ГДЕ ЋЕ ИЗБИТИ СЛЕДЕЋИ ИЗРАЕЛСКО-ИРАНСКИ СУКОБ? Ова ЧЕТИРИ жаришта су критична, уколико дође до новог РАТА, свет ће се наћи на рубу ВЕЛИКЕ ПРОВАЛИЈЕ

Како Мајкл Стивенс, стручњак за Блиски исток британског института за истраживање Royal Унитед Сервицес Институте (РУСИ), наводи у својој анализи за Дејли мејл, Црвено море, Ирак, Сирија и Либан би могли би да буду будућа бојна поља на којима би избио рат који би био толико жесток, да би Газа представљала само предјело, мањи увод у много гори и шири сукоб.

Блиски исток се, према њему, налази на ивици опасне провалије после недељу дана у којима су Израел и Иран извели своје осветничке нападе. Током протекле две деценије, две непријатељске земље су водиле "рат у сенци" преко својих сателита као што је Хезболах у Либану, који подржава Техеран, или кроз тајне активности и сајбер рат, циљајући на инфраструктуру друге.

Оно што је важно јесте да ниједна земља није користила своју војску за отворене нападе унутар суверене територије друге. Ове недеље, међутим, тај табу је разбијен, што је регион гурнуло у забрињавајућу нову динамику у којој би Израел и Иран могли сматрати неопходним да наставе са мерама одмазде како би избегли да испадну слаби у очима других актера.

Како ствари сада стоје, оцењује Стивенс, догађаји се одвијају тако брзо да је тешко предвидети у ком правцу ће се ствари развијати, а висок ниво тензија значи да би било каква погрешна процена било које стране могла довести до брзе ескалације регионалног насиља, па је потребно размотрити како би се то могло догодити и где би се могло догодити. Регион Блиског истока је пун потенцијалних жаришта која би могла брзо да се разбукте, али неке области су опасније од других и као резултат тога је мање вероватно да ће се одмах дестабилизовати.

Црвено море је на првом месту, ту је и Ирак

Црвено море је вероватно прво место где се очекују велики проблеми. Ирански савезници Хути, јеменски шиитски побуњеници, главна су реметилачка сила у Јемену. Након девет година грађанског рата у Јемену, постало је тешко избацити их из њихових база на западној обали, а они у потпуности контролишу главни град Сану.

Већ четири месеца Хути нападају цивилне бродове и суочавају се са одмаздом америчких и британских ваздушних снага. Међутим, они и даље имају могућност да гађају бродове ракетама и беспилотним летелицама, што чини пловидбу у том региону на кључном трговачком путу веома несигурном. Ти напади би лако могли ескалирати или се чак проширити на Индијски океан, јер Иран настоји да искористи сва средства која су му на располагању да повећа цену сукоба за Запад.

У Ираку, шиитске наоружане групе, од којих су неке лојалне Ирану, повезане са владиним министарствима, имају могућност да гађају западне мете као што су амбасаде и изводе нападе на западне интересе попут нафтних компанија и америчких војних објеката. Америчка војна база Ал Асад у западном Ираку, као и ваздушна база у курдској престоници Ербилу, већ су гађани, а Иранци би могли изабрати да гађају ове базе балистичким пројектилима или беспилотним летелицама, увлачећи САД дубље у сукоб.

Израел је, с друге стране, извео ваздушне нападе на ове групе 2019. године, а Израелци могу да сматрају да би даљи напади били добар начин да се нанесе штета Ирану без још једног директног напада на његову територију.

Сирија и Либан

Израелци би такође могли одлучити да повећају свој удео у Сирији, где је главни град Дамаск дом неколико иранских војних команданата и батаљона Корпуса иранске револуционарне гарде (ИРГЦ). Ове јединице би могле да се користе за планирање иранских напада из Сирије, али би могле да буду и мета за одмазду израелских ваздухопловних снага, као што се догодило у марту, када је виши командант ИРГЦ-а Мохамед Реза Захеди убијен у циљаном израелском ваздушном нападу.

Иранске логистичке везе од главног града Сирије до његовог савезника у Либану, Хезболаха, чине јужну Сирију очигледном жаришном тачком где би могла доћи до брзе ескалације и осветничких напада са обе стране. Али ту је и сам Либан, где је либански Хезболах разменио ватру са Израелом више од 5.000 пута од када је Хамас напао Израел 7. октобра прошле године и од почетка рата у Гази. Од тада је убијено 200 Либанаца и 16 Израелаца, а велика подручја са обе стране израелско-либанске границе остају празна јер су цивили бежали у страху за своје животе.

Хезболах има арсенал ракета који се процењује на више од 150.000 комада. Ако буду лансирани, они би пробили вишеслојни систем противваздушне одбране Израела и изазвали пустош широм земље. Израел би тада морао да нападне Либан у знак одмазде, што би довело до рата чија би жестина била толико интензивна да би Газа изгледала као само почетак правог сукоба. С обзиром на то колико би исход таквог сукоба могао бити страшан, мало је вероватно да би Иран или Израел изазвали општи сукоб на северу, осим ако се ситуација не погорша до те мере да једноставно не постоји друга опција.

Међусобни удари Ирана и Израела

Али, уосталом, ту су и сами Израел и Иран. С обзиром на велику удаљеност између две земље, ниједна не би могла да изврши директну инвазију, али обе земље поседују значајне могућности балистичких ракета, а сцене попут оне у ноћи 13. априла, када је Иран извео велики ракетни и дрон напад на Израел, би заиста могла постати редовна појава. Ово би заузврат изазвало дубоку забринутост за САД и њихове западне савезнике, попут Велике Британије, који су одлучни да бране Израел.

И док се сумња да Израел има нуклеарни арсенал, Иран још није произвео сопствено нуклеарно оружје, тако да нема шансе за нуклеарни сукоб на Блиском истоку у блиској будућности, оцењује аутор. С друге стране, присуство важних америчких база у Бахреину, Кувајту, Катару и Уједињеним Арапским Емиратима, што укључује и снажно британско војно присуство, не значи много у смислу ескалације. Ти ресурси би могли да се користе за контролу неба између Израела и Ирана ако се ствари погоршају, али те земље су јасно ставиле до знања да из тих база не може да се покрене никакав узвратни напад на Иран и да неће прихватити да буду увучене у ширу конфронтацију Израел, што значи САД, против Ирана.

Стога је, према Стивенсовим речима, вероватноћа сукоба у Заливу прилично мала, али је зато далеко већа вероватноћа да ће иранске поморске снаге зауставити пловидбу кроз Ормуски мореуз, као што се дешавало много пута раније, што би нагло повећало цене нафте и озбиљно пореметиле чак трећину светског снабдевања енергијом.

Хитна дипломатија

Све ово ствара веома забрињавајућу слику у којој вишеструке тачке жаришта могу довести регион у много шири сукоб. Ирански ресурси у Либану, Сирији, Ираку и Јемену значе да постоји много тачака на којима Техеран може бити повређен ако ствари ескалирају.

У међувремену, израелска супериорна војна технологија значи да земља може да изврши прецизне ударе на иранске ресурсе било када и било где.Истовремено, у региону је сада на делу интензивна дипломатија у ванредним ситуацијама, која би могла да помогне да се "охладе главе" и превазиђе тренутна ситуација. Најважније ће бити убедити и Израел и Иран да 'smire страсти' и повуку се из садашњег циклуса ескалације, пре него што се ствари погоршају. Једина позитивна ствар је да, упркос масовности напада, нико није страдао, а цивили нису ни гађани. Стога, закључује Мајкл Стивенс, још има времена да дипломатија превлада и да регион избегне шири рат.

Извор: Србија Данас/Јутарњи.хр