ПРЕ 50 ГОДИНА ТИТО ЈЕ УГУШИО ХРВАТСКО ПРОЉЕЋЕ: Био је то жесток обрачун са Туђманом и осталим сепаратистима
Две деценије од гушења Маспока први хрватски председник се на велика врата враћа у политички живот Хрватске
Пре 50 година Тито је угушио хрватско пролеће, Туђман и остали оптужени за контрареволуцију и сепаратизам. У зору 11. јануара 1972. ухапшено је десет учесника Хрватског пролећа: Фрањо Туђман, Марко Веселица, Шиме Ђодан, Хрвоје Шошић, Владо Готовац, Влатко Павлетић, Јозо Ивичевић-Бакулић, Анте Глибота, Звонимир Комарица и Анте Бачић.
"ДА НИЈЕ БИЛО БОЖИЋА НА МОЈКОВЦУ, НЕ БИ БИЛО НИ ВАСКРСА НА КАЈМАКЧАЛАНУ" Мојковачка битка симбол очувања традиционалне Црне Горе
СРПСКА ЗАСТАВА СЕ ЗАВИЈОРИЛА НА НИШКОЈ ТВРЂАВИ: Ниш 11. јануара обележава дан када је 1878. године ослобођен од Турака
НА ПРОСТОРУ ДАНАШЊЕГ НИША РОЂЕНА СУ ДВА РИМСКА ЦАРА: Кроз историју су се за овај град борили многи народи (ВИДЕО)
То је била последица Титове одлуке да угуши покрет, која је донета на седници у Карађорђеву годину дана раније и због које је већи део хрватског републичког руководства већ смењен.
Приведени су правди под оптужбом за национализам, контрареволуцију и сепаратизам. Наредних дана ухапшени су и други појединци, а многи су остали без посла. Неки хрватски интелектуалци, попут Бруне Бушића, Ивана Церовца и Златка Маркуса, тада су емигрирали у иностранство.
Водећи хрватски комунисти Савка Дабчевић-Кучар и Мико Трипало смењени су са својих државних и партијских функција, а многи активисти и лидери Маспока су ухапшени и затворени.
- Етатисти, унитаристи и великосрпски шовинисти нам нуде Југославију коју не желимо и нећемо! Хрватски шовинисти желе да разбију Југославију како је то у нашем интересу и како ми желимо. Сви они не виде социјалистички интерес радничке класе - рекла је уз аплауз маса Савка Дабчевић Кучар, која се у партизанима борила од 1943. године.
Промене су се десиле и у ЈНА, а потом је пензионисан генерал Јанко Бобетко, партизански борац који ће играти улогу у рату деведесетих. Најистакнутији протагонисти Хрватског прољећа од политичара били су и Перо Пиркер, Иван Шибл, Драгутин Харамија и други, од интелектуалаца Владо Готовац, Марко Веселица, а међу студентима Дражен Будиша и Иван Звонимир Чичак, који су, као и многи други, осуђени на вишегодишње затворске казне. Чланови загребачког Пракиса (Руди Супек и Милан Кангрга, као најистакнутији чланови ове групе) јавно су се изјаснили против Хрватског прољећа и МАСПОК-а.
Хрватско прољеће је био национални покрет формиран у редовима Савеза комуниста Хрватске 1970. и 1971. године против унитаризма, који су пратиле тежње за реформом привредног, културног и политичког живота у институцијама културе, међу интелектуалцима, научницима и студентима.
После гашења, Хрватско пролеће је имало велики утицај на Тита и будућност СФРЈ и СКЈ. Југословенски Устав је измењен 1974. године на начин да је испунио одређене захтеве Хрватског пролећа.
Народима Југославије дозвољена је опција сецесије (у Уводном делу Устава из 1974. у Основном принципу И, реченица (Народи Југославије, почев од права сваког народа на самоопредељење, укључујући право на отцепљење право, међутим, дато свим републикама само уз озбиљно ограничење (прописано у члану 5, став 3: "Граница Социјалистичке Федеративне Републике Југославије не може се мењати без сагласности свих република и аутономних покрајина."). за иступање чланице из Уније потребна је дозвола 55 одсто држава чланица које чине најмање 65 одсто становништва ЕУ), свака република је имала своју аутономију.
Према неким проценама, обрачун са присталицама Хрватског пролећа и истовремено са либералима унутар руководства Савеза комуниста Србије, само је отворио простор за јачање хрватског и српског национализма, што ће довести до распада Југославија.
На првим изборима у Хрватској 1990. године ХДЗ предвођен Фрањом Туђманом победио је хрватске комунисте за око 200.000 гласова више, док су бивши комунисти Савка Дапчевић Кучер, Мика Трипало и други окупљени око Коалиције народног споразума освојили око 440.000 гласова.
