СРПСКИ ОФИЦИР СА ДРВЕНОМ НОГОМ - НИЈЕ ВОЛЕО ВЛАДАРЕ, АЛИ ЈЕСТЕ СРБИЈУ: Човек који је највише пута викнуо "доле владар"
Ђорђе Ђока Влајковић је рођен 1831. у Београду. Са 8 је остао без оца. Са 14 година и без мајке
Код нас кратко памћење има дугу традицију. Викао је против власти, али је сачувао добар глас, јер - Ђорђе није волео српске владаре, али је волео Србију.
КРОЗ КОСОВО ПОСТАЈЕМО НАРОД СА ПОСЕБНОМ МИСИЈОМ У ИСТОРИЈИ ЧОВЕЧАНСТВА: Бој на Косову највећа битка људског рода!
ТИТО СЕ НА ВЕНЧАЊУ ИЗЈАСНИО КАО ХРВАТ: Испливали сви непознати детаљи са тајне свадбе маршала и Јованке (ФОТО)
ТИТОВА УНУКА ОТКРИЛА ТАЈНЕ ЈОВАНКЕ БРОЗ: Била ми је ближа него рођена мајка а онда се НЕШТО променило
Ђорђе Ђока Влајковић је рођен 1831. у Београду. Са 8 је остао без оца. Са 14 година и без мајке. После смрти родитеља одлази у Русију у војну школу. У време револуције 1848. враћа се у Србију и показује невиђено јунаштво код Сентомаса које се од тада назива Србобран. Са 17 година добија прву медаљу за храброст.
Када је 1853. избио Кримски рат хита Русима у помоћ. У бици код Севастопоља губи ногу. Велико јунаштво је задивило Русе и добија њихово највеце одликовање - орден Светог Ђорђа, чин капетана и веома високу пензију. Тиме су вероватно желели да му се одуже мислећи да без ноге неће више моћи да буде официр.
У Београду је Ђорђе купио имање и гајио цвеће. Владари су се смењивали али "доле владар" се орило по престоници.
Догађај ког Чукур-чесме 1862. вратило је његов борбени дух. Није имао ногу, али је истурао груди кад год би неко напао његову отаџбину. После убиства српског дечака, Турци су побегли на Калемегдан. Отуда су бомбардовали Теразије.
- Доле владар, убили су нам дете - сакупљао је војнике Ђорђе и хтео је да побије све Турке у тврђави.
Кнез Михаило га је једва одвратио од напада на Калемегдан. Љут, Ђорђе се враћао кући и говорио: "Владару, дете је то!". Српски владар је генијалном дипломатијом успео да због овог пуцања на небрањени град, заувек отера Турке из Београда.
Срби из Панчева су препознали витештво јунака Ђорђа, дошли су и поклонили му украшену сабљу са посветом.
Нико се није усуђивао да каже да кнегиња Јулија троши огроман новац на одећу. Тј. нико осим једног човека!
- Зар се за то троши 30.000 дуката?! Доле владар! - викао је Ђорђе, сам на улици.
Са штаком жури 1875. у Херцеговину где је букнула "Невесињска пуска". У биткама је жива ватра.
У српско-турском рату 1876. на челу је војске, добија чин мајора, а због испољене храбрости убрзо и чин потпуковника. У новом рату 1877. командује добровољцима, улеће у страшне битке и ослобађа Пирот.
Био је жесток ратник, права прзница, али добар супруг и брижан отац. Ђорђе добија чин пуковника, а кнез Милан заузврат од њега добија да "усијане владаре не пече савест". Што је Ђрође мислио, убрзо је написао Домановић - ко хоће да води народ мора прво да му окрене леђа.
После Берлинског конгреса и добијања независности и 4 округа, Ђорђе води Ибарску дивизију.
Ђока Влајковић је умро 1883. у 52. години зивота. Отишао је чисте савести. Била је то једна од највећих сахрана у Србији 19. века.
Огромно богатство оставио је српској просвети.
- Нама требају уцени људи - написао је у тестаменту.
Сав новац Ђорђе је дао Србији, верујући да ће се она побринути за његову породицу. Убрзо му је од туберкулозе умро син, а онда и супруга.
Ћерка Марија је остала сама, сиромашна и морала је да проси. Нема тежег дрвета од просјачког стапа. Понижена и гладна, Марија је умрла 1911. године.
"Све ће то народ позлатити", писао је Лаза. САНУ је тек 1939. године средила Ђорђеву задужбину и то је и данас једна од најлепших зграда у српској престоници. Добио је и улицу у центру Београда. А причу пуковника са дрвеном ногом заборавили су - и народ и владари.
