ПОНОВО ОЖИВЕЛА МАПА ПОДЕЛЕ ЕВРОПЕ: Немци предложили деобу континента по ОВИМ критеријумима, ево где је смештена Србија
Аутор мапе је Стални комитет за географска имена (СтАГН), тело које се бави стандардизацијом географских имена на немачком језику.
Стара мапа поделе Европе према културно-просторим критеријумима коју је израдио немачки академски комитет опет је "оживела" на Твитеру где је покренута дискусија о њој. Према мапи, замишљене регионалне границе пресецају територију неколико европских држава, укључујући и Србију.
ФСБ СПРЕЧИЛА АТЕНТАТ КИЈЕВА НА РУСКОГ МИЛИЈАРДЕРА: Огласило се Министарство спољних послова
ЈЕЗИВЕ ПРОГНОЗЕ НАУЧНИКА: Ових девет светских градова нестају до 2030. године
ДОШЛО ДО ДОГОВОРА ОПОЗИЦИЈЕ: Ако Ердоган изгуби изборе, ево ко ће доћи на врх државе у Турској
"Велику мапу поделе Европе према културно-просторим критеријумима" поделио је на Твитеру луксембуршки политиколог Флоријан Бибер уз коментар да цени "немачку прецизност", али да је идеја да се могу повући јасне границе између културних простора "апсурдна и проблематична".
Предложена је подела континента на Западну, Северну, Јужну, Централну, Југоисточну и Источну Европу, с тим што би се територија неколико земаља простирала на више регија.
Тако би, према мапи, северни део Србије, односно већи део Војводине, припадао Централној Европи, а остатак Југоисточној. Највећи део Украјине би припадао Источној Европи, док би крајњи запад био у Централној.
Имагинарна граница између Централне и Јужне Европе би пролазила преко средишњег дела Румуније и практично би "пресекла" земљу на пола. Француска би била "рапарчана" на чак три дела - највећи део би био у Западној Европи, јужна обала би била у Јужној, а покрајина Алзас на крањем истоку би била у Централном делу.
Аутор мапе је Стални комитет за географска имена (СтАГН), тело које се бави стандардизацијом географских имена на немачком језику. То је независни академски комитет без суверених функција, а у њему су научници из Немачке, Аустрије, Швајцарске и из других земаља немачког говорног подручја.
Подела је инспирисана радом аустријског истраживача Питера Џордана, који је желео да направи модел културних простора који "искључује националне и политичке факторе".
Концепт Централне Европе је полазна тачка јер се о њему "расправља у дебати о окончању глобалних и политичких антагонизама са посебним утицајем на Европу".
За сужавање концепта Централне Европе Џордан је користио осам критеријума: историјски утицај које су оставиле немачка и јеврејска култура, сукцесија протестантизма и католицизма док православље и ислам играју само споредну улогу, рани развој урбаног система и средње класе у односу на Источну Европу, рано постојање слободне класе сељака, традиција локалне и регионалне самоуправе, културна разноликост унутар држава, политичка и економска тежња ка континентализму и, на крају, касна индустријализација у поређењу са Западном Европом, али рана у поређењу са Источном.
