ГРАНИЦЕ СУ ОДБРАЊЕНЕ, ТРОЈАНСКИ КОЊ ОСТАЈЕ ПРЕД ВРАТИМА: Како је пропао план Гуаида, Брансона и Болтона

Јучерашњи покушај пребацивања америчке хуманитарне помоћи из Колумбије у Венецуелу, упркос великим најавама опозиције, у потпуности је пропао. То неће зауставити даља настојања Американаца да смене владу у Каракасу, па су тако из Трампове администрације већ запретили Венецуели новим санкцијама уколико не "пригрли америчку демократију".

Конвој са америчким УСАИД пошиљкама био је спреман на граници, али су се окренули и вратили натраг у Колумбију након што је постало јасно да венецуеланске снаге безбедности неће попуштати. Појединци су се пробили, али након сукоба са полицијом брзо су одустали.

Амерички државни секретар Мајк Помпео гневно је реаговао на чињеницу да су венецуеланске власти блокирале границу те је председника Николаса Мадура назвао "болесним тиранином". Објавио је фотографије запаљених камиона који су превозили америчку пошиљку, оптужујући венецуеланске снаге да су их запалили. Међутим, није јасно како су то учинили пошто камиони нису прешли границу, односно све време су били с колумбијске стране, окружени опозицијом.

И док Мадура назива тиранином, Помпео је за лидера опозиције Хуана Гуаида имао само лепе речи хвалећи га да је "лично кренуо да достави помоћ венецуеланском народу". У истој поруци на Твитеру амерички државни секретар поновно је позвао венецуеланску војску да пређе на страну њиховог човека те да заједно "иду пут демократије" уместо "Мадура и његових лопова".

Међутим, чини се да то САД-а, упркос великим напорима, ипак не полази за руком јер народ Венецуеле је уз Мадура. Информације говоре о томе како је јуче око 60-ак припадника снага безбедности прешло на страну опозиције - и то према изворима опозиције, ипак истина је да их је било само 20-ак. У сваком случају то су заправо врло мале бројке, нарочито имајући у виду како је јучерашњи дан, а тако је најављиван и од стране опозиције и од стране САД-а, требао да буде некаква прекретница у целој овој напетој ситуацији, дан када ће "цела војска окренути Мадуру леђа". Ипак, то није нико урадио чиме се може закључити да ако је ово јуче био својеврсни покушај државног удара, онда је исти у потпуности пропао.

Што се пак тиче Хуана Гуаида који "лично предводи" доставу помоћи преко границе, према информацијама извора с терена, њега јуче на граници није било. Дан раније се на кратко појавио на концерту који је организован од стране Ричарда Брансона, али ако су се неки надали да ће Гуаидо бити на челу колоне која креће голим рукама на снаге безбедности, Гуаидо их је разочарао.

Шта ће се догодити сада? Главни оркестратор свега овога, Трампова администрација је, разумљиво, крајње исфрустрирана развојем ситуације. Посебно је љут онај најратоборнији из ратоборне скупштине, амерички саветник за националну сигурност Џон Болтон. Јуче је још једном запретио војсци Венецуеле истичући како имају само два избора: пустити улазак америчке помоћи или се суочити с још више санкција и још већом изолацијом.

Међутим, и Болтону ће ускоро понестати такве "артиљерије" - наиме, Венецуела је већ под изузетно строгим санкцијама, укључујући и појединачне санкције против готово целог војног врха. Ниво санкција према Венецуели је негде на нивоу санкција према Ирану и Северној Кореји. Другим речима, Болтон и екипа немају више превише маневарског простора за овакве ударце.

То значи да ће морати да крену с нечим јачим, али то може бити и потенцијални нови фијаско. Из ове ситуације требали би нешто да науче научити, а најважнија лекција је - војска је уз Мадура и то се неће тако лако променити. Ако би САД сада покушао силом да спроводи смену режима лако би им се могао догодити нови Залив свиња.

Међутим, ова администрација је толико хипер-агресивна у задње време да такви сценарио не би изненадио. Помпео и Болтон нису Мадура још ни окрзнули, а већ најављују нове смене режима у Никарагви, Куби...

Дакле, неће сада дозволити да испадне да их је Мадуро у пар потеза декласирао. Власти у Каракасу јуче су добиле битку, али рат и даље траје. Ту је и сада већ врло фрустрирани "председник" Хуан Гуаидо који је јуче, након пропасти његовог помпезног најављиваног плана, поручио како би САД сада требале да размотре "све опције" како би се с власти срушио Николас Мадуро.

Гуаидо зове своје шефове и менторе у помоћ. Већ је раније рекао како би био спреман да "одобри" америчку војну интервенцију у Венецуели, дословно призивајући на рат и војну агресију како би се на темељу исте домогао председничке фотеље. Гуаидо сада жели "све опције" и жели их одмах, јер он сам их више нема. Питање је шта се може заправо очекивати - не би изненадило да су његови шефови помало љути на њега од јутрос. Ипак јуче није урадио оно што се од њега очекивало, а очекивало се да, ако треба, баци људе у смрт. Можда би овај то и учинио, да је могао, али некако се чини као да опозициони симпатизери с колумбијске стране границе нису били одвећ спремни јуришати на војску пар стотина метара даље, иако су их дан раније на то припремали Гуаидо и његов британски пријатељ Брансон.

Гуаидов план, у суштини, и није био тако лош - око 250.000 људи дошло је на бесплатан концерт на граници с Венецуелом, у Кукути. Да је та гомила кренула силом на границу тешко би их и војска зауставила, без великог крвопролића било би немогуће. Међутим, чини се како су многи дошли да бесплатно слушају регионалне музичаре.

Николас Мадуро је јуче прекинуо дипломатске односе с Колумбијом дајући њиховим државницима 24 сата да напусте земљу. Мадуро је јасно истакао да ова јучерашња ситуација представља напад на Венецуелу уз потпору Колумбије и како је то и више него довољан разлог да се прекину дипломатски односи с таквом земљом.

Током данашњег дана не очекује се превише догађаја, али већ сутра, у понедељак, Хуан Гуаидо ће се у Боготи, главном граду Колумбије, састати с представницима 14 земаља Латинске Америке, а на састанак долази и амерички потпредседник Мајк Пенс. Очигледно је како ће Гуаидо добити нова упутства шта треба да ради.  Данас ће, очекивано, Мадура називати бруталним садистом који гладном народу ускраћује хуманитарну помоћ, али те информације су погрешне. Венецуела прима помоћ и дозвољава јој улазак у земљу - али не прима нити жели америчку помоћ.

Свако ко мало боље познаје историју Латинске Америке у 20. веку зна како је УСАИД асоцијација вршила смене “непослушних” државника по целом региону. У том контексту "помоћ" је заиста Тројански коњ којим се изнутра настоје рушити неподобне власти.