ОН ИМА ВЕЛИКЕ ШАНСЕ ДА НАСЛЕДИ МЕРКЕЛОВУ: Има специфичне ставове који се неће баш свакоме свидети (ФОТО)
Не гаји симпатије према канцеларки
Ратоборни старији белац који ставља хомосексуалце и педофиле у исте реченице, расправе о равноправности полова одбацује као губљење времена и који не може да поднесе Ангелу Меркел, тешко да би могао више да одудара од духа времена у данашњој Немачкој. Ипак, то га није спречило у поклушајима да постане следећи немачки канцелар. Најшокантније је то што заправо има добре шансе да у томе успе.
СВАКА ДРУГА ЖЕНА ОБОЛИ ОД ОВЕ БОЛЕСТИ! Овако ћете се решити симптома
ОТКРИВЕНО ТАЈНО ХИТЛЕРОВО СКЛОНИШТЕ: Изузетно је занимљива његова локација, као и шта је све у њему
ЕРДОГАН УЗНЕМИРИО СВЕТСКУ ЈАВНОСТ: Постоји болест која се шири брже од короне
Амбиције Фридриха Мерца, тада звезде у успону Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) као штићеника непоколебљивог конзервативца Волфганга Шојблеа, удариле су у зид 2002. године када га је Меркелова, тада већ лидерка странке, победила у битци за контролу над посланичком групом странке.
Мерц (65), корпоративни правник, провео је наредне две деценије тихо гутајући кнедле, док је седео у одборима компанија и стварао мало богатство. Све то време остао је љубимац десног крила ЦДУ-а које никада није претерано заволело Меркелову. Многи конзервативци је оптужују за кршење основних принципа странке и "скретање улево" по питањима као што су миграција и социјална политика. Они тврде да је политика Меркелове отворила место за блок десно од ЦДУ-а, што је омогућило успон крајње десничарске Алтернативе за Немачку, која је постала највећа опозициона странка у земљи.
Након што је Меркел поднела оставку на место лидера странке 2018. године, Мерц - којег су старији Немци памтили као отвореног фискалног "сокола" и бранитеља традиционалних вредности - појавио се наизглед ниоткуда у трци да је наследи. Негирао је оптужбе да жели да поравна старе рачуне, инсистирајући на томе да му је јавна служба једини мотив.
У то време, Немачка се још увек борила са последицама избегличке кризе, ЦДУ је управо претрпео низ изборних неуспеха, а популарност Меркелове је била на измаку. Мерц је успео да искористи те околности и замало да је успео да победи Анегрет Крамп-Каренбауерову, фавориткињу Меркелове.
Две године касније, након изненадне одлуке Крамп-Каренбауерове да се повуче са функције и одрекне својих тежњи да наследи Меркелову као канцеларку, Мерц се вратио на велика врата. Овог пута се за место наследника Меркелове бори са Армином Лашетом, премијером Северне Рајне-Вестфалије, и Норбертом Ротгеном, председником одбора за спољне односе Бундестага.
Очекује се да ће партијски делегати у јануару изабрати једног од тројице за новог лидера ЦДУ-а, а победник ће највероватније постати кандидат странке за новог канцелара.
Међутим, ако је недавна историја ЦДУ-а било какав водич, мало је вероватно да ће сукцесија проћи глатко. Томе је у великој мери допринео Мерц који је, каналишући свог унутрашњег Доналда Трампа, наговестио да естаблишмент заверенички подрива његову кандидатуру.
- То неће успети. Нећете оборити Мерца, остаће да стоји - рекао је својим "непријатељима" прошлог месеца, говорећи о себи у трећем лицу.
Мерц се успротивио плану руководства ЦДУ да због пандемије одложи конвенцију. Очекује се да ће састанку присуствовати више од 1.000 делегата, а гласање на даљину је нелегално према немачком закону о политичким странкама.
Разлог за Мерцову журбу је тај што тренутно води испред своја два ривала према испитивањима јавног мњења. Ипак, без обзира на проценте у анкетама, јавно мњење можда неће имати много утицаја на исход. То је зато што су важни само гласови које да 1.001 делегат конвенције, групе коју чине партијски функционери из 16 немачких држава.
Иако је у великој мери производ немачког естаблишмента, Мерцова стратегија је била да се постави за великог аутсајдера спреман да говори непријатне истине о руководству странке. У недавном есеју, Мерц је признао стабилност Меркелове у тешким околностима, али је сугерисао да су њене политике "повећале ризик" од покретања нових криза.
Неки у странци страхују да би Мерцова победа оставила партију подељену на мејнстрим фракцију оних који су за политику Меркелове и фракцију Мерцових конзервативаца.
- Победа Мерца била би катастрофа - упозорио је један званичник близак руководству странке.
Мерц је подигао буру у партији и изван ње због контроверзних коментара на низ тема, од хомосексуалности до корона вируса.
На питање да ли би имао примедбе ако да хомосексуална особа постане канцелар, рекао је да не би, додајући: "Сексуална оријентација није ствар јавности. Све док је легално и не укључује децу, што је апсолутна црвена линија за мене - није предмет јавне расправе".
Многи, укључујући ЦДУ чланове, критиковали су Мерца због оживљавања наратива по коме се хомосексуализам ставља у исти кош са педофилијом, али је он те оптужбе негирао. Као и у случају спора око конвенције, Мерц је тврдио да неименоване снаге кују заверу против њега, намерно изврћући његове речи да би га поткопале.
Током гостовања са представницима Зелених одбио је дискусију на тему равноправности полова, тврдећи да морају да "среде приоритете" јер имају "већих проблема". О недавно уведеним рестрикцијама против ширења корона вируса имао је да каже само следеће: "Није ствар владе са киме ћу ја, или било ко други, да славим Божић".
Немачка јавност се пита и да ли је Мерц дорастао задатку на управља првом ЕУ економијом, јер његово искуство није претерано богато, а многи његови сарадници откривају да он није "тимски играч" и да сваку одлуку мора да донесе сам.
Ипак, након 20 година проницљивог стила Меркелове вођеног консензусом, многи у ЦДУ-у жуде за Мерцовим снажним приступом. Питање је само да ли је Немачка спремна да живи са последицама.
