Бивши званичник Пентагона: Европа није способна да се одбрани од руског напада

Брајен као пример наводи јуришно возило "каракал", које кошта око 620.000 евра по комаду, иако би се сличан ефекат могао постићи за мање од 33.000 евра тако што би се на комерцијални џип накачио митраљез или противтенковски топ, будући да "каракал" није оклопљен.

Једнако је "ужасан" пример муниције калибра 30 mm за немачко борбено возило "пума", које кошта око 1.000 евра по метку, а које се испаљује брзином до 600 метака у минути, пише Брајен и напомиње да еквивалент у америчкој муницији кошта свега 100 долара по метку. Амерички аналитичар такође додаје да немачка војска купује тактичке шлемове за 2.700 евра по комаду, док комерцијални примерци коштају између 299 и 699 долара.  

"Суштина је да компаније зарађују много новца снабдевајући европске војске или шаљући (оружје) у Украјину. Неки би могли рећи да је то чиста корупција јер су владе саучесници у овим пословима", наводи Брајен.

Са друге стране, студија немачког Кил института указује да Русија неће ускоро остати без оружја, напомиње амерички аналитичар.

"Чак и ако Немачка заиста испуни НАТО циљ издвајања 2,1 одсто БДП-а за одбрану, оно што немачка војска на крају добија је више него прескупо, а да не помињемо да много тога што заврши у Украјини и да се оно што се пошаље јако споро надокнађује - ако се уопште надокнађује - код куће", пише Брајен.

Трагично стање западне ПВО

Брајен напомиње да Немачка троши јако мало на противваздушну одбрану, иако је то "суштинска" ставка за будућност ове земље, оцењује Брајен.

Амерички стручњак напомиње да учинак НАТО ПВО у Украјини иде од "осредњег до очајног", цитирајући податке Кил института који указују да стопе пресретања за старије руске подзвучне крстареће ракете попут "калибра"износи 50 одсто, 22 одсто за модерне подзвучне крстареће ракете попут Х-69, четири одсто за модерне балистичке ракете попут "искандер-М", 0,6 одсто за суперсоничне САМ, и 0,55 одсто за надзвучне противбродске ракете Х-22.

Док Кијев тврди да је стопа пресретања хиперсоничних "кинжала" и "циркона" 25 одсто, украјински извори наводе да је за пресретање једне хиперсоничне ракете неопходно активирање свих 32 лансера у батерији "патриота", наводи Брајен.

Са друге стране, у немачким батеријама се налази по 16 лансера, а њихов укупан број у овој земљи је 72, наводи Брајен.

Поврх тога, он напомиње да је недостатак ракета за "патриоте" акутан, те да је потребно дуго времена за њихову производњу, а недостатак критичних компоненти је додатно успорава.

Како наводи амерички аналитичар, учинковитост европских система попут "ирис-т" и НАСМС у Украјини се оквирно може поредити са "патриотима".

Док Брајен сматра да системи попут "патриот" и "ирис-т" немају шансе против руских хиперсоничних ракета као што су "кинжал" и "циркон", он напомиње и да Европа има јако мало ПВО система размештених "код куће" - а Британија их практично нема уопште - и напомиње да ни САД нису много боље по том питању.

"Ситуација није ништа боља када су у питању дронови, којих и Руси и Украјинци лансирају на хиљаде. Тешко их је оборити, а систем попут руског дрона 'лансет' могу уништити модерне борбене тенкове и борбена возила пешадије", пише амерички аналитичар.

Брајен закључује да извештај из Кила поставља нову и важну перспективу у погледу безбедносне ситуације у Европи, а самим тим и САД, имајући у виду да је Вашингтон у оквиру НАТО-а обавезан да помаже у одбрани Европе.

"Уместо да стално ширимо НАТО и потпирујемо бес у Европи и Русији, време је да се повучемо и видимо да ли је кредибилна одбрана Европе могућа. Тренутно, судећи по извештају Кила, одговор је не", закључује он.