ИЗ СТРАХА И ЗБОГ БАЛСКИХ ХАЉИНА? Зашто су Руси Американцима продали Аљаску, оазу снега и ЗЛАТА
Иако су се и Американци бунили против ове куповине, убрзо су постали опијени богатствима Аљаске
Дуг Русије, куповина балских хаљина, изградња железнице, дивљи ескими и страх од губитка територије, само су неке од бројних шпекулација које прате ирационални потез највеће земље света, у којој су за изузетно мали новац продали невероватно богатсво Сједињеним Америчким Државама.
ДЕМОНСТРАНТИ УБИЛИ ПОЛИЦАЈЦА: Хаос у Ирану, крв наставља да се пролива по улицама
СПЕКТАКУЛАРНА КРАЂА: Жена је ШИБИЦАРСКИМ ТРИКОМ ојадила јувелирницу - дијаманте заменила кликерима
ТИШИНА ТАМО! Амери ућуткали Кијев, наредили им да се не оглашавају док су разговори у току
Иако је деценијама формална судбина Аљаске била непозната, и иако је тек 1959. године званично постала саставни део САД-а, каснијим сведочењима утврђено је да је продата 1867. године под вођством ара Александра Другог, за свега 7,2 милиона долара. То значи да су Американци за свега један долар добили чак 20 хектара.
О тотално погрешној процени руских лидера говори и податак да су за свега пола века од куповине, САД зарадиле 100 пута више него што су уложиле у ову, површински највећу државу Северне Америке.
Најпре су постојала сведочења да Аљаска није продата, већ уступљена, али да је Американци нису вратили већ присвојили, затим да је ту територију продала Катарина Велика како би ни мање ни више купила балске хаљине, али истина је потпуно другачија.
Аљаска је морала бити продата, тај потез био је неизбежан, а разлога за то било је много. Област која није била територијално спојена са Русијом била је тешка за контролисање, и према наводима тадашњих стратега било је само питање тренутка када ће прећи у туђи посед, а у страху од таквог исхода, боље је продати него изгубити.
Затим, Русија је била фокусирана на развој других територија, попут Амура и далекоисточних области, а економија државе опорављала се и од Кримског рата у ком је у великој мери оштећена војска.
Руси су сматрали да су подвалили Америци, и да су им продали само гомилу снега, а са тим се слагала и америчка штампа која је протестовала против ове куповине. Међутим, ускоро су кренуле гласине да се на Аљасци налази право богатство, грумени злата, због чега су Американци масовно кренули на Север, како би се брзо и лако обогатили.
Испоставило се да ово није мит, већ да Аљаска крије праву ризницу, а поред злата, територија је богата и осталим рудним богатствима, као и шумама, нафтом и великом броју водених животиња, пре свега риба.
На крају, била је ово једна од најпротифабилнијих визија америчке економије, а од 1957. године, објавом председника Двајта Ајзенхауера, Аљаска је званично постала 49. држава САД-а, због чега је на застави додата још једна звездица.
