КОМЕ СУ СМЕТАЛИ СРПСКИ ВЛАДАРИ И ЗАШТО СУ УБИЈАНИ? Нашу политичку културу кудили они који су од атентата имали користи а нису ни покушали да их спрече
Иако политичка убиства нису српска посебност, ипак су на неки начин њена зла коб.
Ако малчице разгрнемо српску историју суочићемо се са чињеницама да су се Немањићи међусобно гложили – током 13. века владари су ступали на престо свргавајући уз помоћ властеле своје очеве и дочекивали да им најстарији син приреди исто.
СРБИЈА БИЛА НА КОРАК ОД НАТО?! Милутиновић НУДИО Американцима чланство да би САЧУВАО КОСОВО: ЕВО шта су му одговорили!
НАПОЛЕОН БОНАПАРТА СПАСИО КАРАЂОРЂА?! Француска служба планирала да убије ВОЖДА уз помоћ СРПСКИХ КНЕЗОВА, хтели да прекину ВЕЗЕ СА РУСИМА
"СЛОБУ СМО ПРОДАЛИ ЗА 10,5 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА" Министар годинама ћутао, па ОДЛУЧИО да проговори: ОВО је права истина о МИлошевићевој судбини
Сличне ствари су настављене са обновом српске државе, па су се још око кнежевског и краљевског трона Србије, али и Црне Горе, отимале династије. Сукоб Обреновића и Карађорђевића најмлађи је династијски спор у европској историји. Трајао је 86 година, коштао живота једног вожда, једног кнеза и једног краља, подстакао десетину буна и још више атентата.
Међутим, убиства у политици нису српска посебност. Лакше је данас пребројати владаре Другог бугарског царства (савременици Немањића) који су умрли природном смрћу од оних које су, листом, убили њихови наследници. О династији Плантагенета у Енглеској да и не говоримо, као и о начинима на које су владари страдали. Током једанаест векова постојања византијског царства на Босфору, само су три владара погинула на бојном пољу – остали су убијани. .
Одакле онда та и толика мржња према српским официрима због преврата 1903. који су свог краља издали таман толико колико и Португалци, који су неколико година касније масакрирали свог краља и престолонаследника усред Лисабона и потом прогласили републику? И откуд потреба бројним историчарима да тај чин директно повежу са „српском кривицом“ за грађански рат приликом распада Југославије.
Који је разлог следу догађаја због убиства које је на сарајевским улицама извршио младић ни двадесет година стар, када је страдао надвојвода за кога они који ће за неколико седмица ступити у светски рат никада нису чули?
УОСТАЛОМ и XX век, без обзира на све већу сложеност и „дубину“ државе, није остао имун на политичке атентате. Споменимо само неке као браћу Кенеди, Патриса Ломумбу, Мартина Лутера Кинга, Махмута Гандија, Индиру и Раџифа Гандија, Улофа Палмеа, Беназир Буто...
Имају ли сви народи право да проживе историју, да погреше, да лутају...? Убију тиране своје и стране – баш како их уче револуције у Америци и Француској? Коначно, да ли је историја „завршена“ за све осим за Србе, када се у Србији почетком 21. века догоди политичко убиство (Зоран Ђинђић), а српску политичку културу одмах почну да куде чак и они који су од тог атентата имали користи, а нису ни покушали да га спрече?
Данашња политика двоструких аршина према Србији очито није никакав есклузивитет и њене корене треба тражити вековима уназад.
Србија Данас/Новости/В. Н.
