ЗАБОРАВЉЕНИ ПИЛОТ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Његов живот је за филм, а због храбрости га је британски РАФ ДВА ПУТА ОДЛИКОВАО!
Важио је за једног од најбољих и најхрабријих пилота Војске Краљевине Југославије. Таквим се доказао и у британској војној авијацији (РАФ) која га је у два наврата одликовала и из чијих авиона је бомбама засипао јединице сила осовине. Опет, о њему, Миљку Врачарићу, мало се зна код нас.
Прву детаљнију биографију о овом пилоту доноси ново издање "Историјске баштине" Историјског архива Ужице, а потписује је Александар Коло, документариста Музеја ваздухопловства. Прича о Врачарићу, каже аутор, говори и о свим важнијим догађајима везаним за југословенско ваздухопловство у егзилу које је у оквиру савезничких снага деловало на широком простору Медитерана.
"ОТАЦ-КОЛАЦ" Овако су у Србији некада ВАСПИТАВАЛИ ДЕЦУ - нису их узимали у НАРУЧЈЕ и били су ИЗУЗЕТНО СТРОГИ
ЗАБОРАВЉЕНА ДРЕВНА СРПСКА ИМЕНА! Турски документ стар ПЕТ ВЕКОВА открива како су се ЗВАЛИ НАШИ ПРЕЦИ
СЛАВНИ СРПСКИ КОМАНДАНТ КРЕНУО НА НЕПРИЈАТЕЉСКО УПОРИШТЕ: Отишао у легенду, потомци се поносе Миланом Јовићем
Миљко Врачарић рођен је 1913. у селу Кремна код Ужица. Његов отац Јаћим није могао од своје плате да школује три сина и две кћери, па је Миљка, најстаријег од деце, исписао из седмог разреда гимназије у Ужицу. Миљко је уписао је војну школу у Београду после које је за специјалност изабрао авијацију. Припадник елитне 81. бомбардерске групе постао је 1938.
- Напад на Југославију 6. априла 1941. затиче га у саставу 261. ескадриле на аеродрому Станчиновци код Мостара. Истог дана је учествовао у бомбардовању аеродрома код Скадра. Сутрадан је предводио једну тројку Ц-79 са задатком слободног дејства по колонама и концентрацијама противника по путевима Албаније. Четвртог дана Априлског рата учествовао је у успелом бомбардовању војних објеката код Задра, који је тада припадао Италији - пише Александар Коло о Миљку Врачарићу.
По проглашењу примирја 15. априла Врачарић је са аеродрома Никшић у Атину пребацио премијера Душана Симовића, генерала Богољуба Илића, професора Слободана Јовановића, министре Момчила Нинчића и Мишу Трифуновића и друге чланове Владе са својим породицама. Сутрадан, због временских неприлика, није успео да слети у Никшић, па се вратио у Грчку. Одатле је заједно са другим југословенским посадама отишао у Каиро.
Као један од 279 ваздухопловаца из Југославије у северној Африци, ушао је у састав 3. југословенске ескадриле која је била део британске бомбардерске 257. групе стациониране код Суецког канала. Због побуне југословенских официра, изазване кадровским одлукама југословенске владе у Лондону, дошло је до блокаде структуре командовања.
- Британци нису могли да толеришу овакво стање у позадини изузетно важног фронта. Сви побуњени официри и припадници југословенске војске интернирани су у логор Абасија крај Каира. Мада је био аполитичан, због војничке солидарности, међу њима се нашао и Врачарић. Када је запретила опасност од Ромелове офанзиве на Египат, Миљко се пријавио у југословенске добровољце који су као пешадинци код пирамида бранили прилазе Каиру - наводи Коло у раду "Миљко Врачарић - заборављени јунак" у "Историјској баштини" ужичког Архива.
Новембра 1942. Миљко се вратио летењу. После борбене обуке у Александрији распоређен је у 203. британски скводрон у Либији. Извиђао је и патролирао изнад Средоземља и ширег подручја Егеја. Исте задатке обављао је и као припадник 454. аустралијског скводрона при РАФ-у у који је прекомандован новембра 1943. Месец дана касније Британци су га одликовали сребрном медаљом за храброст и унапредили у чин капетана.
- Изразио је жељу да буде прекомандован у бомбардерске јединице у Италији у којима су почеле да се окупљају и друге југословенске посаде. Од јануара 1944. се нашао на преобуци за задатке ноћних дејстава у посебној јединици на Суецком каналу. Почетак преобуке се поклопио са новом побуном ваздухопловаца који су отказали заклетву краљу и изјаснили се за прелазак под команду Јосипа Броза Тита - пише Коло.
С измењеном посадом враћа се на фронт који је тада премештен на територију Италије. Ушао је у састав 55. скводрона РАФ у којем су нешто раније друге југословенске јединице стекле добру репутацију. Двомоторним бомбардерима "бостон" југословенски пилоти су дејствовали по немачким друмским и железничким конвојима искључиво ноћу у појединачним мисијама.
После укидања Краљевског ратног ваздухопловства 1. новембра 1944. Врачарић је са саборцима одбио да се стави под команду НОВЈ-а. Официр РАФ-а је званично постао 1. априла 1945. Британски пилоти звали су га надимком Скипер. Током рата извео је 74 бомбардеске мисије, па и ону последњу којом је, у смирај рата, завршена ваздушна кампања над Италијом. У званичној историографији РАФ-а, наводи Коло, записано је да је 30. априла 1945. југословенска посада у којој су били Миљко Врачарић, Хари Голдштајн, Дејан Голик и Вучина Шелмић прецизно бомбардовала железничку станицу поред Гемоне у северној Италији.
За испољене високе стандарде у обављању задатака, Врачарић је одмах после рата одликован орденом ваздухопловног крста. Са статусом резервног официра остао је у РАФ-у и радио као пробни пилот у ремонтном заводу у Египту. Под насловом "Гоод Show" британска штампа је 1946. известила да је Врачарић успешно приземио тешки бомбардер "ланкастер" који се запалио током пробног лета. Ваздухопловну каријеру завршио је 1948. после 1.600 сати проведених у ваздуху и пилотирајући на 33 различита типа авиона.
- Нажалост, ове вредности у послератној Југославији нису биле препоруке које би му гарантовале безбедан повратак у родно село Кремна. Стоички је прихватио судбину невољног изгнаника, а његово јунаштво и ратне жртве временом су постале тековина и историја неких других војски и народа. Овај рад је мали покушај да се исправи ова историјска неправда - написао је Александар Коло.
Миљко Врачарић је остао у Енглеској где се запослио као геометар. Помагао је публиковање емигрантског "Ваздухопловног гласника", а пред крај живота био је уредник овог листа који је био спона 500 бивших југословенских пилота расутих по свету. Преминуо је 1990. у Лонодну, а сахрањен је на српском гробљу у Бруквуду.
- Прича о Миљку Врачарићу је најава почетка активности којима ћемо обележити 80 година од почетка Другог светског рата у Југославији. За дан града Ужица припремамо изложбу посвећену припадницима Краљевског ратног ваздухопловства из ужичког краја, а наредне године објавићемо публикацију о томе - каже за медије Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице.
"НЕКА ШВАБА УПАМТИ ОВАЈ ДАН И СРПСКО ПЛЕМЕ!" Лепотица међу СРПСКИМ СПАРТАНЦИМА, кћер СЕРДАР ЈАНКА која је СПАСИЛА ОТАЏБИНУ
Ево кога НИКАКО не смете да узмете за КУМА! Многи не знају ове ствари о НАЈСВЕТИЈЕМ И НАЈЛЕПШЕМ српском обичају
АЈНШТАЈН се односио према Милеви КАО ПРЕМА СЛУШКИЊИ! Ово су невероватни захтеви које је она МОРАЛА ДА ИСПУНИ!
Легендарни АЛЕКСАНДАР Лексо САИЧИЋ у двобоју убио САМУРАЈА! Био је НЕПОБЕДИВ, а ОВАКО је завршио (ВИДЕО)
