PAKAO NA ZEMLJI: Ako uđeš u ovo mesto, ne izađeš živ! Sve je zatrovano živom, a ceo svet ćuti o onome što se dešava
Dok Zapad napada Venecuelu, zemlju koja je poboljšala živote mnogih njenih građana, zanemaruju se užasi koji se dešavaju u Peruu i drugim zemljama u Latinskoj Americi.
Rikonada, najveće naselje na svetu, koje se nalazi na preko 5 km nadmorske visine istovremeno je grad zlata i koncentracija bede, zajednica od oko 50.000 stanovnika, od kojih su mnogi "otrovani" živom.
To je mesto gde redovno siluju veliki broj žena, ali i dece, gde su se zakon i red urušili pre dosta vremena, gde su devojke poslate na deponije kako bi "reciklirale" otpad, i gde skoro svi muškarci rade u životinjskim uslovima kako bi zaradili novac, gde većina njih jednostavno uništi svoje zdravlje.
U trenutku dok se u Venecueli Nikolas Maduro bori protiv Zapada koji pokušava da utiče na unutrašnja pitanja u njegovoj zemlji i da ga svrgne na vlasti, američki novinar Andre Viltček posetio je ovaj deo Perua i u tekstu za Raša tudej objasnio politička dešavanja u Latinskoj Americi i njihov uticaj na narod.
Demonstracije u Londonu povodom Bregzita! Stotine hiljada ljudi na ulicama PROTIV izlaska Velike Britanije iz EU! (FOTO)
Okončana istraga o mogućem mešanju Rusije u američke predsedničke izbore 2016!
FRANCUSKA VOJSKA NA ULICAMA! Zbog NASILJA Žutih prsluka imaju dozvolu da OTVORE VATRU (VIDEO)
On objašnjava da je sada situacija u Peruu, odnosno u Rikonadi, ista onakva kakva je bila u Venecueli i Boliviji pre nego što su na vlast došli Ugo čavez, Eva Morales i Nikolas Maduro.
"Vašington želi da se u celoj Latinskoj Americi napravi situacija kakva je sada u Rikonadi, a do pre pet godina smo mislili da je ovo slika načina života koja u Latinskoj Americi nikad ne treba da se vrati. Tako se dakle mislilo pre nego što su ekstremne desničarske snage u Vašingtonu uspele da se pregrupišu i rasporede stare dogme Monroove doktrine nazad na 'front' i na taj način se izbore protiv nezavisnosti Latinske Amerike i socijalizma", objašnjava Viltček.
On takođe, objašnjava da je jedan vozač odbio da ga odveze u Rikonadu jer kako mu je objašnjeno "možeš tamo da uđeš, ali postoji šansa da nikada ne izađeš iz tog mesta", zbog mafije koja deluje na toj teritoriji i time još više pogoršava život u ovom mestu. Bez obzira na upozorenja pronašao je čoveka sa kojim je krenuo u Rikonadu i opisao kakav je život tamo i šta se dešava.
"Sa peruanske strane, jezero je zatrovano živom. Iako su Rikonada i rudnici zlata još veoma daleko, reka Ramis do ovog dela dovodi kontaminiranu vodu iz tog područja, posebno iz rudarskog grada Ananea i ta voda se uliva direktno u jezero", objasnio mu Fredi, rudarski stručnjak iz tog mesta.
Na putu ka Rikonadi, postoji neka vrsta autoputa između Puna i Juliaca "centara komercijalnih aktivnosti" u regionu, odnosno ogromnog, zapuštenog prašnjavog grada. Odmah posle tog dela nalaze se ekstremno siromašna sela.
"Radio sam u Peruu za vreme takozvanog 'Prljavog rata', koji se vodio između dve komunističke gerile i peruanske države, koja je službeno "nestala" 1992. godine. Beda Perua se nije promenila - stanovi su i dalje od zemlje, ljudi u selima nemaju nijednu vrstu socijalne i zdravstvene pomoći. Preko granice, u socijalističkoj Boliviji, život na selu se drastično poboljšava i standard kontinuirano raste. Ali ne ovde, ne u Peruu. Ljudi su ovde prinuđeni da uništavaju svoje zdravlje radeći u rudnicima, ne bi li pronašli zlato i time se spasili bede", objašnjava američkom novinaru čovek koji je sada vozač, a koji je nekada živeo u bedi Rikonade.
"Mene je od ovog života spasila supruga. Bio sam očajan jer nismo imali dovoljno novca, a u tom trenutku smo dobili bebu. Saopštio sam joj da idem u Rikonadu u rudnik kako bi zaradio. Ipak, ona je ustala protiv toga i rekla mi: 'Ako odeš, nikada se više nećeš vratiti. A ako to uradiš, više nećeš biti čovek koga volim. Ostani u Punu i radi ovde. I ja ću raditi. Nekako ćemo uspeti", ispričao je vozač i dodao:
"Rikonada je smrtna kazna. Poslušao sam suprugu i ostao, bila je u pravu. Video sam ljude koji su otišli tamo da rade i vratili se potpuno uništeni."
Viltček predele na putu ka Rikonadi opisuje kao veličanstvene, ali prekivene smećem. Piše kako je reka prljava, kako se lame hrane smećem, kako automobile peru u brzacima, kako čitava sela izgledaju napušteno, pretvorena u gradove duhova.
Demonstracije u Londonu povodom Bregzita! Stotine hiljada ljudi na ulicama PROTIV izlaska Velike Britanije iz EU! (FOTO)
Rudarski grad - Ananea i predeo zatrovan živom
Nakon četiri sata putovanja kroz serpentine, stigao je na odredište "još prljavije" - u rudarsko mesto Ananea.
Razgovarao je sa gospođom Irmaom, vlasnicom lokalnog restorana koja živi i radi u tom mestu.
"Ponekad, rudari iz Rikonade, beže odavde. Ananeo je malo ispod i sigurniji. Ovde imamo vodu, dok je u Rikonadi sve otrovano. Radnici tamo 29 dana rade besplatno, a onda jednom u mesecu imaju dan kada mogu da uzmu iz rudnika ono što nađu. To je kockanje - ako im se posreći, oni se obogate za samo jedan dan, mada se još nije desilo da se neko obogati jer ili nađu vrlo malo ili ne nađu ništa. Čak i ako to urade, noću, može im se ukrasti", ispričala je ova meštanka.
Nakon kratkog odmora nastavlja put. Pred njim se ukazuju ogromna jezera, žućkasta, smeđa, sa potocima koji dolaze sa njihove površine. Duga plava creva. Sve je uništeno i otrovano.
Fredi kaže da postoje neke nove tehnologije koje se mogu koristiti za vađenje zlata, ali rudari ovde koriste živu, jer je jeftinija. Primitivni mehanizam je na delu, a na taj način truje se reke.
Čuvari na koje su naišli su nezadovoljni njihovim prisustvom, gomila smeća i metalni znak sa ironičnom porukom ukazuje se pred njima: "Dobrodošli u Rikonadu, ne bacajte smeće."
"Svuda su metalne kolibe. Sve je pljavo. Nema vode, vlada nestašica struje, a smeće je razbacano čak i po lokalnom groblju. Krijem se kada fotografišem ovo mesto, jer postoji opasnost da me lokalci napadnu. Prizor koji fotografišem pomoću zuma je zaista bizaran - dvojica rudara leže, a neko baca hranu u njihova usta kao da su životinje.
Prostitucija je totalno nekontrolisana. Deca rade čudne poslove. Pitao sam lokalce da li radnici u rudniku zadobijaju povrede i da li ubijaju ljude ovde, a dobio sam odgovor: 'Naravno. To se dešava često, ali svi koji dolaze ovde znaju u koji rizik se upuštaju. Neki dobijaju užasne povrede u rudniku, a neki umiru od tih povreda. Ko zadobije povredu prebacuje se u Ananeu kako bi se lečio. Ukoliko nema doktora u tom trenutku, puštaju ga da umre. Takav je život. Neki se spasu, dok drugi ne'", piše novinar.
Na pitanje da li za ovakav život krive kapitalizam, esktremni tržišni sistem koji je usvojila njihova država, meštani imaju jednostavan odgovor: "To je život".
"Da li znaju za Boliviju i o velikim promenama preko granice? Da li znaju da se nekih 30 kilometara odatle, na bolivijskoj strani živi bolje? Neki meštani znaju da je u Boliviji sada bolje, ali oni situaciju u Boliviji ne povezuju sa socijalizmom ili sa nezavisnom politikom predsednika Eva Moralesa. O tome kako se živi u Venecueli skoro i da ne znaju.
Znaju samo da su teško živeli ranije, da su jedva preživljavali i da se sada bore da prežive u Rikonadi. Ljudi su ovde preokupiranni svojom svakodnevicom i pokušajem da zarade parče hleba, a da pritom ostanu živi. Prosto je začuđujuća sposobnost ljudskih bića da prežive u gotovo svim uslovima. Ovde je praktično sve ilegalno, ali stotine miliona je napravljeno i oprano.
Ljudi ne dobijaju ništa, dok privatne kompanije i korumpirana vlada stiču milijarde. Još jednom, Latinska Amerika postaje sve siromašnija.
Međutim, Zapad se ne zalaže za 'promenu režima' u Peruu, ili u Paragvaju, ili Brazilu. Ovako treba da bude, jer ovako voli Vašington."