ТУЖНА СУДБИНА НАЈВЕЋИХ БУДА У ИСТОРИЈИ: Била је 2001. година када су заувек уништени - цео свет је гледао уживо (ФОТО/ВИДЕО)
Постојале су до 12. марта 2001. године
Нажалост, већ годинама, прве асоцијације на Авганистан су сиромаштво, тероризам и рат који не стаје. А, није увек било тако. Реч је о земљи раскошне лепоте и традиције дуге десетинама векова. Ипак, под кишом бомби талибана страдала је (и још увек страда) и историја. Једна од највећих жртви тог режима пала је 2001. године.
УВРЕДИЛИ СУ РУСИЈУ: Лавров захтева одговоре на нека питања, позвани амбасадори ТРИ земље
"РУСИМА ТРЕБА ПРИРЕДИТИ ПЕРЛ ХАРБУР" Украјинци спремају напад, познато и где ће УДАРИТИ
ОТКРИВЕНА ВЕЛИКА ТАЈНА О КАРДИНАЛУ СТЕПИНЦУ: О томе се ћутало 70 година
Долина Бамјан у Авганистану на висини од око 2500 метара била је дом највећих статуа усправног Буде на свету. "Била" зато што су статуе, упркос протестима и молбама из целог света, талибани уништили 2001. године.
Иза њих, као болни подсетник на то докле може да сеже људска глупост и варварство, данас у стени стоје само огромне празне нише у којима су се некада налазиле статуе.
За сада постоје још недовољно јаки апели да се Буде обнове и врате на првобитна места, али чињеница да је читаво подручје Авганистана још увек несигурно чини читав пројекат неизвесним. Но, ово је заправо тек крај приче… Било је то овако:
"Осмо" светско чудо
Читаво ово подручје некада је живело много другачије. Бамијан се налазио на јужном огранку Пута свиле, на раскршћу трговинских путева између Кине, Персије и Средоземља што га је чинило местом културног, али и материјалног благостања. Краљ Канишка, који је владао подручјем Бамијана у 2. веку, прихватио је будизам и испланирао да долина постане место ходочашћа за припаднике ове религије.
Статуе су настале у време владавине Белих Хуна. Исклесане су током 6. века у црвеном пешчару - "Мали Буда" висок око 35 метара настао је око 500. а "Велики" са импозантних 55 метара висине око 550. године.
Према древним причама, статуе су првобитно биле пресвучене златом и украшене драгим камењем.
- Лица џиновских статуа Буде су позлаћена, а из њихових очију сјаје драгуљи - записао је у 7. веку кинески путописац Хуан Цанг.
Бамијан је све до тог времена био један од највећих будистичких центара у читавом свету. У стени у којој су биле исклесане Буде и данас је могуће видети пећине у којима су у прошлости живели ходочасници. Таванице неких од њих, али и свод око глава Буда били су украшени богатом иконографијом чији се трагови још увек виде.
Како је ислам потискивао будизам, тако су наступили и тешки дани за Буде из Бамијана. Статуе су прво изгубиле украсе и накит, па лица и руке, а постале су и све чешћа мета пљачкаша и верских фундаменталиста под изговором да представљају идоле.
Између осталог, било је неколико покушаја уништења у 17. веку, али су, иако оштећене, Буде некако стигле и до самог 20. века. У срећнијим временима посећивали су их путописци, трговци, ходочасници, туристи.
Током злих дана плато на врху изнад њих постајао је место огорчених борби, јер се са њега могла контролисати читава долина. Пећине су постајале магацини за оружје, а ту су се смењивали муџахедини, совјетске јединице и на крају талибани.
Уништење које је гледао цео свет
Након што су талибани загосподарили долином, Буде су се одмах нашле на њиховом удару. У септембру 1998. разорено је лице мањег Буде. Ипак, за потпуно уништење, статуе су се показале као "тврд орах".
Талибани су месецима покушавали да униште статуе гађајући их из топова, тенкова и ракетама. Буде су се круниле, делови су отпадали, али су они опстајали. А онда, по наређењу муле Мохамеда Омара, након што их је талибанска влада прогласила за идоле, статуе су миниране.
Разарање нису успеле да спрече молбе и интервенције организација, ни западних ни исламских држава из читавог света. Тадашњи генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан министру иностраних послова талибана Вакилу Ахмеду Мутавакилу, предао је чак и понуду њујоршког Метрополитена да се Буде пренесу у Америку, али ништа није вредело.
- Уништавање статуа неће побољшати имиџ који талибани уживају у свету, али односи са иностранством споредни су у односу на верске интересе - једноставно је рекао министар Мутавакил одбацивши тако сваку могућност преговора.
И тако су, 12. марта 2001. године, највеће стојеће Буде на свету, величанствене статуе и део светске културне баштине, једном експлозијом заувек нестале.
Крај приче?
Археолошки остаци долине Бамијан 2003. године уписани су на листу УНЕСКО места Светске баштине у Азији и Аустралазији. Истовремено, доспеле су и на списак најугроженијих места Светске баштине и тамо се и данас налазе.
Остатке Буда и данас је могуће видети испод ниша у којима су некада стајали, а тимови међународних археолога постепено раде на њиховом разврставању и идентификацији.
До сада је било неколико најава реконструкције статуа. Већина мисли да би рестаурирање омогућило да Буде остану споменици културе, а и можда би поново подстакло туризам у региону. Ипак, има и оних који сматрају да све треба остати онако како је сада, као упозорење и споменик људском варваризму.
