНИМАК ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА НА ОПТУЖЕНИЧКОЈ КЛУПИ: Видео суђења вођи четничког покрета и свађа у судници (ВИДЕО)
"У МИЛИЦЕ ДУГЕ ТРЕПАВИЦЕ" - ФИЗИЧКА И ДУХОВНА ЛЕПОТА СРПСКЕ ДЕВОЈКЕ: Пожељне особине које су некада красиле Српкињу
Мишић је био учесник српско-турских ратова, краткотрајног рата између Србије и Бугарске, Балканских ратова, као и Кумановске битке. Учествовао је у Првом светском рату, а након Колубарске битке 1914. године унапређен је у чин војводе /маршала/.
Пред крај рата, у јуну 1918. године, постављен је за начелника штаба Врховне команде.
Мишића је енглески краљ Џорџ Пети наградио титулом енглеског сера. Његов лик и дело овековечени су у многим уметничким делима.
Након Мајског преврата, био је приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909. године, током Анексионе кризе на лични захтев.
Помогао је начелнику Врховне команде генералу Радомиру Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустро-угарском, а у Балканским ратовима био је помоћник начелника штаба Врховне команде генерала Путника.
Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала.
По завршетку Другог балканског рата, други пут је пензионисан на исти начин, „заслугом“ официра припадника „Црне руке“.
Међутим, пред само избијање Првог светског рата опет је био реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде.
Током Колубарске битке генералу Мишићу је предата команда над Првом армијом, која је тада била у врло тешкој ситуацији. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу, претворила у формацију способну за борбу.
Мишић је инсистирао на дубљем повлачењу, скраћењу фронта целе српске војске, којим би се осталим армијама дало времена за одмор, попуну залиха и снабдевање. То његово коцкање се исплатило, пошто је аустро-угарска војска превише раширила своје линије, па је тешко поражена у српском контранападу.
Унапређен у чин војводе
За заслуге и извојевану победу, Мишић је 4. децембра 1914. године, унапређен у чин војводе.
Након новог здруженог напада немачке, аустро-угарске и бугарске војске на Србију, у октобру 1915. године, када се српска војска повукла на Косово, Мишић је предложио да се изврши контранапад.
Овај предлог су одбили остали команданти армија на састанку у Пећи и уследило је повлачење. Након овога, предао је команду армије и отишао на лечење у Француску.
Средином 1916. године, поново је постављен за командата Прве армије, која је зауставила и натерала на повлачење бугарску војску и у Бици код Гоничева и ослободила Битољ.
Умро је 20. јануара 1921. године, а уз велике грађанске и војне почасти сахрањен је на београдском Новом гробљу, где му је откривен споменик 3. децембра 1922. године.
