Turska, od KEMALIZMA do NEOOSMANIZMA: Sličnosti i razlike između Ataturka i Erdogana (FOTO)

Poslednjih godina nam je svima jasno u kom pravcu ide nekada sekularna kemalistička Turska, zemlja koja je u poslednjih nekoliko godina Erdoganove vladavine itekako izgubila kompas i pravac kretanja kojim je plovila od osnivanja 1923. godine.

ŽENA KOJE SE ERDOGAN PLAŠI: Turska ČELIČNA LEJDI drži ključeve predsednikovih AMBICIJA! (FOTO)

TURSKA: Sprečeni veliki napadi islamske države pred referendum

Mnogi su u to vreme dvadesetih i tridesetih godina od Turske želeli da vide jednu novu snagu  i silu koja će definitivno raskrtiti sa demonima prošlosti i sultanističkim načelima vladavine.

Međutim, da li je Turska sekularna i kemalistička uspela da se razračuna sa radikalnim elementima iz prošlosti? Odgovor nam se nameće u vidu referenduma na kome će građani odlučivati da li su i dalje za očuvanje vrednosti nekadašnje Kemalove i prosperitetne Turske ili će zemlju vratiti stotinama godina unazad dozvolivši da se uspostavi diktatura jednog čoveka neoosmaniste. Turski birači će danas glasati na referendumu o tome da li žele da promene sistem vlasti i da umesto parlamentarnog prihvate snažan predsednički sistem koji bi Erdoganu praktično dao mnogo veće ovlasti nego što ih ima sada, a to bi zaista značilo put u diktaturu i vladavinu jedne osobe koja bi se pitala oko svega i svačega.

Putin i Erdogan telefonirali o Siriji: Podržavamo NEPRISTRASNU ISTRAGU o hemijskom napadu!

U Turskoj se danas na svakom koraku mogu videti turske zastave. Na nekima od njih polumesec sa zvezdom, na drugim isto to, ali sa umetnutim likom „oca Turaka“ – Mustafe Kemala. Deluje poprilično konfuzno, zar ne?! Zemlja koja naginje islamističkom konzervativizmu, a na ulicama i dalje Kemal Ataturk!

No, da li postoje značajno velike razlike između prvog i poslednjeg turskog predsednika, prvi koji je bio reformator u pravcu modernizacije i emancipacije i otvaranja zemlje prema svetu i drugi koji po svemu sudeći naginje konzervativnom i pro-islamskom političkom stavu.

SVE U ISTI KOŠ: Turska policija hapsi i Kurde i džihadiste IS!

Razlike su svakako ogromne. Svako od nas bi rekao da je Kemal stvorio modernu i „civilizovanu“ Tursku, a da Erdogan od nje pravi ili bolje rečeno obnavlja Osmansko carstvo, pa se čak poistovećuje sa sultanima u govorima na kojima pita stotine hiljada svojih pristalica: „Da li želite jaku i veliku Tursku?“, a oni svi razulareni izgovaraju „Evet“ (Da). Od reči „veliku“ , hrišćane na Balkanu posebno podilaze žmarci, a verovatno i one ljude u Siriji koji su već iskusili njegova obećanja.

Ako danas nekog Grka pitamo koja je razlika između Ataturka i Erdogana, on bi verovatno odgovorio „mrtva trka“. Zašto? Istorija nam daje odgovor. Pod Kemalovim vođstvom u napadu turskih nacionalista proteran je i pobijen veliki broj Grka u Maloj Aziji, stoga ga nijedan Grk neće sigurno hvaliti. Šta onda mogu očekivati od Erdogana, koji pored toga što je nacionalista, kako Kurdima uporno objašnjava,  je i jedna autoritarna ličnost nadojena islamskim konzervativizmom i radikalnim idejama?

Irački Kurdi zahtevaju REFERENDUM, Bliski istok pred NOVOM katastrofom?

Ipak, ako izuzmemo ovu sličnost, sve ostalo između dvojice predsednika moderne Turske je sušta suprotnost. Ataturk i njegovi naslednici, sve do Kenana Evrena (sedmog po redu predsednika zemlje koji je počeo da ukida jedno za drugim što je Ataturk izgradio), bili su okrenuti sekularizmu, a već od Evrena pa do danas Turska je sve dublje i dublje klizila ka neoosmanizmu i pravi primeri su bivši i sadašnji predsednik Turske Abdulah Gul i Redžep Tajip Erdogan.

Hoće li Rusija pustiti Siriju niz vodu ili će je do kraja SNAŽNO braniti?!

Šta je svet video od Mustafe Kemala? Video je jednu prosperitetnu i ekonomski naprednu i modernizovanu zemlju, okrenutu sebi i svom privrednom jačanju. Šta svet danas vidi u Erdoganu? Čoveka apsolutistu, izraženog temperamenta koji sebe poistovećuje sa osmanskim sultanima, koji je u više navrata u svojim govorima Turskoj davao epitet „velika“, dok je redom pozdravljao „velike turske gradove“: Istanbul, Ankaru, Sarajevo, Banjaluku....! Kada bi dobio još veće ovlasti od ovih koje trenutno ima, plus sigurnu potporu SAD, ne bi se libio da povrati sve ono što je nekada bilo osmansko. Uostalom, šta radi u Siriji turska vojska koju je tamo poslao i zašto na tlu njemu susedne i komšijske države gradi vojne baze? Da ne pričamo o komentarima adresiranim na Atinu povodom statusa grčkih ostrva u Egejskom moru!

PUTIN i TRAMP spremaju armije za TREĆI SVETSKI RAT! Bliski istok samo što ne EKSPLODIRA!

Ipak, o obojici turskih predsednika ili vođa, kako god ih nazvali, najbolje govore njihove biografije koje ukazuju kako na očigledne razlike u ideološkom pogledu, tako i na sličnosti u rešavanju realnih problema koji su mučili turski narod.

Mustafa Kemal paša - Ataturk (otac Turaka)

Mustafa Kemal paša, od milja među Turcima poznatiji i kao „Ataturk“ (Otac Turaka), vezuje se za sve što se može danas nazvati modernim i naprednim u Turskoj. Sve što je on stvorio, deo je tendencija u cilju ostvarenja moderne i sekularne turske države, koja će se zauvek osloboditi zaostalih tekovina osmanske ere. Reč je o osnivaču moderne Turske.

Rođen u Solunu, u Grčkoj koja je bila pod kontrolom Turaka, i sa očeve strane posvećen vojnoj službi, Kemal je bio jedan od najboljih diplomaca na vojnoj akademiji. Kao mladi oficir on je žestoko kritikovao vladu Osmanskog carstva, a onda je pristupio Turskom nacionalnom komitetu jedinstva i napretka. Ipak, tokom Prvog svetskog rata ratovao je za vladu, pobedivši Saveznike na Galipolju. Konačna saveznička pobeda dovela je britanske, francuske i italijanske trupe u Anadoliju.

Ovi Turci su rekli JASNO i GLASNO "NE" Erdoganovoj DIKTATURI! (VIDEO)

Rat sa Grčkom

Grčka i Jermenija, koje su turskim porazom dobile nove teritorije, suprotstavile su se turskim nacionalistima. Posebno su 1920. vođene žestoke borbe s Grčkom. Rat je završen 9. septembra 1922. zauzimanjem Smirne (danas Izmir) koja je tada većinski bila naseljena Grcima, posle čega je celokupno grčko stanovništvo Smirne bilo pobijeno. Turska pobeda rezultovala je maloazijskom katastrofom, u kojoj su mnogi Grci i Turci ostali bez svojih domova. Nakon pobede Turaka, 24. jula 1923., sporazumom iz Lozane, promenjen je prethodni sporazum iz Sevra. Ovim ugovorom uspostavljene su današnje granice Turske. U isto vreme izvršena je i razmena stanovništva sa Grčkom.

Nakon što su sve strane snage napustile Anadoliju, Mustafa Kemal je 29. oktobra 1923. proglasio republiku. Za vreme svoga mandata Mustafa Kemal je pokrenuo niz političkih i društvenih reformi širom zemlje, koje su pretvorili Tursku u modernu, sekularnu i evropski orijentisanu državu. Smernice njegove politike danas se nazivaju „kemalizmom“.

ISTORIJSKI REFERENDUM: Turska postaje SULTANAT, Erdogan "izabrani SULTAN"?

Kemalove reforme i vesternizacija Turske

Između ostalog 1922. ukinut je sultanat, a 3. marta 1924. i kalifat. Iste godine ukinut je šerijatski zakon, a 1925. sprovedena je odevna reforma kojom je zabranjen fes (tradicionalna turska muška kapa) i veo za žene, a uvedeno je zajedničko obrazovanje za oba pola. Godine 1926. islamski kalendar zamenjen je gregorijanskim, a uveden je i metrički sistem.

ŠTA BI REKAO ATATURK? Erdogan hoće da vlada do 2029. godine!

Mustafa Kemal je, došavši na vlast, svom snagom sprovodio politiku vesternizacije zemlje, potiskujući religiju, uvodeći zapadnu modu, emancipujući žene, namećući prezimena, reformišući pravni sistem i zamenjujući arapsko pismo latiničnim. Idućih godina celi pravosudni sistem je promenjen po uzoru na evropske zemlje.

Uvedena je monogamija, a 1928. je sprovedena sekularizacija. Ovim reformama je 1930. uvedeno pravo glasa ženama, a od 1934. daje im se i pravo učestvovanja na izborima. Sprovedena je i reforma imena građana u kojoj su svima dodeljena prezimena. Turski parlament je Mustafi Kemalu dodelio prezime „Ataturk“ (otac Turaka) koje je proglašeno posebnim prezimenom koje je nosio samo on. Manji broj Ataturkovih reformi je nakon njegove smrti ukinut, kao npr. reforma kojom je u džamijama umesto na arapskom molitva uvedena na turskom.

KRVAVI NAPAD U TURSKOJ: U eksplozijama kod stadiona Bešiktaš 13 mrtvih (VIDEO/FOTO)

Ataturkova smrt

Tokom 1937. pojavili su se prvi znaci pogoršavanja Ataturkovog zdravlja. Početkom 1938. ozbiljno se razboleo i otišao je u Istanbul radi lečenja. Dijagnostikovana mu je ciroza jetre, pa ipak, trudio se da nastavi sa svojim svakodnevnim obavezama. Umro je 10. novembra 1938. u palati Dolmabahče, u Istanbulu, gde je i proveo poslednje dane života. U njegovu čast svi satovi u palati su zaustavljeni i pokazuju 9:05 časova ujutru, vreme kada je on preminuo. Nakon Ataturkove smrti 1938., predsednik Turske je postao njegov bliski saradnik Ismet Ineni. Ineni je nastavio modernizaciju Turske, a na spoljnopolitičkom planu pokušao je održati neutralnost. Godine 1939. Turskoj je pripojena Republika Hataj koja je postala turski vilajet.

ERDOGAN TRAŽI GRČKA OSTRVA! Želi da "vrati" Turskoj ono što joj je "oduzeto"!

Redžep Tajip Erdogan

Redžep Tajip Erdogan jeste dvanaesti po redu predsednik Republike Turske od 2014.godine. Od 2003. do 2014. bio je premijer zemlje. No, pre obavljanja ovih najviših funkcija u zemlji on je bio na dužnosti gradonačelnika Istanbula od 1994. do 1998. godine.

Reč je o veoma interesantnoj ličnosti zanimljive biografije. Naime, Erdogan je maturirao u islamskoj srednjoj školi Imama Hatipa, a nakon toga studirao na Fauktetu ekonomije i poslovnih nauka na Univerzitetu u Marmari, gde je diplomirao 1981. godine. Između 1969. i 1982. godine Erdogan je aktivno trenirao fudbal.

KAKO JE ERDOGAN NADIGRAO NEPRIJATELJE: Pučisti su u startu bili osuđeni na neuspeh

Na mesto gradonačelnika Istanbula dolazi 27. marta 1994. godine, ali je sa te pozicije skinut i osuđen na desetomesečnu zatvorsku kaznu zbog recitovanja jedne zabranjene pesme tokom javnog obraćanja u vilajetu Sirt 1997. Nakon manje od mesec dana provedenih u zatvoru, Erdogan je 2001. osnovao Stranku pravde i razvoja da bi nakon godinu dana postojanja, AKP postao najpopularniji politički pokret u Turskoj.

Na opštim izborima 2002., AKP je dobio 34% glasova i skoro dve trećine poslanika u Skupštini, na osnovi čega je obrazovana prva jednostranačka vlada od 1987. Četrdeset pet godina nakon potpisivanja Pristupnog sporazuma s Evropskom unijom, pregovori oko turskog ulaska u EU počeli su za vreme Erdoganovog mandata. Uporedo s tim, odnosi civilnih i vojnih vlasti su se kretali ka normalizaciji, pri čemu je uticaj vojske umanjen.

TEORIJA O KOJOJ SE ĆUTI: Šta ako je ceo "vojni puč" izveo Erdogan lično?

Kamatne stope su smanjene, a dohodak po stanovniku je porastao. Erdoganova spoljna politika je ipak počivala na neoosmanizmu, prema kom Turska treba zadržati ili ojačati svoju prisutnost u zemljama bivšeg Osmanskog Carstva. Za vreme njegovog mandata, Turska je učvrstila svoj položaj regionalne sile s globalnim ambicijama. AKP je dobio izbore 2007., čime je prvi put nakon 52 godine stranka na vlasti dobila više glasova za drugi mandat.

Na opštim izborima 2011., AKP je ponovo izabran na treći mandat, a Erdogan je ostao predsednik vlade. S prelaskom iz 2013. na 2014. odvijali su se veliki protesti Erdoganovih protivnika zbog jačanja autoritativnosti njegove vlade, kao i protiv njegove politike. Početni protesti su započeli kao odbrana gradskog parka, pa su se nakon žestoke reakcije policije u kojoj su spaljeni šatori demonstranata, protesti proširili širom Turske.

SRBIN BIO ZAROBLJEN NA AERODROMU U TURSKOJ! Ljudi su se krili po ćoškovima, niko nije znao o čemu se radi!

Nakon što su počele demonstracije, policija je nastavila s upotrebom suzavaca i vodenih topova kako bi nadzirala i razbila demonstracije. Turske vlasti su potom po Erdoganovom naređenju blokirale Twitter, nakon što su njegovi korisnici oštro kritikovali Erdogana zbog njegove upletenosti u korupcijski skandal. Erdogan je kasnije ispoštovao odluku sudstva da naredi ukidanje zabrane, pa su Twitter i YouTube bili odblokirani. Podrška AKP-u je potom porasla za 7%. Erdogan je potom 1. juna 2014. imenovan za AKP kandidata na predsedničkim izborima 2014. Izabran je s 51,78% glasova 10. avgusta 2014., a dužnost je preuzeo 28. avgusta.

Detinjstvo

Erdogan je rođen u četvrti Kasımpaša u Istanbulu, u porodici koja se preselila iz vilajeta Rize. Detinstvo je proveo u Rizi, gradu u kom je njegov otac bio pripadnik Turske obalne straže. Porodica mu se vratila u Istanbul kada je imao 13 godina. Kao tinejdžer, Erdogan je na ulicama gradskih naselja prodavao limunadu i simit (đevrek) kako bi zaradio dodatni novac.

ERDOGAN POZVAO NAROD DA OSTANE NA ULICAMA: Moguć novi pokušaj državnog udara!

Odrastanje u religioznoj muslimanskoj porodici

Odrastao je u religioznoj muslimanskoj porodici, pa je shodno tome završio osnovnu školu Pijale Kasımpaše 1965., a potom pohađao istanbulsku versku Srednju strukovnu školu İmama Hatipa do 1973. Iste godine je maturirao u srednjoj školi u Ejupu u Istanbulu. Potom je studirao poslovno upravljanje u četvrti Aksaraj u Školi ekonomije i poslovnih nauka, sada Fakultetu ekonomije i upravnih nauka Univerziteta u Marmari.

Ljubav prema fudbalu

Navodno, dok je igrao fudbal, Erdogan je trebao da započne da igra za Fenerbahče, ali je to sprečio njegov otac. No, kuriozitet je što je danas stadion mesnog fudbalskog kluba u kraju u kom je odrastao, Kasımpaše S. K., nazvan po njemu. Dok je studirao, Erdogan se istovremeno bavio i politikom. Pridružio se antikomunističkom Nacionalnom turskom savezu studenata. Napisao je, režirao i igrao glavnog lika u predstavi Maskomja 1974., u kojoj su masonstvo, komunizam i jevrejstvo prikazani kao zli. Postao je predsednik omladine islamističke Stranke nacionalnog spasa 1976. u Bejogluu. Iste godine je imenovan na položaj predsednika istanbulskog ogranka stranačke omladine.

TURSKA: Broj mrtvih popeo se na 90, uhapšeno više od 1.500 vojnika

Nakon državnog udara 1980., kao i većina pristaša Nedžmetina Erbakana, pridružio se islamističkoj Stranci pomoći. Postao je predsednik stranačkog ogranka u Bejogluu 1984., a iduće godine je imenovan za predsednika istanbulskog ogranka.

Erdogan-gradonačelnik Istanbula

Kada je izabran za gradonačelnika Istanbula mnogi su se bojali da će nametnuti islamističke zakone, no, Erdogan se ponašao pragmatički. Rešavao je zastarele probleme Istanbula, kao što su bili nedostatak vode, zagađenje i saobraćajni haos. Nedostatak vode rešen je polaganjem stotina kilometara novog vodovoda. Problem smeća rešen je uspostavljanjem najnovijih reciklažnih postrojenja. Dok je bio na funkciji, zagađenje vazduha je smanjeno prelaženjem na upotrebu prirodnog gasa. Zamenio je javne autobuse onim dobrim za okolinu. Gradski saobraćaj je pojačan sa više od pedeset mostova, vijadukata i autoputeva. Preduzeo je mere sprečavanja korupcije i pobrinuo da se gradski budžet koristi promišljeno. Isplatio je veći deo istanbulskog duga vrednog dve milijarde dolara i u međuvremenu uložio četiri milijarde dolara u grad.

(PRENOS UŽIVO) POKUŠAJ PUČA U TURSKOJ: Uhapšeno 10 članova Državnog saveta, zatvorena NATO baza (VIDEO+FOTO)

Obe ličnosti, i Kemal i Erdogan su po svemu sudeći veoma harizmatične i kao takve su duboko urezane u svakodnevni život današnjih Turaka.

Na osnovu njihovih biografija može se zaključiti da pored svih kontroverzi koje se vezuju za Erdogana i Ataturka ipak nije sve  tako jednostavno, i nije niti crno niti belo, ali ostavićemo turskom narodu da odluči o svojoj budućnosti. Koga će od njih dvojice pamtiti sa većom setom i čije će se slike ubuduće vijoriti na turskim zastavama, Ataturkove ili Erdoganove?