АУСТРАЛИЈА РАШИРЕНИХ РУКУ ДОЧЕКУЈЕ АСАНЖА! Огласио се премијер Албанзе: "Желим да се што пре врати кући након договора са САД"
Ентони Албанезе, аустралијски премијер, изјавио је данас да жели да се Џулијан Асанж (52) врати у Аустралију што је пре могуће након што је оснивач Викиликса пуштен из затвора и напустио Велику Британију после постизања споразума с америчким властима о признању кривице о кршењу закона о шпијунажи.
Албанезе је рекао пред аустралијским парламентом да се "случај против оснивача Викиликса дуго одуговлачио", да је сада ослобођен из затвора и да жели да се Асанж сада врати кући у Аустралију, пренео је Ројтерс.
Асанж је на путу ка окружном суду на америчком пацифичком острву Сајпан, на Маријанским острвима, где се очекује да це се у среду изјаснити кривим по једној тачки оптужнице у оквиру споразума о признању кривице који це омогућити да буде на слободи и да се врати у свој дом у Аустралији после 14-годишњег правног поступка против њега.
Амерички тужиоци су рекли да Асанж жели да се изјасни о кривици пред америчким судом, али не у континенталном делу САД. Маријанска острва су део САД без пуног статуса државе, а становници су амерички држављани.
Острво Сајпан има предност што је релативно близу Асанжовог дома у Аустралији, отприлике 3.000 километара јужно, док су, на пример, Хаваји више него двоструко удаљенији, наводи Ројтерс.
Пристао да призна кривицу
Викиликс је саопштио да је Асанж напустио затвор Белмарш у Великој Британији, у којем је провео последњих пет година. Асанж је пристао да призна кривицу по једној тачки оптужнице за удруживање ради добијања и откривања поверљивих докумената америчке националне одбране.
Он би требало да буде осуђен на 62 месеца већ одслужене казне на саслушању на острву Саипан у 9 ујутро по локалном времену у среду, а очекује се да ће се након тог рочишта вратити кући, у Аустралију.
Викиликс је 2010. године објавио стотине хиљада поверљивих америчких војних докумената о ратовима Вашингтона у Авганистану и Ираку - што је највећи безбедносни пропуст те врсте у историјии америчке војске - заједно с низом дипломатских депеша.
Асанж је оптужен за време администрације бившег председника САД Доналда Трампа због Викиликсовог масовног објављивања тајних америчких докумената, које је открила Челси Менинг, бивша аналитичарка америчке војне обавештајне службе која је такође била процесуирана према Закону о шпијунажи.
Објављено 700.000 поверљивих докумената
Мноштво од више од 700.000 докумената укључивало је дипломатске депеше и извештаје са ратишта, попут видеоснимка америчког хеликоптера Апач из 2007. како пуца на осумњичене побуњенике у Ираку, убивши десетак људи, укључујући двоје новинара Ројтерса. Тај је видео објављен 2010.
Оптужбе против Асанжа изазвале су бес међу његовим бројним глобалним присталицама који су дуго тврдили да се он као издавач Викиликса не би требало да се суочи с оптужбама које се обично користе против званичника савезне владе који краду или пуштају информације. Многи заговорници слободе медија тврдили су да казнено оптуживање Асанжа представља претњу слободи говора.
Оснивач Викиликса је први пут ухапшен у Британији 2010. на основу европског налога за хапшење након што су шведске власти рекле да желе да га испитају због оптужби за сексуалне злочине које су касније одбачене.
Побегао је у амбасаду Еквадора, где је остао седам година, како би избегао изручење Шведској.
Извучен је из амбасаде Еквадора 2019. и затворен јер није платио кауцију. Од тада је бип у лондонском затвору Белмарш с најстрожим осигурањем, одакле се готово пет година борио против изручења у Сједињене Државе.
