Доналд Трамп се враћа на амерички експанзионизам: Ово је крај глобалистичког лудила у Вашингтону (ФОТО)

Публициста Игор Ивановић Трампове изјаве о жељи да купи Гренланд, преузме Панамски канал а Канаду прогласи 51. америчком државом посматра као повратак изворној америчкој политици која је експанзионистичка, али не и глобалистичка. 

По мишљењу нашег саговорника, ово је само покушај да се крајње неконвенционалним и политички неуобичајеним путем поврати велики значај Америке, али и констатује актуелно стање.

Глобалистички принцип је био да је интерес Америке ипак мањи од интереса дубоке државе, односно секте богаташа, а ово је чист повратак изворно америчким интересима. Сасвим је друго питање да ли је то паметан потез, али барем је реалистичан и знате на шта можете да рачунате, оцењује Ивановић за Спутњик.

Гренланд је територија првенствено везана за будућу борбу за Арктик која ће, објашњава Ивановић, бити врло битна. Он тврди да се, међутим, са таквом Америком, која отворено показује своје претензије може договарати јер то би значило враћање старој, конвенционалној и реалистичној политици каква се раније водила.

Једнострана Монроова доктрина

У саопштењу којем је именовао новог америчког амбасадора у Данској, Доналд Трамп је написао и да „у сврху националне безбедности и слободе широм света, Сједињене Америчке Државе сматрају да су власништво и контрола Гренланда апсолутна потреба“. Он је још 2019. године износио сличне предлоге који су наилазили на оштре коментаре, међутим, Трамп није први амерички председник који је предложио куповину Гренланда. Идеја је први пут покренута 1860-их под председником Ендрјуом Џонсоном, а Хари Труман је 1946. године понудио Данској 100 милиона долара за овутериторију. Труман је разматрао и могућност замене дела Аљаске за стратешке делове Гренланда, наводи агенција АП.

Трамп је током викенда такође сугерисао да би САД поново могле да преузму контролу и над Панамским каналом, како би се „ублажили растући трошкови његовог коришћења“. Водени пут који повезује Атлантски и Тихи океан Сједињене Државе су изградиле почетком двадесетог века, али су се одрекле контроле у корист Панаме 31. децембра 1999. према споразуму који је још 1977. потписао тадашњи амерички председник Џими Картер.

"Ако се не поштују принципи, и морални и правни, овог великодушног геста давања, онда ћемо захтевати да се Панамски канал врати Сједињеним Америчким Државама, у потпуности, брзо и без питања", изјавио је Трамп.

Поред Панаме и Гренланда, Трамп је такође предлагао да Канада постане 51. америчка држава, у којој би актуелни канадски премијер Џастин Трудо постао гувернер. САД субвенционишу Канаду у износу од 100.000.000 долара годишње и Трамп је тражио објашњење таквог стања, додавши да би Америка на тај начин уштедела велику количину новца на порезима и војној заштити.

Три основна начела Монроове доктрине су забрана даље колонизације Америке од стране европских држава, забрана мешања европских држава у унутрашње ствари америчких држава и изјава да САД неће интервенисати и мешати се у европске послове или спорове.

Овакве иницијативе савршено се уклапају у тзв. Монроову доктрину, названу по америчком председнику Џејмсу Монроу који се 1823. године побунио против интервенције европских држава на америчком континенту. У доктрини је речено да ће се даљи напори европских држава да преузму контролу над било којом независном државом у Северној или Јужној Америци сматрати „манифестацијом непријатељског расположења према Сједињеним Државама”, али и да САД неће интервенисати и мешати се у европске послове или спорове.

Испипавање терена

Ове изјаве у шаљивом тону прокоментарисао је и Трампов син, Ерик Трамп.

Начин на који се Трамп, често шаљиво и незванично, односи према овим идејама, каже Ивановић, представља одређену врсту опипавања терена за рушење светског поретка који постоји и за који се сам тај западни свет залагао. Трамп, за почетак, само тражи да се јавно проговори о реалном стању, нарочито у вези са Канадом.

Канада јесте америчка колонија и јесте држава експеримент преко којег ЦИА спроводи најмрачније експерименте. То смо видели код канадске новинарке Наоми Клајн, али и у другој литератури. Ништа ту није необично.

Трамп није први амерички председник који је предложио куповину Гренланда. Идеја је први пут покренута 1860-их под председником Ендрјуом Џонсоном, а Хари Труман је 1946. године понудио Данској 100 милиона долара за ову територију. Труман је разматрао и могућност замене дела Аљаске за стратешке делове Гренланда.

Ивановић подсећа на књигу Роберта Кејгана „О рају и моћи“ где се констатује лицемерје Канаде и Западне Европе које Сједињеним Државама деле лекције из социјалне правде, док их истим тим оружјем Америка штити и гарантује безбедност. Све је то, каже наш саговорник, трговачка политика где уколико нешто не финансирате, а користите његове услуге, морате да уступите део свог дуга.

Гренланд је аљкавошћу и неопрезношћу припао Данској. Данска изворно није имала везе са тиме. Запад покушава да нас убеди да су руска богатства свачија богатства и то је њихова званична доктрина, а не колоквијални израз. Што онда и Гренланд не би као такав био свачије богатство, а не само данско?

Ивановић закључује да ће, кад се подвуче црта, оваква Трампова експанзионистичка настојања без дилеме изазвати различите потресе и дестабилизоваће западни свет, али да је, на крају све то део политике.