ДРЖАВА, ТО САМ ЈА: Шта нам доноси почетак нове ере Ердогана Величанственог?
Ердоган исписује нову историју турске државе
Турска је у недељу направила велики заокрет у својој модерној политичкој историји. Док је цео хрићански свет прослављао васкрсење Господа Исуса Христа, Турци су славили другачију врсту "божанстава" и то у виду председника Реџепа Тајипа Ердогана који успео у намери да се нематне као врховни господар државе.
- Референдум о уставним реформама ће бити ново рођење. То ће донети резултате који ће осрамотити оне који не верују у нас и нама - поручио је "свезнајући" и "свевишњи" Ердоган непоредно пре почетка гласања на којем су турски грађани одлучивали о томе да ли председник треба да добије знатно већа уставна овлашћења.
Турска, од КЕМАЛИЗМА до НЕООСМАНИЗМА: Сличности и разлике између Ататурка и Ердогана (ФОТО)
Са 51,3 одсто гласача на његовој страни, Ердоган је добио право да издаје уредбе, проглашава ванредно стање, именује министре и највише државне званичнике и распусти парламент. А бонус свега је и то што сада и легално може да остане на власти до 2029. године.
Турски грађани су "донели историјску одлуку", поручио је након објаве резултата референдума сам Ердоган и додао је да сви треба да је поштују, а посебно турски савезници.
ЕРДОГАН СИЛНИ: Какав утицај ће резултати референдума имати на турску СПОЉНУ ПОЛИТИКУ?
Са једне стране, противници турског председника страхују да ће ова промена довести до његове веће ауторитарне владавине. У преводу, Ердоган је за само 95 године турске републике успео да врати земљу у доба Османског царства, а себе учини (без претеривања) првим султаном после Мехмеда ВИ.
Турска је република од 1922. године када је Кемал Ататурк, отац модерне турске државе, збацио горе поменутог Мехмеда због кастастрофалне политике земље на почетку 20 века. Но, пут којим је кренула данашња турска држава далеко је од идеала који је заговарао Ататурк и представља радикалан заокрет. Било потребно мање од 100 година да се Турска, од некада успешног примера секуларне исламске државе, врати на своје исламистичке корене.
Са друге стране, тесан резултат указује на дубоке поделе у турском друштву поготово кад се узме у обзир да је опција "против" победила у три највећа града, међу којима је и престоница Анкара. Критичари страхују да је исход гласања "корак ка владавини само једног човека у земљи која је чланица НАТО-а и кандидат за ЕУ".
ТУРСКА ВИШЕ НЕ МОЖЕ ПОСТАТИ ЧЛАНИЦА ЕУ: Курц се нада промени свести оних који су желели Турску у ЕУ
После референдума Турска се лако може наћи на прагу грађанског рата, а за мегаломанију "Султана" као да нема сигурносног вентила, нарочито после неуспелог покушаја државног удара. Оптимисти се надају да Ердоганова тек маргинална превага на референдуму може утицати да он буде умерен и разуман, али недавна збивања би требало да су уверила све да га сваки неповољан догађај гура у све ауторитарнију владавину, а да не помињемо и тешку параноју.
Или сте с нама или сте против нас
Ердоган је пре три године преузео дужност председника, чија су овлашћења по постојећем уставу углавном церемонијална. Пре тога је више од деценије служио премијер. Упркос ограничењима, користио је своја овлашћења до крајњих граница и наставио да доминира политичком сценом због своје популарности и харизматичне личности.
Критичари га често оптужују да земљом управља ауторитарно, посебно након масовних хапшења и отпуштања на десетине хиљада судија, полицајаца, официра војске и новинара због неуспелог покушаја пуча у јулу 2016. године.
Може се рећи да је, преживевши свргавање с власти, Ердоган приступио циљу претварање турске из премијерске у председничку државу с посебном енергијом. За потребе кампање изабрао је више пута искушану тактику "ударања по непријатељу", а за ту улогу изабрао је Еуропску унију коју оптужује да покушава да "обузда турски успон", а претходно добре односе са земљама попут Немачке и Холандије потпуно је уназадио упоређујући их с нацистима.
Опозиција у Турској тврди да је референдум ПОКРАДЕН, протести у Истанбулу! (ФОТО)
Запретио је и да ће вратити смртну казну, што је супротно европским вредностима и значило би тренутни прекид преговора. Није тајна да Турска већ дуже од пола века жарко жели да постане чланица ЕУ. Међутим, поред силних препрека и несугласица које већ постоје, јасно је да би проширење Ердоганових овлашћења била црвена линија после чијег преласка нема повратка назад.
Чини се ипак су европски и амерички званичници хтели његову победу, не зато што им је симпатичан или што се с њим лако споразумевају, него јер страхују од дестабилизације Турске! Међутим то ће, како све указује, бити главни сценарио наредних година.
Ово је, иначе, дванаеста победа Ердогана и његових присталица у разним изјашњавањима бирача откад су пре 15 година дошли на власт. Турски председник је од тада, наиме, учествовао на чак 11 избора - пет парламентарних, два референдума, три пута на локалним изборима, и једном на председничким, и на свима је победио.