ПРВА СРПСКА ДОКТОРКА – ЛЕЧИЛА БОЛЕСНИКЕ И НА ФРОНТУ: Могла је много тога, осим да ради у државној служби, а разлог ће вас изнервирати (ВИДЕО)

Жена која је могла све - да буде четврта девојка са универзитетском дипломом лекара у Европи, да својим доброчинством, знањем и вештином исцељивања брани боје Србије у чак четири рата, да роди петоро деце и одржи складан брак, да буде добар и пожртвован пријатељ, да се бори за права жена и њихов бољи положај, да ради на унапређењу докторске професије, да преводи стручну литературу, и на све то – брине о напуштеној и одбаченој деци. 

Драга Љочић била је прва српска лекарка, добротвор и борац за права жена и деце, ратни херој. Цео живот борила се за равноправност полова и тежила ка томе да ради у државној служби, по истим условима као и мушкарци. Њена борба била је дуга, али на крају ипак успешна.

Када је завршила Лицеј, 1872. постала је прва Српкиња која је похађала Циришки медицински факултет. Студије је напустила 1876. када је почео Српско-турски рат и придружила се српској војсци као болничарка. 

Након учешћа у борби на Шуматовцу одликована је чином поручника. По завршетку рата Драга се вратила у Цирих, где је 1879. дипломирала и тако постала наша прва лекарка. Тада је кренула њена „борба“ јер по повратку у Србију није могла да нађе посао у државним институцијама.

Њени захтеви да јој се изда лиценца за рад, на основу дипломе са Циришког универзитета, били су одбијени, а разлози за то су били различити.

Најапсурднији од свих био је да „јој се не може удовољити на захтев јер жене не служе војску“. Због тога је краљица Наталија ургирала и након темељног испитивање комисије која је веома повољно оценила стручне квалификације докторке Љочић било јој је одобрено да отвори приватну лекарску праксу, али у државној служби још увек није била равноправна са мушким колегама. 

Тек 1881. успела је да се запосли, као лекарска помоћница, у државној болници у Београду и вршила дужност руководитељке Женског одељења Опште државне болнице, али с платом и правима лекарске помоћнице.

Због невероватне пожртвованости и професионализма који је показала за време трајања Српско-бугарског рата из 1885. унапређена је у секундарног лекара, али ни тада није постала равноправна с колегама: њена плата била је две хиљаде динара годишње, док је њихова била две и по.

Упорна каква је била, Драга није желела да одустане од борбе за равноправност. Неуморно је с времена на време писала Министарству, жалећи се да ни након 30 година службе не може ни у положају ни у плати да се мери са мушким колегама. 

Наилазила је на “интересантне” одговоре пуне предрасуда и оштрих увреда на рачун родне припадности, а један од ткавих био је и да не може да очекује исте услове јер је “жена по физичкој природи позвана да се наслања на јачега од себе”.

Завршетак Првог светског рата полако, али сигурно доносио је другачију атмосферу у друштво и мењао закорела схватања. У корак са тиме, Драга Љочић је, након више од четири деценије рада, 1919. године коначно добила и формално звање лекара.

Годину касније постала је први председник Друштва београдских женских лекара, а 1924. остварила је и право на пензију. Нажалост, у дугоочекиваној победи докторка Драга уживала је свега две године – њен живот тихо се угасио 5. новембра 1926. године у породичној кући на Топчидерском брду.