ПАКАО НА ЗЕМЉИ: Ако уђеш у ово место, не изађеш жив! Све је затровано живом, а цео свет ћути о ономе што се дешава
Док Запад напада Венецуелу, земљу која је побољшала животе многих њених грађана, занемарују се ужаси који се дешавају у Перуу и другим земљама у Латинској Америци.
Риконада, највеће насеље на свету, које се налази на преко 5 км надморске висине истовремено је град злата и концентрација беде, заједница од око 50.000 становника, од којих су многи "отровани" живом.
То је место где редовно силују велики број жена, али и деце, где су се закон и ред урушили пре доста времена, где су девојке послате на депоније како би "рециклирале" отпад, и где скоро сви мушкарци раде у животињским условима како би зарадили новац, где већина њих једноставно уништи своје здравље.
У тренутку док се у Венецуели Николас Мадуро бори против Запада који покушава да утиче на унутрашња питања у његовој земљи и да га свргне на власти, амерички новинар Андре Вилтчек посетио је овај део Перуа и у тексту за Раша тудеј објаснио политичка дешавања у Латинској Америци и њихов утицај на народ.
Демонстрације у Лондону поводом Брегзита! Стотине хиљада људи на улицама ПРОТИВ изласка Велике Британије из ЕУ! (ФОТО)
Окончана истрага о могућем мешању Русије у америчке председничке изборе 2016!
ФРАНЦУСКА ВОЈСКА НА УЛИЦАМА! Због НАСИЉА Жутих прслука имају дозволу да ОТВОРЕ ВАТРУ (ВИДЕО)
Он објашњава да је сада ситуација у Перуу, односно у Риконади, иста онаква каква је била у Венецуели и Боливији пре него што су на власт дошли Уго чавез, Ева Моралес и Николас Мадуро.
"Вашингтон жели да се у целој Латинској Америци направи ситуација каква је сада у Риконади, а до пре пет година смо мислили да је ово слика начина живота која у Латинској Америци никад не треба да се врати. Тако се дакле мислило пре него што су екстремне десничарске снаге у Вашингтону успеле да се прегрупишу и распореде старе догме Монроове доктрине назад на 'фронт' и на тај начин се изборе против независности Латинске Америке и социјализма", објашњава Вилтчек.
Он такође, објашњава да је један возач одбио да га одвезе у Риконаду јер како му је објашњено "можеш тамо да уђеш, али постоји шанса да никада не изађеш из тог места", због мафије која делује на тој територији и тиме још више погоршава живот у овом месту. Без обзира на упозорења пронашао је човека са којим је кренуо у Риконаду и описао какав је живот тамо и шта се дешава.
"Са перуанске стране, језеро је затровано живом. Иако су Риконада и рудници злата још веома далеко, река Рамис до овог дела доводи контаминирану воду из тог подручја, посебно из рударског града Ананеа и та вода се улива директно у језеро", објаснио му Фреди, рударски стручњак из тог места.
На путу ка Риконади, постоји нека врста аутопута између Пуна и Јулиаца "центара комерцијалних активности" у региону, односно огромног, запуштеног прашњавог града. Одмах после тог дела налазе се екстремно сиромашна села.
"Радио сам у Перуу за време такозваног 'Прљавог рата', који се водио између две комунистичке гериле и перуанске државе, која је службено "нестала" 1992. године. Беда Перуа се није променила - станови су и даље од земље, људи у селима немају ниједну врсту социјалне и здравствене помоћи. Преко границе, у социјалистичкој Боливији, живот на селу се драстично побољшава и стандард континуирано расте. Али не овде, не у Перуу. Људи су овде принуђени да уништавају своје здравље радећи у рудницима, не би ли пронашли злато и тиме се спасили беде", објашњава америчком новинару човек који је сада возач, а који је некада живео у беди Риконаде.
"Мене је од овог живота спасила супруга. Био сам очајан јер нисмо имали довољно новца, а у том тренутку смо добили бебу. Саопштио сам јој да идем у Риконаду у рудник како би зарадио. Ипак, она је устала против тога и рекла ми: 'Ако одеш, никада се више нећеш вратити. А ако то урадиш, више нећеш бити човек кога волим. Остани у Пуну и ради овде. И ја ћу радити. Некако ћемо успети", испричао је возач и додао:
"Риконада је смртна казна. Послушао сам супругу и остао, била је у праву. Видео сам људе који су отишли тамо да раде и вратили се потпуно уништени."
Вилтчек пределе на путу ка Риконади описује као величанствене, али прекивене смећем. Пише како је река прљава, како се ламе хране смећем, како аутомобиле перу у брзацима, како читава села изгледају напуштено, претворена у градове духова.
Демонстрације у Лондону поводом Брегзита! Стотине хиљада људи на улицама ПРОТИВ изласка Велике Британије из ЕУ! (ФОТО)
Рударски град - Ананеа и предео затрован живом
Након четири сата путовања кроз серпентине, стигао је на одредиште "још прљавије" - у рударско место Ананеа.
Разговарао је са госпођом Ирмаом, власницом локалног ресторана која живи и ради у том месту.
"Понекад, рудари из Риконаде, беже одавде. Ананео је мало испод и сигурнији. Овде имамо воду, док је у Риконади све отровано. Радници тамо 29 дана раде бесплатно, а онда једном у месецу имају дан када могу да узму из рудника оно што нађу. То је коцкање - ако им се посрећи, они се обогате за само један дан, мада се још није десило да се неко обогати јер или нађу врло мало или не нађу ништа. Чак и ако то ураде, ноћу, може им се украсти", испричала је ова мештанка.
Након кратког одмора наставља пут. Пред њим се указују огромна језера, жућкаста, смеђа, са потоцима који долазе са њихове површине. Дуга плава црева. Све је уништено и отровано.
Фреди каже да постоје неке нове технологије које се могу користити за вађење злата, али рудари овде користе живу, јер је јефтинија. Примитивни механизам је на делу, а на тај начин трује се реке.
Чувари на које су наишли су незадовољни њиховим присуством, гомила смећа и метални знак са ироничном поруком указује се пред њима: "Добродошли у Риконаду, не бацајте смеће."
"Свуда су металне колибе. Све је пљаво. Нема воде, влада несташица струје, а смеће је разбацано чак и по локалном гробљу. Кријем се када фотографишем ово место, јер постоји опасност да ме локалци нападну. Призор који фотографишем помоћу зума је заиста бизаран - двојица рудара леже, а неко баца храну у њихова уста као да су животиње.
Проституција је тотално неконтролисана. Деца раде чудне послове. Питао сам локалце да ли радници у руднику задобијају повреде и да ли убијају људе овде, а добио сам одговор: 'Наравно. То се дешава често, али сви који долазе овде знају у који ризик се упуштају. Неки добијају ужасне повреде у руднику, а неки умиру од тих повреда. Ко задобије повреду пребацује се у Ананеу како би се лечио. Уколико нема доктора у том тренутку, пуштају га да умре. Такав је живот. Неки се спасу, док други не'", пише новинар.
На питање да ли за овакав живот криве капитализам, есктремни тржишни систем који је усвојила њихова држава, мештани имају једноставан одговор: "То је живот".
"Да ли знају за Боливију и о великим променама преко границе? Да ли знају да се неких 30 километара одатле, на боливијској страни живи боље? Неки мештани знају да је у Боливији сада боље, али они ситуацију у Боливији не повезују са социјализмом или са независном политиком председника Ева Моралеса. О томе како се живи у Венецуели скоро и да не знају.
Знају само да су тешко живели раније, да су једва преживљавали и да се сада боре да преживе у Риконади. Људи су овде preokupiranni својом свакодневицом и покушајем да зараде парче хлеба, а да притом остану живи. Просто је зачуђујућа способност људских бића да преживе у готово свим условима. Овде је практично све илегално, али стотине милиона је направљено и опрано.
Људи не добијају ништа, док приватне компаније и корумпирана влада стичу милијарде. Још једном, Латинска Америка постаје све сиромашнија.
Међутим, Запад се не залаже за 'промену режима' у Перуу, или у Парагвају, или Бразилу. Овако треба да буде, јер овако воли Вашингтон."