ГРАЂАНСКИ РАТ у Америци све извеснији, ево и зашто

САД, највећа сила света, је држава настала из револуције, побуне 13 колонија против Британског царства. Револуција је избила 1775. да би идуће године, 28. јуна, била представљена њихова Декларација о неовисности.

Свакако, 13 побуњених колонија нису се могле надати да ће им Британија тек тако дозволити слободу, морали су је изборити у рату који ће добити назив Амерички револуционарни рат, а исти ће трајати од 1775. до 1783.

Венецуела пред ГРАЂАНСКИМ РАТОМ?! Опозиција излази на улице и поставља БАРИКАДЕ!

Није био то лак рат. Када је избио било је тешко рећи ко ће у овој битци бити победник. Америчке снаге, под вођством заповедника Џорџа Вашингтона, који ће касније постати први председник САД-а, претрпеле су и тешке губитке, рецимо када су изгубили Њујорк за време британске офанзиве коју је водио генерал Сир William Howe. 

Но, касније, 1778. године, на страну америчких побуњеника стат ће Француска, а у рат на страни Француске годину дана након тога укључиће се и Шпанија. Нешто касније против Британије укључиће се и Холандија. Другим речима, Амерички револуционарни рат прерастао је у глобални рат.

БЕСНИ грађански РАТ у Судану, најмање 14 мртвих

Занимљиво је да се та чињеница данас не спомиње баш тако често, али укључивање Француске на страни америчких револуционара било је вероватно пресудно за њихову коначну победу против Британије. 3. септембра 1783. потписан је у Паризу мировни споразум којиме је Британија напокон признала суверенитет побуњеним колонијама, односно САД-у.

Француска, као кључан савезник, у коначници није добила превише од свог ангажмана јер је током рата нагомилала огроман дуг који ће је поприлично ослабити. Шпанија је добила нешто мало територије, али не оне које су највише хтели - Гибралтар. Холанђани су пак завршили поражени на свим местима те су морали дати делове своје територије Британији. 

Што се САД-а тиче, они су до краја 18. века дефинисали свој Устав и његове амандмане, бројне кључне одредбе, које су и данас на снази, а у то време су биле изузетноо прогресивне. Надаље, амерички рат за независност био је први успешни рат такве врсте против једне европске силе, велики историјски преседан.

Но, прва половина 19. века биће кључна за формирање САД-а каквог данас познајемо. Наиме, тада је кренула велика жестока експанзија широм Северне Америке, а с њом и године геноцидног насиља над староседеоцима, америчким Индијанцима. До 1848. цели континент је већ био под њиховом контролом.

Али, након свих тих насилних епизода, што са страним силама, што с локалним староседеоцима чију су земљу отимали, највећи сукоб тек ће уследити, далеко крвавији, и то сукоб између самих Американаца.

Биле су то 1860-е године. На власти је био већ 16. амерички председник, Абрахам Линколн. За време његове власти одиграће се најкрвавији сукоб, а он је пак још 1838. за време једног говора предосетио да тај сукоб долази. 

"Из којег правца да очекујемо опасност?", рекао је Линколн. "На који начин да се утаборимо против ње? Да ли да очекујемо некаквог трансатлантског војног гиганта да прекорачи океан и разбије нас? Никада! Све војске Европе, Азија и Африке заједно... не могу силом напити се воде из ријеке Охајо!", истакао је. Знао је да претња долази, али не споља. "Ако нас та опасност икада стигне... онда ће она настати међу нама. Она не може доћи споља", поручио је Линколн.

Како и знамо, био је у праву.

Амерички грађански рат трајаће од 1861. до 1865. и биће изузетно крвав. Поређења ради, у Америчком револуционарном рату, када су се борили за слободу од Британије, око 7,000 америчких војника убијено је у борбама (већи број, око 17 000, умро је од болести) - у америчком Грађанском рату погинуло је око 700 000 америчких војника. Ако се у ту бројку урачунају и убијени цивили, број мртвих расте на више од милион људи.

Имајући у виду толику погибељ, није ни чудно да је амерички Револуционарни рат остао у сенци америчког Грађанског рата. Један од разлога зашто је број мртвих у овом рату био толико велик је то што је ово био један од првих заиста индустријских ратова.

Како и знамо, ратовали су Југ против Севера, Конфедерација против Уније, но зашто је избио амерички Грађански рат?

До данас се зацементирало мишљење да је политичко вођство у Вашингтону одлучило отарасити се срамотног аспекта робовласништва из америчког друштва те како су планирали укинути робовласништво у целој унији. Јужне државе су се, прича говори, побуниле против тога па је избио рат око ових идеолошких подела.

Питање робовласништва је свакако било једно од битнијих, али дефинитивно не и једино.

Југ је била пољопривредна регија фокусирана на узгој памука и дувана док је на северу бујала индустријализација, предузетништво и један сасвим други начин живота. На југу су владале богате породице, власници фарми, и хијерархија је подсећала на ону из Британије. Знало се "где је коме место", људи су се рађали и умирали у својим друштвеним класама док је на северу класна мобилност била знатно могућнија - примера ради, Самјуел Колт (проналазач Колт револвера) рођен је у сиромашној породици, а његово име данас знају сви.

Југословенски грађански ратови у западним стриповима

КРВАВИ СУКОБ КОЈИ (НИ)ЈЕ ЗАВРШЕН: Ево где се водио НАЈДУЖИ грађански рат на ЗАПАДНОЈ хемисфери

Живот на југу заправо је врло добро приказан у филму "Замео их веетар" из 1939. године. Економија на плантажама била је фокусирана на експлоатацију робова и укидање робовласништва имало би велике економске последице по њих. У исто време економија на северу, индустријска економија, користила је раднике који јесу имали своју слободу, и примали су плате, али у стварности њихова судбина није била много боља од оне у којој су живели робови. То увијек може бити контроверзна тврдња, јер роб је заробљеник, а радник технички слободан - но, ови радници били су толико експлоатисани да им је њихова слобода често врло мало значила.

Југ и Север градили су своје економије на робовима, Југ на дословним робовима, а Север на робљу на најам.

Југ и Север разликовали су се радикално по начину живота па тако и по вреднотама које су заступали. Како спојити њихове контрадикторне ставове у једну унију?

Могуће је, али под условом да државе у том савезу имају поприличну аутономију - и управо је то питање, можда и више од робовласништва, било узрок Грађанском рату. Наиме, јужне државе имале су осећај да им Север настоји наметнути свој начин живота - робовласништво је било само један од аспеката, једна од "вредности" коју им желе отети све моћнији политичари у Вашингтону. За југ је федерална Влада постала нешто врло мрско, једно "зло" које се намеће и које жели потпуно преузети моћ од савезних држава.

То право, право савезних држава унутар федерације, важније је од питања робовласништва када говоримо о избијању рата.

20. децембра 1860. Јужна Каролина напушта федерацију, ускоро ће то направити и друге јужне државе (Мисисипи, Флорида, Алабама, Џорџија, Луизиана, Тексас, Вирџинија, Арканзас, Тенеси и Северна Каролина).

12. априла 1861. уследила је једнодневна Битка за Форт Сумтер - војно утврђење код града Чарлстон у Јужној Каролини - утврђење, у којем се налазила америчка савезничка војска, су напале конфедерационе снаге. Наиме, пошто се Јужна Каролина више није сматрала делом Уније, тражили су одлазак савезничких војника, северњака. Коначно, када ови нису хтели предати утврђење, јужњаци су их напали. Освојили су утврђење и то је био почетак америчког Грађанског рата.

Југ ће изгубити, Север добити, робови ће бити ослобођени, а федерална Влада постаће врло моћна.

Ако се узме да је рат избио због сукоба између елита појединих држава и елита у Вашингтону, није се превише променило. Исто вреди ако узмемо у обзир да се рат водио због другачијих погледа на вредности и начин живота. Робовласништва више нема, али вредности између Југа и Севера и даље су различите, а Југ поновно сматра да им Север жели наметнути своје.

Тензије у САД-у данас су поновно на сличним фреквенцијама и ако ће икад поновно доћи до сукоба доћи ће због тих разлога. Уклањање споменика генерала Лееа неће бити довољно да се те тензије забораве, као што неће бити довољна ни тврдња да је питање робовласништва био главни, или чак једини, разлог зашто су заратили Север и Југ.

На крају, председник Линколн био је у праву тада, али његове речи тачне су и данас - нико не може угрозити САД Споља. Но, ако по САД постоји озбиљна претња, онда је она и даље изнутра, отприлике на сличним границама као што је и била 60-их година 19. века.