ДРАМАТИЧНО СТАЊЕ НА ГРЕНЛАНДУ И АНТАРКТИКУ: Лед се отапа неочекивано брзо!
Ако се осврнемо на последње три деценије, видимо колико је тренутно стање алармантно
Ледени покривач Гренланда и Антарктика данас губи своју масу шест пута брже него деведесетих година 20. века захваљујући глобалном загревању.
Научници су детаљно проучили податке које су сателити сакупили о оба пола и недвосмислено закључили да је на снази све веће убрзање топљења леда.
СЛЕДИ ИМ ПАКАО: Амерички лекари шокирали свет - од 70 до 150 милиона Американаца ће бити ЗАРАЖЕНО КОРОНОМ! (ВИДЕО)
НАЈГОРЕ ЈЕ ИЗА ЊИХ: Прошао врхунац епидемије корона вируса у Кини, власти ублажавају мере (ВИДЕО)
АЛЕКСАНДРА ЈЕ ОТИШЛА НА РЕНДГЕН, а лекар јој је саопштио добре вести: Када је дошла кући на снимку је УГЛЕДАЛА ШОКАНТАН ОБРИС!
Гренланд и Антарктик изгубили су 6,4 билиона тона леда од 1992. до 2017. године, што је било довољно да се ниво мора подигне за 17,8 милиметара.
- Деведесетих је допринос у порасту нивоа мора од отапања леда са полова био 5 одсто, док је данас за трећину подизања нивоа мора одговорно отапање. Ово је веома важан податак за будућност, јер указује на могуће поплаве у приобаљу и ерозију обала – каже професор Ендрју Шепард са Универзитета у Лидсу, који је и коаутор пројекта "Ице Схеет Mass Баланце Интерцомпарисон Exercise", или скраћено "Имбие", који се бави проценом колико отопљени лед на половима доприноси порасту нивоа мора.
У овом пројекту учествује тим стручњака који се баве мерењима промена на половима које су снимили свемирски сателити у последње три деценије. Они су сада користили најновија открића како би донели закључке о тренутном тренду на половима.
Лед се отапа најбржом очекиваном брзином, па се процена о томе колико ће ниво мора порасти до 2100. године повећала – 2014. процењено је да ће то бити 53 центиметра, а "Имбие" је на то, после најновијих података, додао још 17 центиметара.
- Ако се ово испостави као тачно, 400 милиона људи биће угрожено у обалским поплавама до 2100. године. То значи да су рокови за одбрану краћи. Какав год план био израђен за одбрану приморског града или приобаља, намераване мере треба да буду спроведене раније него што се мислило – закључује Шепард.
Гренланд и Антарктик реагују на климатске промене на мало другачији начин. Ледене површине на јужном полу топе се због топлије воде океана, а на северном полу је слично, али топљењу допирноси и виша ваздушна температура.
Од поменутих 17,8 милиметара, колико је ниво мора порастао у периоду од 25 година, 10,6 милиметара (60%) је допринео Гренланд, а 7,2 милиметара (40%) Антарктик. То значи да су они заједно губили 81 милијарду тона леда годишње деведесетих година 20. века. До 2010. године тај број је порастао на 475 милијарди тона годишње.
Професор Шепард упозорава да ће будуће процене ризика бити несигурније због тога што ће сателити посвећени праћењу стања на половима ускоро престати да раде, а тренутно нема јасног плана о њиховој замени. „CryoSat-2“ Европске свемирске агенције и „ИцеСат-2“ Америчке свемирске агенције прате стање на половима више од осталих сателита, јер орбитирају у близини северног и јужног пола, а конкретни планови о њиховој замени још нису формирани.