ДЕЧАК ОТИШАО СА ОЦЕМ НА ПЛАНИНАРЕЊЕ, ПА ОТКРИО НЕШТО ЧУДНО: "Вероватно је у питању погребни поклон" (ФОТО)

Тинејџер из Хаифе, Јаир Витесон, је недавно током планинарења са оцем на планини Кармел, на северу Израела открио занимљив артефакт.

Витесон је, захваљујући свом интересовању за фосиле и стене, открио 1.800 година стар прстен са угравираном фигуром грчке богиње Атине. Прстен, који је првобитно помислио да је зарђали шраф, касније је препознат као важан археолошки артефакт.

Док је планинарио у близини древног каменолома испод Кирбет Шалале са својим оцем, Витесон је приметио мали зелени предмет.

- На први поглед, помислио сам да је на комаду метала угравиран ратник - рекао је Јаир.

Након пажљивијег прегледа, породица је контактирала Нира Дистелфелда, инспектора у Јединици за превенцију крађе антиквитета Израелске управе за антиквитете (ИАА). Дистелфелд је брзо организовао пребацивање прстена у Одељење за националне благо, где је артефакт прегледан уз помоћ професора Шуа Амораи-Старка, стручњака за древно прстење и амајлије са Каје Академског колеџа.

- На овом прелепо очуваном прстену је приказана фигура обнаженог ратника са шлемом, који у једној руци држи штит, а у другој копље. Јаирово препознавање фигуре као ратника било је близу: вероватно је реч о богињи Минерви из римске митологије, познатој као Атина у грчкој митологији - објаснио је Дистелфелд, заједно са др Ејтаном Клаином из Јединице за превенцију пљачке антиквитета ИАА.

Интересантно је да је Атина, током римског периода у земљи Израел, била популарна богиња. Позната по својој мудрости и војној стратегији, Атина је често приказивана са ратничким атрибутима, што је било очигледно и на прстену који је Витесон пронашао.

Бронзани прстен датира из 2. или 3. века наше ере, односно из касног римског периода. Сматра се да је прстен припадао жени, вероватно становнику фарме, радници у каменолому, или можда као погребни дар. Кирбет Шалала, археолошко налазиште где је прстен пронађен, налази се на врху брда у Кармелским планинама, окружен Нахал Ореном и близу сталног извора воде Еин Алон.

Разни археолози су истраживали ово подручје, укључујући истраживача Палестине из 19. века, професора Рут Миран и експедицију Универзитета Бар-Илан коју је водио професор Шимон Дар.

Откриће 13-годишњег Витесона биће изложено овог јула у Националном кампусу за археологију Израела Џеј и Џини Шотенстеин у Јерусалиму. Посетиоци ће имати прилику да виде прстен и друге артефакте током лета кроз туре које организује ИАА. Ово откриће је још један пример како страст и знатижеља могу довести до значајних археолошких открића.

Откриће Јаира Витесона није само изванредан археолошки проналазак, већ и инспирација за младе истраживаче широм света, подсећајући нас да историја може бити откривена било где, чак и током обичне планинарске шетње.

Извор: Србија Данас/Телеграф Наука/Т.Б./М.А.