Турска, од КЕМАЛИЗМА до НЕООСМАНИЗМА: Сличности и разлике између Ататурка и Ердогана (ФОТО)
Прича о двојици можда и најхаризматичнијих лидера модерне Турске, првом и дванаестом председнику Републике
Последњих година нам је свима јасно у ком правцу иде некада секуларна кемалистичка Турска, земља која је у последњих неколико година Ердоганове владавине итекако изгубила компас и правац кретања којим је пловила од оснивања 1923. године.
ЖЕНА КОЈЕ СЕ ЕРДОГАН ПЛАШИ: Турска ЧЕЛИЧНА ЛЕЈДИ држи кључеве председникових АМБИЦИЈА! (ФОТО)
ТУРСКА: Спречени велики напади исламске државе пред референдум
Многи су у то време двадесетих и тридесетих година од Турске желели да виде једну нову снагу и силу која ће дефинитивно раскртити са демонима прошлости и султанистичким начелима владавине.
Међутим, да ли је Турска секуларна и кемалистичка успела да се разрачуна са радикалним елементима из прошлости? Одговор нам се намеће у виду референдума на коме ће грађани одлучивати да ли су и даље за очување вредности некадашње Кемалове и просперитетне Турске или ће земљу вратити стотинама година уназад дозволивши да се успостави диктатура једног човека неоосманисте. Турски бирачи ће данас гласати на референдуму о томе да ли желе да промене систем власти и да уместо парламентарног прихвате снажан председнички систем који би Ердогану практично дао много веће овласти него што их има сада, а то би заиста значило пут у диктатуру и владавину једне особе која би се питала око свега и свачега.
Путин и Ердоган телефонирали о Сирији: Подржавамо НЕПРИСТРАСНУ ИСТРАГУ о хемијском нападу!
У Турској се данас на сваком кораку могу видети турске заставе. На некима од њих полумесец са звездом, на другим исто то, али са уметнутим ликом „оца Турака“ – Мустафе Кемала. Делује поприлично конфузно, зар не?! Земља која нагиње исламистичком конзервативизму, а на улицама и даље Кемал Ататурк!
Но, да ли постоје значајно велике разлике између првог и последњег турског председника, први који је био реформатор у правцу модернизације и еманципације и отварања земље према свету и други који по свему судећи нагиње конзервативном и про-исламском политичком ставу.
СВЕ У ИСТИ КОШ: Турска полиција хапси и Курде и џихадисте ИС!
Разлике су свакако огромне. Свако од нас би рекао да је Кемал створио модерну и „цивилизовану“ Турску, а да Ердоган од ње прави или боље речено обнавља Османско царство, па се чак поистовећује са султанима у говорима на којима пита стотине хиљада својих присталица: „Да ли желите јаку и велику Турску?“, а они сви разуларени изговарају „Евет“ (Да). Од речи „велику“ , хришћане на Балкану посебно подилазе жмарци, а вероватно и оне људе у Сирији који су већ искусили његова обећања.
Ако данас неког Грка питамо која је разлика између Ататурка и Ердогана, он би вероватно одговорио „мртва трка“. Зашто? Историја нам даје одговор. Под Кемаловим вођством у нападу турских националиста протеран је и побијен велики број Грка у Малој Азији, стога га ниједан Грк неће сигурно хвалити. Шта онда могу очекивати од Ердогана, који поред тога што је националиста, како Курдима упорно објашњава, је и једна ауторитарна личност надојена исламским конзервативизмом и радикалним идејама?
Ирачки Курди захтевају РЕФЕРЕНДУМ, Блиски исток пред НОВОМ катастрофом?
Ипак, ако изузмемо ову сличност, све остало између двојице председника модерне Турске је сушта супротност. Ататурк и његови наследници, све до Кенана Еврена (седмог по реду председника земље који је почео да укида једно за другим што је Ататурк изградио), били су окренути секуларизму, а већ од Еврена па до данас Турска је све дубље и дубље клизила ка неоосманизму и прави примери су бивши и садашњи председник Турске Абдулах Гул и Реџеп Тајип Ердоган.
Хоће ли Русија пустити Сирију низ воду или ће је до краја СНАЖНО бранити?!
Турски председници
- Мустафа Кемал паша Ататурк ( 1923-1938), војно лице, отац модерне реформисане турске (религија: разни извори - ислам, атеизам, агностицизам)
- Мустафа Исмет Инени (1938- 1950), војно лице, Ататурков саборац и друг (ислам)
- Џелал Бајар ( 1950-1960) - економиста, (ислам)
- Џемал Гурсел (1960-1966), официр и генерал, (ислам)
- Џевдет Сунај (1966-1973), војно лице, (атеиста)
- Фахри Коротурк (1973-1980), морнарички официр и дипломата, (ислам)
- Кенан Еврен (1980-1989), војно лице, генерал, озлоглашен у народу
- Тургут Озал (1989-1993), инжењер електромеханике (ислам)
- Сулејман Демирел (1993-2000), грађевински инжењер (ислам)
- Ахмет Неџдет Сезар (2000-2007), правник (ислам)
- Абдулах Гул (2007-2014), економиста (ислам)
- Реџеп Тајип Ердоган (од 2014), економиста (ислам)
Шта је свет видео од Мустафе Кемала? Видео је једну просперитетну и економски напредну и модернизовану земљу, окренуту себи и свом привредном јачању. Шта свет данас види у Ердогану? Човека апсолутисту, израженог темперамента који себе поистовећује са османским султанима, који је у више наврата у својим говорима Турској давао епитет „велика“, док је редом поздрављао „велике турске градове“: Истанбул, Анкару, Сарајево, Бањалуку....! Када би добио још веће овласти од ових које тренутно има, плус сигурну потпору САД, не би се либио да поврати све оно што је некада било османско. Уосталом, шта ради у Сирији турска војска коју је тамо послао и зашто на тлу њему суседне и комшијске државе гради војне базе? Да не причамо о коментарима адресираним на Атину поводом статуса грчких острва у Егејском мору!
ПУТИН и ТРАМП спремају армије за ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ! Блиски исток само што не ЕКСПЛОДИРА!
Ипак, о обојици турских председника или вођа, како год их назвали, најбоље говоре њихове биографије које указују како на очигледне разлике у идеолошком погледу, тако и на сличности у решавању реалних проблема који су мучили турски народ.
Мустафа Кемал паша - Ататурк (отац Турака)
Мустафа Кемал паша, од миља међу Турцима познатији и као „Ататурк“ (Отац Турака), везује се за све што се може данас назвати модерним и напредним у Турској. Све што је он створио, део је тенденција у циљу остварења модерне и секуларне турске државе, која ће се заувек ослободити заосталих тековина османске ере. Реч је о оснивачу модерне Турске.
Рођен у Солуну, у Грчкој која је била под контролом Турака, и са очеве стране посвећен војној служби, Кемал је био један од најбољих дипломаца на војној академији. Као млади официр он је жестоко критиковао владу Османског царства, а онда је приступио Турском националном комитету јединства и напретка. Ипак, током Првог светског рата ратовао је за владу, победивши Савезнике на Галипољу. Коначна савезничка победа довела је британске, француске и италијанске трупе у Анадолију.
Ови Турци су рекли ЈАСНО и ГЛАСНО "НЕ" Ердогановој ДИКТАТУРИ! (ВИДЕО)
Рат са Грчком
Грчка и Јерменија, које су турским поразом добиле нове територије, супротставиле су се турским националистима. Посебно су 1920. вођене жестоке борбе с Грчком. Рат је завршен 9. септембра 1922. заузимањем Смирне (данас Измир) која је тада већински била насељена Грцима, после чега је целокупно грчко становништво Смирне било побијено. Турска победа резултовала је малоазијском катастрофом, у којој су многи Грци и Турци остали без својих домова. Након победе Турака, 24. јула 1923., споразумом из Лозане, промењен је претходни споразум из Севра. Овим уговором успостављене су данашње границе Турске. У исто време извршена је и размена становништва са Грчком.
Након што су све стране снаге напустиле Анадолију, Мустафа Кемал је 29. октобра 1923. прогласио републику. За време свога мандата Мустафа Кемал је покренуо низ политичких и друштвених реформи широм земље, које су претворили Турску у модерну, секуларну и европски оријентисану државу. Смернице његове политике данас се називају „кемализмом“.
ИСТОРИЈСКИ РЕФЕРЕНДУМ: Турска постаје СУЛТАНАТ, Ердоган "изабрани СУЛТАН"?
Кемалове реформе и вестернизација Турске
Између осталог 1922. укинут је султанат, а 3. марта 1924. и калифат. Исте године укинут је шеријатски закон, а 1925. спроведена је одевна реформа којом је забрањен фес (традиционална турска мушка капа) и вео за жене, а уведено је заједничко образовање за оба пола. Године 1926. исламски календар замењен је грегоријанским, а уведен је и метрички систем.
ШТА БИ РЕКАО АТАТУРК? Ердоган хоће да влада до 2029. године!
Мустафа Кемал је, дошавши на власт, свом снагом спроводио политику вестернизације земље, потискујући религију, уводећи западну моду, еманципујући жене, намећући презимена, реформишући правни систем и замењујући арапско писмо латиничним. Идућих година цели правосудни систем је промењен по узору на европске земље.
Уведена је моногамија, а 1928. је спроведена секуларизација. Овим реформама је 1930. уведено право гласа женама, а од 1934. даје им се и право учествовања на изборима. Спроведена је и реформа имена грађана у којој су свима додељена презимена. Турски парламент је Мустафи Кемалу доделио презиме „Ататурк“ (отац Турака) које је проглашено посебним презименом које је носио само он. Мањи број Ататуркових реформи је након његове смрти укинут, као нпр. реформа којом је у џамијама уместо на арапском молитва уведена на турском.
КРВАВИ НАПАД У ТУРСКОЈ: У експлозијама код стадиона Бешикташ 13 мртвих (ВИДЕО/ФОТО)
#Ataturk вс Ottoman Султан wanna бе #Erdogan 1923 вс 2016 #Turkey #HAYIR #Turkeyreferendum #VoteNo pic.twitter.com/0BQLHn8UYp— 🇹🇷🇺🇸 (@gerzekdusmani) Април 15, 2017
Ататуркова смрт
Током 1937. појавили су се први знаци погоршавања Ататурковог здравља. Почетком 1938. озбиљно се разболео и отишао је у Истанбул ради лечења. Дијагностикована му је цироза јетре, па ипак, трудио се да настави са својим свакодневним обавезама. Умро је 10. новембра 1938. у палати Долмабахче, у Истанбулу, где је и провео последње дане живота. У његову част сви сатови у палати су заустављени и показују 9:05 часова ујутру, време када је он преминуо. Након Ататуркове смрти 1938., председник Турске је постао његов блиски сарадник Исмет Инени. Инени је наставио модернизацију Турске, а на спољнополитичком плану покушао је одржати неутралност. Године 1939. Турској је припојена Република Хатај која је постала турски вилајет.
ЕРДОГАН ТРАЖИ ГРЧКА ОСТРВА! Жели да "врати" Турској оно што јој је "одузето"!
А look ат the маусолеум оф Turkey’s фоундинг father Ататурк. https://t.co/g111VY7Qjb Пхотос by Лефтерис Питаракис pic.twitter.com/1M7pVkD5Dx— АП Images (@AP_Images) Април 14, 2017
Реџеп Тајип Ердоган
Реџеп Тајип Ердоган јесте дванаести по реду председник Републике Турске од 2014.године. Од 2003. до 2014. био је премијер земље. Но, пре обављања ових највиших функција у земљи он је био на дужности градоначелника Истанбула од 1994. до 1998. године.
Реч је о веома интересантној личности занимљиве биографије. Наиме, Ердоган је матурирао у исламској средњој школи Имама Хатипа, а након тога студирао на Фауктету економије и пословних наука на Универзитету у Мармари, где је дипломирао 1981. године. Између 1969. и 1982. године Ердоган је активно тренирао фудбал.
КАКО ЈЕ ЕРДОГАН НАДИГРАО НЕПРИЈАТЕЉЕ: Пучисти су у старту били осуђени на неуспех
Turkey's фоундер Ататурк: а 'Yes' ор 'Но' вотер? https://t.co/cxPMgkbfqz pic.twitter.com/uenOxPyLh4— ФРАНЦЕ 24 (@FRANCE24) Април 14, 2017
На место градоначелника Истанбула долази 27. марта 1994. године, али је са те позиције скинут и осуђен на десетомесечну затворску казну због рецитовања једне забрањене песме током јавног обраћања у вилајету Сирт 1997. Након мање од месец дана проведених у затвору, Ердоган је 2001. основао Странку правде и развоја да би након годину дана постојања, АКП постао најпопуларнији политички покрет у Турској.
На општим изборима 2002., АКП је добио 34% гласова и скоро две трећине посланика у Скупштини, на основи чега је образована прва једностраначка влада од 1987. Четрдесет пет година након потписивања Приступног споразума с Европском унијом, преговори око турског уласка у ЕУ почели су за време Ердогановог мандата. Упоредо с тим, односи цивилних и војних власти су се кретали ка нормализацији, при чему је утицај војске умањен.
ТЕОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТИ: Шта ако је цео "војни пуч" извео Ердоган лично?
Каматне стопе су смањене, а доходак по становнику је порастао. Ердоганова спољна политика је ипак почивала на неоосманизму, према ком Турска треба задржати или ојачати своју присутност у земљама бившег Османског Царства. За време његовог мандата, Турска је учврстила свој положај регионалне силе с глобалним амбицијама. АКП је добио изборе 2007., чиме је први пут након 52 године странка на власти добила више гласова за други мандат.
На општим изборима 2011., АКП је поново изабран на трећи мандат, а Ердоган је остао председник владе. С преласком из 2013. на 2014. одвијали су се велики протести Ердоганових противника због јачања ауторитативности његове владе, као и против његове политике. Почетни протести су започели као одбрана градског парка, па су се након жестоке реакције полиције у којој су спаљени шатори демонстраната, протести проширили широм Турске.
Након што су почеле демонстрације, полиција је наставила с употребом сузаваца и водених топова како би надзирала и разбила демонстрације. Турске власти су потом по Ердогановом наређењу блокирале Twitter, након што су његови корисници оштро критиковали Ердогана због његове уплетености у корупцијски скандал. Ердоган је касније испоштовао одлуку судства да нареди укидање забране, па су Twitter и YouTube били одблокирани. Подршка АКП-у је потом порасла за 7%. Ердоган је потом 1. јуна 2014. именован за АКП кандидата на председничким изборима 2014. Изабран је с 51,78% гласова 10. августа 2014., а дужност је преузео 28. августа.
Детињство
Ердоган је рођен у четврти Касıмпаша у Истанбулу, у породици која се преселила из вилајета Ризе. Детинство је провео у Ризи, граду у ком је његов отац био припадник Турске обалне страже. Породица му се вратила у Истанбул када је имао 13 година. Као тинејџер, Ердоган је на улицама градских насеља продавао лимунаду и симит (ђеврек) како би зарадио додатни новац.
ЕРДОГАН ПОЗВАО НАРОД ДА ОСТАНЕ НА УЛИЦАМА: Могућ нови покушај државног удара!
Одрастање у религиозној муслиманској породици
Одрастао је у религиозној муслиманској породици, па је сходно томе завршио основну школу Пијале Касıмпаше 1965., а потом похађао истанбулску верску Средњу струковну школу İмама Хатипа до 1973. Исте године је матурирао у средњој школи у Ејупу у Истанбулу. Потом је студирао пословно управљање у четврти Аксарај у Школи економије и пословних наука, сада Факултету економије и управних наука Универзитета у Мармари.
Љубав према фудбалу
Наводно, док је играо фудбал, Ердоган је требао да започне да игра за Фенербахче, али је то спречио његов отац. Но, куриозитет је што је данас стадион месног фудбалског клуба у крају у ком је одрастао, Касıмпаше С. К., назван по њему. Док је студирао, Ердоган се истовремено бавио и политиком. Придружио се антикомунистичком Националном турском савезу студената. Написао је, режирао и играо главног лика у представи Маскомја 1974., у којој су масонство, комунизам и јеврејство приказани као зли. Постао је председник омладине исламистичке Странке националног спаса 1976. у Бејоглуу. Исте године је именован на положај председника истанбулског огранка страначке омладине.
ТУРСКА: Број мртвих попео се на 90, ухапшено више од 1.500 војника
Након државног удара 1980., као и већина присташа Неџметина Ербакана, придружио се исламистичкој Странци помоћи. Постао је председник страначког огранка у Бејоглуу 1984., а идуће године је именован за председника истанбулског огранка.
Ердоган-градоначелник Истанбула
Када је изабран за градоначелника Истанбула многи су се бојали да ће наметнути исламистичке законе, но, Ердоган се понашао прагматички. Решавао је застареле проблеме Истанбула, као што су били недостатак воде, загађење и саобраћајни хаос. Недостатак воде решен је полагањем стотина километара новог водовода. Проблем смећа решен је успостављањем најновијих рециклажних постројења. Док је био на функцији, загађење ваздуха је смањено прелажењем на употребу природног гаса. Заменио је јавне аутобусе оним добрим за околину. Градски саобраћај је појачан са више од педесет мостова, вијадуката и аутопутева. Предузео је мере спречавања корупције и побринуо да се градски буџет користи промишљено. Исплатио је већи део истанбулског дуга вредног две милијарде долара и у међувремену уложио четири милијарде долара у град.
Обе личности, и Кемал и Ердоган су по свему судећи веома харизматичне и као такве су дубоко урезане у свакодневни живот данашњих Турака.
На основу њихових биографија може се закључити да поред свих контроверзи које се везују за Ердогана и Ататурка ипак није све тако једноставно, и није нити црно нити бело, али оставићемо турском народу да одлучи о својој будућности. Кога ће од њих двојице памтити са већом сетом и чије ће се слике убудуће вијорити на турским заставама, Ататуркове или Ердоганове?