Армагедон! Европски лидери у паници након Трампове победе

Након победе на историјским изборима, Трамп ће 20. јануара 2025. поново бити инаугурисан у председника Сједињених Америчких Држава, четири године након неславног изласка, а европски лидер се можда надају да он неће применити баш све што је обећао – укључујући царине од 10 одсто на увоз из свих земаља, а 60% на увоз из Кине – што повлачи ризик од додатних ескалација у односима и са Бриселом и са Пекингом јер би погодило и ланце снабдевања широм света и могло довести до реципрочних мера и повећања трошкова.

Ако Трамп настави са барем половином идеја које је изнео у својој кампањи, очекујте тешке болове по европску економију. Назовите то "Трампагедон", срочио је "Политико".

Како пише Пјер Бриансон у својој анализи за Ројтерс, ако Трамп примени своја обећања, способност Европе да се избори са “шоком” биће ометена продубљивањем унутрашњих подела. Европа, у којој уназад јачају десничарске снаге, “није спремна за олују звану Трамп”, наводи се.

"Геополитички и трговински кошмар"

Док Трампов други мандат постаје стварност, Европа улази у нови геополитички и трговински кошмар са својим највећим трговинским партнером, пише “Форчен”, додајући да би “Европа –а посебно оне земље које се ослањању на трговину са САД - могла да постане жртва док Трамп обећаве ново “златно доба Америке”.

Али економија није једини план на којим би се односи могли да се промене са Трампом у Белој кући.

Сем могућег рата тарифама, друга најочигледнија последица Трампове победе по Европску унију могла би да буде и крај америчке војне подршке Украјини, те притисак на Кијев да испреговара мир са Москвом, чак и под неповољним условима.

Рат у Украјини

Трамп, наиме, тврди да “за један дан” може да оконча руски рат у Украјини, а наводно то планира да уради “замрзавањем” сукоба, а неки сматрају да би то могло да значи притисак на Украјину да уступи део територија или одустане од својих аспирација за придружење НАТО-у.

Сам Трамп је свој приступ сумирао фразом из Реганове ере – “мир кроз снагу”. Али, остаје критичан према НАТО алијанси. У фебруару је рекао да се неће придржавати клаузуле о колективној одбрани и “охрабрио" Русију да “ради шта год пожели” и нападне било коју чланицу НАТО која не плаћа своје обавезе.

Према “Политику”, Трампова победа значи да Европа више не може – или бар не у већој мери – да се ослања на САД за своју одбрану и безбедност. Већина земаља ће вероватно подићи своје трошкове на одбрану што је више могуће. Можда ће то испасти благослов за ЕУ и натерати европске владе да ближе сарађују. С друге стране, можда ће европске престонице билатерално покушати да придобију наклоност Трампове администрације како би Вашингтон остао заинтересован за њихову безбедност, рецимо повећањем куповине америчког оружја док Европска комисија покушава да подстакне земље да купују локално, наводи “Политико”.

Бриансон пише да ће питање Русије интензивирати унутрашње поделе у ЕУ.

Словачка и Мађарска су симпатизери Владимира Путина, руског председника. Успон десничарских партија у Француској и Немачкој залажу се за мекшу линију према Москви, а са кључним земљама ослабљеним због непопуларних влада у Берлину и Паризу, Европи ће овог пута бити теже да се суочи са Трамповим изазовом, наводи он.

НАТО се спремао за Трампа

Европа је очекивала ревизију трансатлантских односа без обзира на исход америчких председничких избора, али интензивно се "расправљало о мерама заштите од Трампа", укључујући промене у сфери сигурности, пише "Вашингтон Пост". Како су навели, они су им открили званичници на високим позицијама који су желели да остану анонимни.

Осим ЕУ, и НАТО се овог пута припремио за нови Трампов мандат. Пре четири године многе дипломате и војни званични су с олакшањем одахнули када је Трампов мандат напокон је прошао. До тада је четири године на челу највеће и за све савезнике најважније чланице НАТО-а био човек познат по својој непредвидивости и самовољним потезима.

Овај пут Северноатлантски савез је желео да уђе припремљен да би избегао нову егзистенцијалну кризу.

Радикална десница јача широм Европе

У септембру је "изборна бомба" у Немачкој изазвала страх на континенту, где је десница однела победу каква није виђена од Другог светског рата. Крајње десна Алтернатива за Немачку (АфД) тада је први пут однела победу на покрајинским изборима у Немачкој, где су добили скоро трећину гласова у Тирингији, а у суседној Саксонији су били други иза демохришћанског ЦДУ. Касније истог месеца, десница је однела велику победу у Аустрији, где је десничарска Слободарска партија (ФПО) освојила 29,1 одсто гласова на парламентарним изборима.

У октобру је у Швајцарској десничарска Народна партија (СВП) добила највише гласова на националним изборима (29%), услед забринутости око миграција – што је такође велика тема избора у Америци.

У Британији су у августу избили насилни десничарски протести због убиства троје деце у Саутпорту, након чега је амерички милијардер Илон Маск – који је подржао Трампа у кампањи, пратио га на митинзима, делио милион долара сваког дана на лутрији регистрованим гласачима који потпишу петицију “за подршку Устава” и имаће улогу у новој администрацији у Вашингтону – прокоментарисао да је “грађански рат неизбежан”.

Колико је заиста јак утицај деснице у Европи можда су најбоље показали избори за Европски парламент, где су екстремно десне или странке са десне ивице оствариле добре резултате или чак победиле. Међу тим земљама су Немачка, Француска, Италија и Аустрија.

У Француској је председник Емануел Макрон, након понижавајућег пораза од стране десничарског Националног окупљања (РН) Марин Ле Пен на изборима за ЕП, неочекивано најавио ванредне изборе. У првом кругу је РН повела, али су у другом Французи ипак поручили да не желе крајњу десницу на власти. Тренутно, ни лидери деснице ни левице у Француској нису задовољни саставом нове владе. Макрон је у међувремену поручио да ће "Русија ће постати империјална сила ако јој се дозволи да победи у рату у Украјини".

Да ли ће Трамп охрабрити десничарску Европу?

Трампови симпатизери у Европи – попут премијера Мађарске Виктора Орбана и Италије Ђорђе Мелони – и њихов десничарски притисак је разлог за забринутост, пише “Форчен”. Орбан је честитао Трампу на “највећем повратку у политичкој историји САД” и рекао да је његова победа “преко потребна за свет”, док му је Мелони поручила да су Италија и САД "сестринске земље".

Трамп као председник могао би да “охрабри десничарске политичке снаге”, рекао је “Форчену” Стивен Блокманс, сарадник Центра за европске политичке студије.

- Осећаће се ојачано. Претпостављам да ће имати већу привлачност. Постоје веома снажни аутократски елементи у Трамповом приступу – рекао је он и упозорио да и други фактори утичу на популарност европских политичких фигура даље од утицаја преко Атлантика.

Како је закључио “Форчен”, “Трампово председништво неће бити шетња у парку за Европу, али колико ће стаза бити трновита остаје да се види”.