Хоће ли се Путин кандидовати и ко ће му бити противник на изборима: Жена преузима империју?!

Председнички избори у Русији одржавају се 18. марта следеће године.

ХАОС у Каталонији: ШТРАЈК против хапшења Пуџдемона - Људи БЛОКИРАЛИ САОБРАЋАЈ и машу транспарентима (ФОТО)

Доналд и Меланија Трамп стигли у Кину: Од Си Ђинпинга тражиће само једну ствар (ФОТО)

Највећу пажњу за сада изазивају бројне спекулације да се актуелни председник Владимир Путин неће кандидовати за нови мандат. Одлуку, како је и сам изјавио, још није донео.

Реално гледано, тешко је очекивати да Путин не уђе у председничку трку, будући да има огромну подршку у народу. Руски медији се позивају на анкете према којима би више од 80 одсто грађана Русије радо видело актуелног шефа државе у још једном мандату.

Све делује као добро припремљена психолошка игра, према којој ће Путин "каснити", у стилу праве звезде. Држање својих бирача у неизвесности до последњег тренутка, делује као планирана и осмишљена стратегија, као што, уосталом, ништа у Кремљу и није препуштено случају.

"Старе кајле"

Међутим, опозиција "вреба" своју прилику. Ветерани изборног процеса у Русији, Зјуганов и Жириновски, по ко зна који пут се враћају на сцену и већ су најавили кандидатуру.

Владимир Жириновски из Либерално-демократске партије Русије (нека вас име не завара, ставови су им прилично екстремни и важе за националистичку странку, али то делује више као представа, него као озбиљан партијски програм) најавио је и могућност да уступи место неком од малђих кадрова. Међу именима се помињу, нашој јавности мање познати, вођа посланичког клуба ЛДПР Игор Лебедев и посланици Михаил Дегтјарев, Јарослав Нилов и Алексеј Диденко.

Нама добро позната "стара кајла", лидер Комунистичке партије Генадиј Зјуганов најавио је своје пето учешће на председничким изборима. Са својих 73. године биће убедљиво најстарији кандидат који улази у трку за председника Русије.

Плејада ликова

Руски закон о кандидатури је доста другачији од оног на шта смо навикли. Наиме, свака парламентарна странка у Русији не мора да прикупља потписе за свог кандидата, па су се тако кандидати две наведене странке већ практично кандидовали. Међутим, уколико странка није парламентарна, њен посланик мора да скупи 105 хиљада потписа. Ствар је још компликованија за независне, непартијске кандидате, они морају да прикупе чак 315 хиљада.

Управо у овој групи налази се плејада идеолошки различитих ликова, од монархиста, републиканаца, комуниста па све до лидера синдиката камионџија попут Андреја Бажутина, певача, писаца, новинара, историчара, бизнисмена и адвоката, али и бивши градоначелник Архангелска, Александар Донској.

Од кандидата непарламентарних странака улазак у председничку трку најавили су Антон Баков из Монархистичке странке, Максим Сураикин из Комуниста Русије, Григориј Јавлински из нешто познатије руске партије Јаблоко која се залаже за интеграцију са западом, боље односе са САД и улазак Русије у ЕУ и једна дама, Јелена Семерикова из Партије женског дијалога.

Собчакова ћерка удара на очевог пријатеља

Међу независним кандидатима, свавако најзвучније име је Ксенија Собчак, ћерка Анатолија Собчака, бившег градоначелника Санкт Петербурга и личног пријатеља Владимира Путина. Собчак се иначе сматра политичким оцем актуелног руског председника, па је прелазак његове ћерке на опозициону страну, предмет бројних спекулација. Ксенија Собчак је позната као ТВ водитељка ријалити шоуа, а касније и политичких емисија.

Међу именима која још вреди споменути налази се и Алексеј Наваљни, лидер Партије прогреса и један од лидера опозиције који је завршио у затвору током протеста против актуелног председника Русије Владимира Путина када се из премијерске вратио у председничку фотељу. Више пута је оптуживан за проневере и сумњиве послове, а 2013. је осуђен на затворску казну од пет година затвора, али није робијао. Годину дана касније добио је казну кућног притвора.

Када се све сабере, Путинову опозицију чине људи слабог интегритета и још слабије подршке у руском народу. Поред бројних егзибициониста који ће покушати да се убаце у председничку трку, чак и озбиљнији политички кандидати, ако таквима уопште можемо назвати Жириновског и Зјуганова, изгледају прилично немоћно пред човеком који Русији, полако али сигурно враћа статус империје.