"ДАМА" КОЈА ЈЕ ДОБИЛА НОБЕЛА ЗА МИР, ПОДРЖАЛА ГЕНОЦИД: Њу је војска Мјанмара скинула са власти! (ВИДЕО)
Она је једноставно била "Дама".
Цео свет је научио њено име Аунг Сан Су Ћи, али "Дама" је била довољна за песму коју су јој посветили филм У2 и филм Луца Bessona. Икона отпора војној хунти у земљи која је била позната као Бурма, а потом Мјанмар.
ОПАСАН СПОРТ И ТО УСРЕД ХЛАДНОЋЕ: Рус поставио нови светски рекорд, овако нешто никако не покушавајте (ВИДЕО)
УВОЂЕЊЕ ВАКЦИНЕ ИДЕ ПРЕСПОРО? Немачка канцеларка брани владу од КРИТИКА - тражи СТРПЉЕЊЕ
ПРВА ДВОСТРУКА КОВИД ИНФЕКЦИЈА У СВЕТУ! Забележене две варијанте вируса ИСТОВРЕМЕНО код двоје пацијента
Крхка Азијаткиња, која живи у кућном притвору од 1988. године, није желела да напусти земљу нити да прими Нобелову награду за мир 1991. године, јер се плашила да јој полицајци не дозволе повратак кући. А она је наводно желела да остане са својим људима. Када је војска 2010. одлучила да мало попусти својој самоуправи и пусти је, и сам сам написао да је ово важан тренутак јер се отвара простор за демократске промене. И погрешио је. Као и сви остали.
Сан Су Ћи је одлучила да остане на власти по сваку цену и нигде, ни код куће ни у иностранству, није се могла чути како говори реч против војске. У интервјуу за BBC изабрала је војни панегирик за своју омиљену песму и додала да се она и војска око свега слажу. Ако је мислила да ће такав приступ бити у стању да изгради демократске стандарде, или се грдно преварила или је већ тада требало озбиљно довести у питање њену политичку зрелост.
Демократија се не може градити са војском на власти. Ако је активни генерал министар одбране, онда нешто није у реду у држави. Тада је то само маскирање демократије. Аунг Сан Су Ћи пристала је на такву улогу, улогу прерушавања.
"Војска својим деловањем жели да поново уведе диктатуру у земљи. Позивам народ да ово не прихвати, већ да свим срцем одговори и протестује против војног пуча." Ово је наводно њена изјава, непотписана. Лицемерна, јер је радила уско са истом војском и што је најважније, подржавала ју је у свим својим зверствима, укључујући најстрашније, геноцид над маслиманском мањином Рохињама. Месец дана пре посете тадашњег државног секретара Џона Керија Мјанмару, амерички амбасадор је доживео протесте јер је назвао Рохиње управо тако, Рохиње.
Су Ћи није споменула њихово име на конференцији за штампу са Керијем. Наводно је од Кери затражено да то избегне. А тада је већ почео прогон тог народа који је, уз пуну подршку будистичких свештеника, требало да буде потпуно протеран из земље. Силовања девојчица, убиства деце, спаљивање живих особа мање су од зла која су мјанмарски војници слободно нанели, тачније подстакнути су да их нанесу. Добитник Нобелове награде за мир смирено је одговорио да „они само траже од људи (у иностранству) да схвате са каквим се потешкоћама суочавају и да нам дају простора за решавање наших проблема“. И тражили су коначно решење. Више није изненађујуће што је 2019. године пред Међународним судом правде у Хагу бранила злочине своје владе.
Генерални секретар УН-а Антонио Гутереш рекао је да су догађаји "озбиљан ударац демократским реформама". Што је или дубоко неразумевање проблема или тражење израза који никога неће увредити јер би ове године требало да га поново изаберу. О каквим демократским реформама говори генерални секретар УН у земљи у којој је четвртина места резервисана за припаднике војске? А изабрани лидер брани геноцид.
Реално, само је Кина искрена, рекавши да је „примила к знању догађаје у Мјанмару и да је у процесу бољег разумевања ситуације. Надамо се да све странке у Мјанмару могу да реше своје разлике и заштите политичку и социјалну стабилност на одговарајући начин, у складу са уставом и законским оквиром “. Кина је тамо уложила много новца. И само им је стало до тога.
"Дама" је давно изгубила право на ту титулу, а сада је без моћи. Боље није заслужила. Позајмићу закључак Салила Tripathija из часописа Фореигн Полици: „Цену овог пуча неће платити војска, будистички свештеници или Сан Су Ћи, него људи у Мјанмару.
Додао бих, људе које је такође издала и лишила им наде у демократију иако су јој обезбедили премоћну победу на новембарским изборима. Али она није марила за народ, већ само да би остала на власти. Није искључено да ће ускоро потражити подршку јавности и међународне заједнице. Да би наставили са „демократским реформама“, како генерални секретар УН види ситуацију у Мјанмару.
