Амерички адмирал дао ХИТНО упозорење: Кина покренула своју МОЋНУ морнарицу (ВИДЕО)

Кинески председник Си Ђинпинг показао је сву моћ кинеске морнарице на досад највећој морнаричкој смотри у историји те земље, уочи војне вежбе у Тајванском пролазу.

Ђинпинг је у војној униформи, са палубе разарача, одржао смотру укупно 48 ратних бродова, 76 авиона и више од 10.000 војника и морнара у близини луке Саниа, у Јужном кинеском мору, која је иначе предмет територијалног спора Кине и њених суседа.

О војним амбицијама кинеског председника сведочи податак да је више од половине бродова који су учествовали на смотри изграђено у последњих пет година откад је овај све моћнији кинески вођа дошао на власт. Међу бродовима био је и носач авиона "Љаонинг".

Кина већ две деценије гради морнарицу ''плаве воде'' која би била способна да пројектује силу у Индијском и Тихом океану, који окружују кинеске економске интересе у Африци, на Блиском истоку и у југоисточној Азији.

Кина је прошле године поринула свој први носач авиона изграђен у земљи. Овај тренд све више забрињава и америчку војску. Адмирал Хари Харис командант америчке пацифичке команде, у фебруару је упозорио Конгрес да би ''импресиван развој кинеске војске ускоро могао да изазове САД".

Ђинпинг је позвао своју морнарицу да остане будна, чува националне интересе.

ОПШТИ ХАОС НА ГРАНИЦИ ИЗРАЕЛА И ГАЗЕ: Има повређених (УЖИВО ВИДЕО)

 ''Изградња моћне народне морнарице никад није била толико важна као данас. Ми ћемо непоколебљиво убрзати модернизацију наше морнарице и тежити да од ње изградимо морнарицу светске класе'', поручио је Си у свом говору.

После смотре ова импресивна флота иде на војну вежбу поред обале Тајвана која почиње 18. априла и трају три дана.

Вежбе су прве у последње две године, а организују се само неколико недеља  пошто је амерички председник Доналд Трамп потписао закон којим подиже дипломатски статус Тајвана, допуштајући одређене службене посете на високом нивоу.

Кина је на то реаговала врло негативно будући да Тајван сматра делом јединствене кинеске нације. Тензије између Кине и Тајвана у порасту су откад је на изборима тајванску владу наклоњену Пекингу заменила она која се залаже за потпуну независност.