IZ STRAHA I ZBOG BALSKIH HALJINA? Zašto su Rusi Amerikancima prodali Aljasku, oazu snega i ZLATA
Iako su se i Amerikanci bunili protiv ove kupovine, ubrzo su postali opijeni bogatstvima Aljaske
Dug Rusije, kupovina balskih haljina, izgradnja železnice, divlji eskimi i strah od gubitka teritorije, samo su neke od brojnih špekulacija koje prate iracionalni potez najveće zemlje sveta, u kojoj su za izuzetno mali novac prodali neverovatno bogatsvo Sjedinjenim Američkim Državama.
DEMONSTRANTI UBILI POLICAJCA: Haos u Iranu, krv nastavlja da se proliva po ulicama
SPEKTAKULARNA KRAĐA: Žena je ŠIBICARSKIM TRIKOM ojadila juvelirnicu - dijamante zamenila klikerima
TIŠINA TAMO! Ameri ućutkali Kijev, naredili im da se ne oglašavaju dok su razgovori u toku
Iako je decenijama formalna sudbina Aljaske bila nepoznata, i iako je tek 1959. godine zvanično postala sastavni deo SAD-a, kasnijim svedočenjima utvrđeno je da je prodata 1867. godine pod vođstvom ara Aleksandra Drugog, za svega 7,2 miliona dolara. To znači da su Amerikanci za svega jedan dolar dobili čak 20 hektara.
O totalno pogrešnoj proceni ruskih lidera govori i podatak da su za svega pola veka od kupovine, SAD zaradile 100 puta više nego što su uložile u ovu, površinski najveću državu Severne Amerike.
Najpre su postojala svedočenja da Aljaska nije prodata, već ustupljena, ali da je Amerikanci nisu vratili već prisvojili, zatim da je tu teritoriju prodala Katarina Velika kako bi ni manje ni više kupila balske haljine, ali istina je potpuno drugačija.
Aljaska je morala biti prodata, taj potez bio je neizbežan, a razloga za to bilo je mnogo. Oblast koja nije bila teritorijalno spojena sa Rusijom bila je teška za kontrolisanje, i prema navodima tadašnjih stratega bilo je samo pitanje trenutka kada će preći u tuđi posed, a u strahu od takvog ishoda, bolje je prodati nego izgubiti.
Zatim, Rusija je bila fokusirana na razvoj drugih teritorija, poput Amura i dalekoistočnih oblasti, a ekonomija države oporavljala se i od Krimskog rata u kom je u velikoj meri oštećena vojska.
Rusi su smatrali da su podvalili Americi, i da su im prodali samo gomilu snega, a sa tim se slagala i američka štampa koja je protestovala protiv ove kupovine. Međutim, uskoro su krenule glasine da se na Aljasci nalazi pravo bogatstvo, grumeni zlata, zbog čega su Amerikanci masovno krenuli na Sever, kako bi se brzo i lako obogatili.
Ispostavilo se da ovo nije mit, već da Aljaska krije pravu riznicu, a pored zlata, teritorija je bogata i ostalim rudnim bogatstvima, kao i šumama, naftom i velikom broju vodenih životinja, pre svega riba.
Na kraju, bila je ovo jedna od najprotifabilnijih vizija američke ekonomije, a od 1957. godine, objavom predsednika Dvajta Ajzenhauera, Aljaska je zvanično postala 49. država SAD-a, zbog čega je na zastavi dodata još jedna zvezdica.
