БУКТИ СУКОБ БАЈДЕНА И НЕТАНИЈАХУА: Израелски премијер игнорисао опемене америчког председника - "Нико ми неће држати придике"
Амерички председник Џо Бајден јуче је рекао да је близу томе да представи коначан предлог за договор о ослобађању талаца које Хамас држи у Гази, али да не мисли да израелски премијер Бењамин Нетањаху улаже довољно напора да осигура споразум.
Нетањаху је међутим одбацио критике, док у Израелу и даље трају антивладини протести.
Глас Америке наводи да је Бајден коментарисао ситуацију у вези с Израелом уочи састанка у Белој кући са саветницима укљученим у преговоре о споразуму о ослобађању талаца и примирју.
На питање новинара да ли планира да обема странама ове недеље представи коначан договор о таоцима, Бајден је рекао: Веома смо близу томе.
"Нада умире последња", додао је Бајден на питање да ли ће договор бити успешан. На питање да ли мисли да Нетањаху ради довољно да обезбеди споразум о таоцима: Бајден је кратко одговорио "НЕ".
Бајден је на састанку, којем је присуствовала и потпредседница Камала Харис, изразио "бес и очај" због смрти талаца, саопштено је из Беле куће. Бајден и Харис су на састанку информисани о предлогу који подржавају САД, Катар и Египат и разговарали о наредним корацима да се ослободе преостали таоци.
оментаришући Бајденову изјаву, Нетањаху је рекао да би притисак требало да се врши на Хамас, а не на Израел, нарочито након смрти талаца.
"И после овога од нас траже да покажемо да смо озбиљни? Тражи се да правимо уступке? Каква се тиме шаље порука Хамасу? Да убије више талаца", рекао је израелски премијер.
"Већ смо направили уступке. Хамас још то није урадио...Нико није више од мене решен да ослободи таоце. Али нико ми неће држати придике", нагласио је Нетањаху.
Високи званичник Хамаса Сами Абу Зухри рекао је за Ројтерс да су САД признале да Нетањаху подрива напоре да се постигне споразум. Додао је да ће на било који предлог о трајном примирју и потпуном израелском повлачењу бити позитивно одговорено.
Редак позив на генерални штрајк у Израелу у знак протеста због неуспешног враћања талаца у Гази које је убио палестински екстремистички покрет Хамас, довео је до затварања и других поремећаја широм земље у понедељак, укључујући и главни међународни аеродром.
Али позив на штрајк је игнорисан у неким областима, одражавајући дубоке политичке поделе. Десетине хиљада Израелаца изашло је на улице касно у недељу од туге и беса након што је војска пронашла тела шесторо убијених талаца у Гази.
Нетањаху је у понедељак рекао да тражи да му буде опроштено што није успео да спаси шест талаца.
"Били смо близу, али нисмо успели. Хамас ће платити тешку цену за то", поручио је израелски премијер на конференцији за новинаре. Додао је и да је таоцима пуцано у потиљак.
Породице и велики део јавности окривили су премијера Нетањахуа, рекавши да су могли бити враћени живи у договору са Хамасом да се оконча скоро 11-месечни рат. Али други подржавају Нетањахуову стратегију одржавања немилосрдног војног притиска на Хамас, чији је напад 7. октобра на Израел покренуо рат.
Кажу да ће то на крају натерати екстремисте да попусте пред израелским захтевима, потенцијално довести до успешнијег спасавања и на крају уништити групу.
Највећи израелски синдикат Хистадрут позвао је на генерални штрајк за понедељак, први од почетка рата. Његов циљ је да затвори или поремети главне секторе привреде, укључујући банкарство, здравствену заштиту и главни аеродром у земљи.
Авио-компаније на главном израелском међународном аеродрому Бен-Гурион обустављале су одлазне летове између 8.00 и 10.00 часова. Ти летови су или полазили раније или су мало каснили, а виђени су путници како стоје у реду на шалтерима за чекирање упркос ограниченом прекиду.
Долазећи летови су се током тог времена одвијали као и обично, наводи израелска управа аеродрома. Банке, неки велики тржни центри и владине канцеларије затворени су због штрајка, а јавни превоз је ограничен. Општине у централном делу Израела, укључујући Тел Авив, учествовале су у штрајку, што је довело до скраћења школских часова и отказивања јавних вртића и вртића.
Многе општине, међутим, укључујући Јерусалим, нису учествовале у штрајку. Израелски медији су известили да је држава апеловала на радни суд да откаже штрајк, рекавши да је политички мотивисан. Демонстрације у недељу изгледале су као највеће од почетка рата, а организатори процењују да се до 500.000 људи придружило националним догађајима и главном митингу одржаном у Тел Авиву.
Они захтевају да Нетањаху постигне договор о враћању преосталих око 100 талаца који су заробљени у Гази, од којих се за трећину верује да је мртва, чак и ако то значи да Хамас неће бити уништен до краја и да се војска повуче из енклаве. Многи Израелци подржавају ову позицију, али други дају приоритет уништавању екстремистичке групе у односу на слободу талаца. Нетањаху је обећао "потпуну победу" над Хамасом и криви га за неуспех преговора претходних месеци.
Израел је саопштио да је Хамас убио свих шест талаца непосредно пре него што су израелске снаге стигле у тунел у којем су држани. Тројица од њих, укључујући једног Американца израелског порекла, наводно је требало да буду ослобођени у првој фази предлога о прекиду ватре о којем се расправљало у јулу.
Израелско министарство здравља саопштило је да је обдукцијама утврђено да су таоци упуцани из непосредне близине и да су умрли у четвртак или петак. Нетањаху је окривио Хамас, рекавши да „ко год убија таоце не жели договор“. Хамас је за њихову смрт окривио Израел и Сједињене Државе, оптужујући их да одуговлаче преговоре постављајући нове захтеве, укључујући трајну израелску контролу над два стратешка коридора у Гази.
Хамас је понудио ослобађање талаца у замену за прекид рата, потпуно повлачење израелских снага и ослобађање великог броја палестинских затвореника, укључујући екстремисте високог профила. Један од шест талаца био је Американац израелског порекла Херш Голдберг-Полин (23), родом из Берклија у Калифорнији, који је у нападу изгубио део леве руке од гранате.
Хамас је у априлу објавио снимак на којем се види како је жив, што је изазвало протесте у Израелу. Био је један од најпознатијих талаца, а његови родитељи су водили кампању високог профила за ослобађање заробљеника, састали су се са председником, папом Фрањом и обраћајући се на Демократској националној конвенцији прошлог месеца. Бајден је у недељу рекао да је "разорен и огорчен". Бела кућа је саопштила да је разговарао са родитељима Голдберг-Полин и изразио саучешће.
Хамас је у октобру заробио око 250, а Израел наводи да је око 100 и даље у заробљеништву, укључујући 35 за које се сматра да су мртви.
Више од 100 је ослобођено током примирја у новембру у замену за ослобађање Палестинаца које је затворио Израел. Израелске снаге су спасиле осам. Израелске трупе грешком су убиле тројицу Израелца који су побегли из заточеништва у децембру.
Припадници Хамаса, организације коју Израел, САД, ЕУ и Велика Британија сматрају за терористичку убили су око 1.200 људи, углавном цивила, када су упали у јужни Израел 7. октобра. У израелској офанзиви одмазде у Гази убијено је преко 40.000 Палестинаца, према локалним здравственим званичницима Хамаса, који не праве разлику између цивила и бораца.