НА ДАНАШЊИ ДАН РОДИО СЕ СРПСКИ НАУЧНИК КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СВЕТ: Захваљујући њему застава Србије вијорила се на Белој кући (ВИДЕО)
У почетку није био нарочито добар ученик, али временом се значајно поправио.
Један од најзначајнијих српских научника и проналазача, оснивача америчке свемирске агенције – НАСА, велики доброчинитељ, професор у Њујорку на Колумбија универзитету, добитник Пулицерове награде, пријатељ америчког председника Вудро Вилсона захваљујући чему се застава Србије вијорила на Белој кући и америчким институцијама рођен је на данашњи дан, 9. октобра 1854. године у Идвору, насељу у Јужнобанатском округу - Михајло Идворски Пупин.
КО ЈЕ БИО ЧУВЕНИ ГОСПОДАР ВУЧИЋ? Улица у Београду носи име једног од најмоћнијих Срба (ВИДЕО)
ГОДИШЊИЦА ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА На данашњи дан Грчка, Србија, Бугарска и Црна Гора објавили НАПАД на Османлије
ХЕРОЈ НАД ХЕРОЈИМА ДО ТЕМЕЉА ПОДРИВАО ОСМАНСКУ ИМПЕРИЈУ: Разлози због којих се Карађорђе вратио у Србију 1817. године
Пупинови родитељи су се звали Олимпијада и Константин, а имао је још четворо браће и пет сестара. Они су се бавили земљорадњом, те иако неписмени, саветовали су га да учи и да стиче знање које ће га водити кроз живот.
Завршио је српску православну основну школу у Идвору и немачку основну школу у Перлезу, насељу града Зрењанина. У почетку није био нарочито добар ученик, али временом се значајно поправио.
1869. године је уписао гимназију у Панчеву где је, због добрих професора, заволео природне науке. Лети је са друговима чувао говеда на пашњацима, а ноћу је посматрао звезде што ће постати основа његових открића везаних за телефонију на великим удаљеностима. Пошто се истицао као вредан и талентован ученик, уз помоћ свештеника Васе Живковића и наставника Коса, добио је стипендију.
Одлазак у Америку
Када је отишао у Америку, додао је надимак Идворски да га подсећа на родни град и да истакне његово порекло.
Први посао је нашао у Филаделфији где је чувао стоку. Успео је да уштеди неки долар, а зими је у Њујорку убацивао угаљ у подруме. Следеће године се, уз другареву помоћ, запослио као ложач парних котлова. Упоредо је учио енглески, грчки и латински језик у Куперовој библиотеци и уписао се у Куперову вечерњу школу. Највише интересовања је показао за електрицитет, а од литературе је преферирао биографије успешних људи. У школи се показао као добар математичар, а на послу је напредовао у редовног службеника.
1879. године је положио пријемни испит на Колумбија колеџу у Њујорку. Због одличног успеха није плаћао школарину, а преживљавао је тако што је држао приватне часове и радио тешке физичке послове. У првој години је постигао добре резултате из математике и грчког језика због чега је добио две награде од 100 долара.
Удовац и самохрани родитељ
1888. године Пупин се оженио Американком Саром Катарином Џексон из Њујорка.
Имали су ћерку Варвару, а брак је трајао осам година јер је Сара умрла од упале плућа.
1892. године је изучавао електричну резонанцу и пронашао је електрично струјно коло које се примењивало у радио-везама. Овај патент је продао компанији Маркони. 1894. године је објавио два патента: Апарат за телеграфске и телефонске преносе и Трансформатор за телеграфске, телефонске или друге електричне системе.
1900. године је објавио четири патента: Техника развођења електричне енергије помоћу наизменичних струја, Електрични пренос помоћу резонантних струјних кола, Техника смањења слабљења електричних таласа и апарати за то и Метод смањења слабљења електричних таласа и апарати за то. 1901. године телефонске компаније Бел, Сименс и Халске су купиле право да користе Пупинов патент који га је учинио славним. Постао је редован професор теоријске електротехнике на Универзитету Колумбија и наставио је да изучава електромагнетне феномене.
У Народном музеју, који баштини легат овог великог научника, физичара, стручњака на бројним пољима кажу да је то прилика да се сагледа и Пупинова несебична природа даровања на пољу уметности.
У сталној поставци Музеја пет је дела које је Пупин лично поклонио Музеју и још два од 12 набављених захваљујући задужбинарству Михајла Пупина.
Успомену на Михајла Пупина чува Образовно истраживачко друштво које је 2011. године покренуло медијску „пупинизацију” кроз најразлицитије теме, чиме је како оцењују допринело да је данас име тог великог научника, изумитеља, добротвора и политичког радника, пронашло боље и видније место у широј јавности.
Умро је у САД у марту 1935. године где је и сахрањен.
